helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

jednakost građana u pravima i dužnostima kao i jednaku zaštitu nezavisno
od njihove nacionalne pripadnosti. 36
U skladu sa načelnim pristupom prema kome je država odgovorna
za sprovođenje politike jednakih mogućnosti izraženim u oba nacrta ustava
utvrđena je i mogućnost preduzimanja mera afirmativne akcije, a u skladu sa
međunarodnim standardima i rešenjima koje sadrži Povelja o ljudskim i
manjinskim pravima i građanskim slobodama. 37 Mere afirmativne akcije
predstavljaju novinu u ustavnom sistemu Srbije. Nacrti ustava predviđaju
mogućnost uvođenja ovih mera, (neke mere utvrđuju se i samim ustavom 38 )
ukoliko je to neophodno za ostvarivanje ravnopravnosti, potrebne zaštite i
napretka lica ili grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Cilj
uvođenja ovih mera je da omoguće potpuno uživanje ljudskih i manjinskih
prava pod jednakim uslovima. Mere afirmativne akcije su privremene, a
primenjuju se dok se ne ostvare ciljevi zbog kojih su preduzete.
3.4 Zaštita ljudskih i manjinskih prava
Zapažamo da se u oba nacrta ustava podjednaka pažnja poklanja
kako sadržaju kataloga ljudskih i manjinskih prava tako i njihovoj zaštiti. 39
Rešenja polaze od međunarodnih standarda i odredbi Povelje o ljudskim i
manjinskim pravima i građanskim slobodama i potpunija su u odnosu na
ona koja sadrži Ustav Srbije, a garancije obuhvataju i više novih instituta.
Osnovni vidovi zaštite ljudskih i manjinskih prava uključuju zaštitu pred
unutrašnjim pravom, posebno sudsku i ustavno – sudsku zaštitu, i zaštitu
pred međunarodnim telima. Sudska zaštita je primarni oblik zaštite ljudskih
i manjinskih prava u unutrašnjem pravu. Pored sudske obezbeđuje se i
neposredna ustavno – sudska zaštita ljudskih i manjinskih prava. Nacrti
ustava garantuju pravo na delotvornu sudsku zaštitu ljudskih i manjinskih
36
Član 13 Ustava Republike Srbije.
37
Član 3 stav 4 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim
slobodama, član 20 Nacrta ustava vlade Republike Srbije i član 25 stavovi 4 i 5 Nacrta
ustava predsednika Republike.
38
Videti npr. član 55 koji utvrđuje obavezu države da unapređuje uslove
života u svim oblastima ekonomskog, socijalnog, političkog i kulturnog života, kao i
član 52 stav 1 alineja 9 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim
slobodama kao i član 80 i član 94 stav 3 Nacrta ustava predsednika Republike. Nacrt
ustava vlade Republike Srbije ne sadrži ove odredbe.
39
Šire o tome videti: dr M. Pajvančić Zaštita ljudskih prava u projektima Ustava
Srbije, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu XXXVIII/II, 2004, str. 7 – 27.
196
prava, "uključiv i uklanjanje posledice povrede ili uskraćivanja prava". 40
Među nacrtima ustava beležimo i jednu razliku u načinu na koji je u tekstu
nacrta iskazana garancija sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava. Nacrt
ustava koji je pripremila vlada Republike Srbije utvrđuje da "Republika
Srbija omogućuje (podvukla M. Pajvančić) delotvornu sudsku zaštitu ljudskih
i manjinskih prava", dok se u nacrtu ustava predsednika Republike, kao i u
Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama garantuje
da "svako ima pravo (podvukla M. Pajvančić) na delotvornu sudsku zaštitu".
Razlika nije samo terminološke već suštinske prirode.
Novinu u sistemu zaštite koji se obezbeđuje u unutrašnjem pravu
predstavlja institut ustavne žalbe kao instrument neposredne zaštite ljudskih
i manjinskih prava pred ustavnim sudom, koji garantuju oba nacrta ustava. 41
Može se, međutim primetiti da se u opštim odredbama o zaštiti ljudskih i
manjinskih prava, ni u jednome od nacrta ustava, kao ni u Povelji o ljudskim
i manjinskim pravima i građanskim slobodama izričito ne pominje
neposredna ustavno – sudska zaštita ljudskih prava. Odredbe o zaštiti
ljudskih prava grupisane su u odeljku o ustavnom sudu. Među nacrtima
postoje i izvesne razlike. Nacrt ustava vlade Republike Srbije dopušta
mogućnost da se ustavna žalba koristi kao instrument za zaštitu tuđeg prava
ili slobode (svojevrsna actio popularis), a subjekte koji raspolažu ovim pravom
bliže određuje ustav i zakon, 42 dok se prema nacrtu ustava predsednika
Republike ovo pravo garantuje samo ombudsmanu uz uslov da za to postoji
pristanak lica čije je pravo povređeno. 43
Ustav Srbije ne poznaje institut ustavne žalbe, niti garantuje
neposrenu zaštitu ljudskih i manjinskih prava pred Ustavnim sudom. Ipak,
mora se reći da ovo nije nov institut u unutrašnjem pravu. Ustav SR
Jugoslavije 44 garantovao je pravo na neposrednu zaštitu ljudskih i
manjinskih prava pred Saveznim ustavnim sudom.
40
Član 9 stav 1 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim
slobodama, član 21 stav 1 Nacrta ustava vlade Srbije i član 30 Nacrta ustava
predsednika Republike.
41
Član 174 Nacrta ustava vlade Srbije i član 191 stav 1 alineja 7 Nacrta
ustava predsednika Republike.
42
Član 174 stav 2 Nacrta ustava vlade Srbije.
43
Član 191 stav 2 Nacrta ustava predsednika Republike.
44
Ustav SR Jugoslavije donet je 1992 godine. Članom 124 stav 1 tačka 6
utvrđuje nadležnost Saveznog ustavnog suda da odlučuje o ustavnim žalbama, a
članom 126 utvrđuje uslove pod kojima se može koristiti institut ustavne žalbe. Više o
tome kod: dr M. Pajvančić: Zaštita sloboda i prava građana, Arhiv za pravne i društvene
nauke br. 2 – 3/2001 str. 317 – 331.
197