helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
1. Odredbe o pravima pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a –<br />
mesto u ustavnoj sistematizaciji<br />
Ustavne garancije prava pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a<br />
sistematizovane su, najvećim delom, u posebnom poglavlju ustava. 2 U<br />
okviru poglavlja o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima materija je grupisana u<br />
više posebnih odeljaka. Odredbe relevantne za ustavni položaj i prava<br />
pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a sadržane su u odeljcima 1. ("opšte odredbe",<br />
3<br />
"osnovna načela" 4 ) i 3. ("prava pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a", 5<br />
"manj<strong>in</strong>ska prava" 6 ). Kao što se iz iznetog može zapaziti odeljci su različito<br />
naslovljeni. U nacrtu ustava vlade Republike Srbije naslovi odeljaka ("opšte<br />
odredbe" i "prava pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a) su, gledano sa stanovišta<br />
pravne tehnike precizniji, a sa term<strong>in</strong>ološkog stanovišta dosledniji.<br />
Za razliku od aktuelnog Ustava Republike Srbije u kome ovaj deo<br />
ustava nosi naslov "Slobode, prava i dužnosti čoveka i građan<strong>in</strong>a", u<br />
nacrtima ustava koje smo analizirali naslov ovog poglavlja je "Ljudska i<br />
manj<strong>in</strong>ska prava". U tom pogledu u prihvaćena je term<strong>in</strong>ologija iz naziva<br />
Povelje o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i građanskim slobodama. Razlika<br />
koju beležimo nije samo stilske, već je koncepcijske prirode. Ustav Republike<br />
Srbije, naime, ne prihvata koncept manj<strong>in</strong>skih prava prema kome ova prava i<br />
slobode obuhvataju kako <strong>in</strong>dividualna tako i kolektivna prava pripadnika<br />
nacionalnih manj<strong>in</strong>a. Nacionalne manj<strong>in</strong>e, naime, prema ovom Ustavu<br />
uživaju <strong>in</strong>dividualna prava koja pripadaju svakom građan<strong>in</strong>u i u tome su, po<br />
svom statusu izjednačeni sa svim građanima. U skladu sa ovakvim<br />
konceptom 7 Ustav Srbije, u sklopu opšteg jemstva pojed<strong>in</strong>ih ljudskih prava<br />
2<br />
Odredbe o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima sistematizovane su u delu II u<br />
oba nacrta ustava koji su bili predmet analize.<br />
3<br />
Deo II tačka 1. članovi 20 – 32 Nacrta ustava predsednika Republike.<br />
4<br />
Deo II tačka 1. članovi 17 – <strong>22</strong> Nacrta ustava vlade Republike Srbije.<br />
5<br />
Deo II tačka odeljak 3. članovi 73 – 79 Nacrta ustava vlade Republike Srbije.<br />
6<br />
Deo II tačka 3 članovi 72 – 83 Nacrta ustava predsednika Republike.<br />
7<br />
Šire o ustavnom konceptu ljudskih prava u Ustavu Republike Srbije videti:<br />
dr M. Pajvančić: Mesto sloboda i prava građana u strukturi i sistematici Ustava, Arhiv za<br />
pravne i društvene nauke, br. 1- 2/ 1991, str. 283 – 291; dr M. Pajvančić: Ustavni okviri<br />
unutar kojih su zajamčene slobode i prava građana, Arhiv za pravne i društvene nauke,<br />
br. 2 – 3/ 1991, str. 230 – 237; dr M. Pajvančić Zaštita sloboda i prava građana – ustavni<br />
koncept, Zbornik Građan<strong>in</strong> u pravnom sistemu SR Jugoslavije, Hels<strong>in</strong>ški odbor za<br />
ljudska prava, Beograd, 1999 str. 37 – 51.<br />
188<br />
eksplicitno garantuje i neka prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a 8 kao posebna prava<br />
koja nacionalne manj<strong>in</strong>e uživaju kao <strong>in</strong>dividualna prava. U skladu sa<br />
ovakvim konceptualnim pristupom naslovljeno je i poglavlje o ljudskim<br />
pravima u Ustavu Republike Srbije.<br />
Nacrti novog ustava Srbije polaze od koncepta manj<strong>in</strong>skih prava koji<br />
uvažava i garantuje kako <strong>in</strong>dividualna tako i kolektivna prava pripadnika<br />
nacionalnih manj<strong>in</strong>a. Garantovanje kolektivnih prava pripadnika<br />
nacionalnih manj<strong>in</strong>a je nov<strong>in</strong>a u ustavnom sistemu Srbije. Koncept<br />
kolektivnih prava nije, međutim, nov<strong>in</strong>a u ustavnom sistemu Državne<br />
zajednice Srbija i Crna Gora. Po prvi put u ova prava su, u našem ustavnom<br />
sistemu, garantovana Zakonom o zaštiti prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a 9 kao i<br />
Poveljom o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i građanskim slobodama. 10<br />
Nacrti ustava polaze od rešenja sadržanih u pomenutim izvorima i garantuju<br />
kako <strong>in</strong>dividualna prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a tako i prava koja pripadnici<br />
nacionalnih manj<strong>in</strong>a uživaju kao kolektivna. U skladu sa ovakvim pristupom<br />
deo o ljudskim pravima naslovljen je sa "Ljudska i manj<strong>in</strong>ska prava".<br />
U nacrtima ustava se pripadnicima nacionalnih manj<strong>in</strong>a eksplicitno,<br />
pored <strong>in</strong>dividualnih prava garantuju i kolektivna prava, kao posebna<br />
prava. 11 Ovakav pristup oslonjen je kako na međunarodne izvore ljudskih<br />
prava, posebno one koji se bliže odnose na prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a, ali i<br />
na pozitivno pravna rešenja unutrašnjeg prava. Kolektivna prava pripadnika<br />
nacionalnih manj<strong>in</strong>a omogućuju nacionalnim manj<strong>in</strong>ama aktivno učešće u<br />
odlučivanju o pitanjima u oblastima koje se najneposrednije odnose na<br />
očuvanje njihovog nacionalnog identiteta. Ova prava ostvaruju se u<br />
8<br />
Ustav garantuje opštom normom «lična, politička, nacionalna, ekonomska,<br />
socijalna, kulturna i druga lična prava» (član 3 stav 2), pravo nacionalnih manj<strong>in</strong>a na<br />
službenu upotrebu jezika i pisma u skladu sa zakonom (član 8 stav 2), jednakost<br />
građana u pravima i dužnostima i jednaku zaštitu pred državnim organima<br />
nezavisno od njihove nacionalne pripadnosti (član 13), pravo na obrazovanje u<br />
skladu sa zakonom (član 32 stav 4) i slobodu izražavanja nacionalne pripadnosti (član<br />
49)<br />
9<br />
Videti član 1 stav 1 Zakona o zaštiti prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a.<br />
10<br />
Videti član 47 stavovi 2 i 3 Povelje o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i<br />
građanskim slobodama.<br />
11<br />
«Pripadnicima nacionalnih manj<strong>in</strong>a jemče se dodatna, <strong>in</strong>dividualna ili<br />
kolektivna prava pored prava koja su Ustavom zajamčena svim građanima» (član 73<br />
Nacrta ustava vlade Republike Srbije); «Pripadnici nacionalnih manj<strong>in</strong>a imaju<br />
<strong>in</strong>dividualna i kolektivna prava, koja ostvaruju pojed<strong>in</strong>ačno ili u zajednici s drugima,<br />
u skladu s pravilima međunarodnog prava, Ustavom i zakonom» (član 72 stav 2<br />
Nacrta ustava predsednika Republike).<br />
189
Change language