helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
U osnovnim odredbama Ustava Srbije nisu utvrđene obaveze države<br />
da vodi politiku jednakih mogućnosti kao i da štiti pr<strong>in</strong>cip ravnopravnosti i<br />
očuvanje nacionalnog identiteta pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a i da u tom<br />
cilju preduzima mere afirmativne akcije koje dopr<strong>in</strong>ose potpunijem<br />
ostvarivanju načela ravnopravnosti kao temeljnog pr<strong>in</strong>cipa koji def<strong>in</strong>iše<br />
ustavni status pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a.<br />
3. Opšte garancije ljudskih prava i prava<br />
pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a<br />
Opštim odredbama o ljudskim pravima započ<strong>in</strong>ju poglavlja o<br />
ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima u nacrtima ustava koje smo analizirali, a koji<br />
u tom pogledu slede rešenja sadržana u Povelji o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim<br />
pravima i građanskim slobodama. 20<br />
Opšte odredbe o ljudskim pravima 21 obuhvataju temeljne ustavne<br />
garancije ljudskih i manj<strong>in</strong>skih prava i predstavljaju uslov ostvarivanja<br />
pojed<strong>in</strong>ačnih prava garantovanih ustavom. To je razlog što su ove odredbe<br />
sistematizovane na samom početku poglavlja o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim<br />
pravima. Gledano u odnosu na Ustav Republike Srbije <strong>22</strong> koji ne poznaje<br />
unutrašnju sistematiku materije o poglavlju o ljudskim pravima, 23 nacrti<br />
jasno i pregledno izdvajaju najvažnije i opšte odredbe o ljudskim pravima u<br />
poseban odeljak o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima. Predmet naše pažnje biće<br />
samo ona ustavna rešenja koja se neposrednije odnose na prava pripadnika<br />
nacionalnih manj<strong>in</strong>a.<br />
20<br />
Članovi 1 – 11 Povelje o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i građanskim<br />
slobodama, članovi 17 do <strong>22</strong> Nacrta ustava vlade Republike Srbije i članovi 20 do 32<br />
Nacrta ustava predsednika Republike.<br />
21<br />
Šire o opštim ustavnim garancijama ljudskih i manj<strong>in</strong>skih prava kod dr V.<br />
Đurić: Ustavnosudska zaštita ljudskih prava u predlozima za novi ustav Srbije, Zbornik<br />
Ljudska prava u projektima ustava Srbije, Zbornik U susret novom Ustavu Srbije, Fridrih<br />
Ebert Stiftung, Beograd, 2004, str. 27 do 33; dr M. Pajvančić: Ljudska prava u projektima<br />
ustava Srbije, Zbornik U susret novom Ustavu Srbije, Fridrih Ebert Stiftung, Beograd,<br />
2004, str. 19 – 27.<br />
<strong>22</strong><br />
Šire o tome videti: dr M. Pajvančić: Ustavni okviri unutar kojih su zajamčene<br />
slobode i prava građana, Arhiv za pravne i društvene nauke, br. 2 – 3 /1991 str. 230 –<br />
237.<br />
23<br />
Npr. članovi 11 i 12 Ustava Republike Srbije.<br />
192<br />
Sadržaj osnovnih ustavnih garancija sledi međunarodne standarde<br />
ljudskih prava kao i normativna rešenja iz Povelje o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim<br />
pravima i građanskim slobodama. Mnoga rešenja predstavljaju u ustavnom<br />
sistemu Srbije. Najveći broj novih rešenja već predstavljaju deo našeg<br />
unutrašnjeg prava, a sadržana su u Povelji o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima<br />
i građanskim slobodama. Neka rešenja imala su do sada status zakonskih<br />
prava, 24 a sada stiču status ustavnih prava. U odnosu na Ustav Republike<br />
Srbije potpunije uređuju temeljna pitanja statusa ljudskih i manj<strong>in</strong>skih prava<br />
u ustavnom sistemu. Ustavu se tako vraća njegovo sušt<strong>in</strong>sko svojstvo<br />
primarnog jemca i zaštitnika ljudskih prava.<br />
Upoređivanjem nacrta ustava zapaža se da među njima nema<br />
bitnijih razlika u pogledu sadržaja osnovnih ustavnih garancija.<br />
3.1 Neposredna primena ustava i međunarodnog prava<br />
U oba nacrta ustava je propisano da se ljudska i manj<strong>in</strong>ska prava<br />
garantovana ustavom primenjuju neposredno na osnovu ustava kao najvišeg<br />
zakona zemlje. Ova primarna garancija statusa ljudskih i manj<strong>in</strong>skih prava<br />
koja dobijaju rang ustavnih prava eksplicitno je <strong>for</strong>mulisana u nacrtima. 25<br />
Ovu načelnu odredbu dopunjuje i garantovanje neposredne zaštite ljudskih<br />
prava pred ustavnim sudom u postupku po ustavnoj žalbi, 26 kao i uvođenje<br />
ombudsmana u ustavni sistem kao zaštitnika ljudskih prava. 27 Nadležnost<br />
zakonodavca u domenu ljudskih prava je restriktivno određena i svedena u<br />
ustavne okvire koji zakonodavcu dopuštaju, pod određenim uslovima, da<br />
uredi samo nač<strong>in</strong> ostvarivanja prava, ali ne i uslove pod kojima ostvaruje se<br />
pravo garantovano ustavom. Ustav Srbije, takođe sadrži pravilo o<br />
neposrednoj primeni ustavom garantovanih ljudskih prava, ali opštom<br />
normom subsidijerne primene predviđa mogućnost odstupanja od ovog<br />
osnovnog pravila u slučaju kada je Ustavom predviđeno da se uslovi<br />
(podvukla M. Pajvančić) za ostvarivanje pojed<strong>in</strong>ih sloboda i prava uređuju<br />
24<br />
Npr. mere pozitivne diskrim<strong>in</strong>acije pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a sadrži<br />
Zakon o zaštiti prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a.<br />
25<br />
Član 17 Nacrta ustava vlade Republike Srbije i član 24 Nacrta ustava<br />
predsednika Republike.<br />
26<br />
Član 174 Nacrta ustava vlade Republike Srbije i član 190 stav 1 al<strong>in</strong>eja 7<br />
Nacrta ustava predsednika Republike.<br />
27<br />
Šire o tome videti: dr T. Korhec: Ombudsman u predlozima za novi Ustav<br />
Srbije Zbornik U susret novom Ustavu Srbije, Fridrih Ebert Stiftung, Beograd, 2004, str.<br />
33 – 39.<br />
193
Change language