helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
ili i na pokrajinskom, regionalnom i lokalnom nivou. Birala bi ga Narodna skupština na predlog vlade. Od kandidata za ombudsmana zahteva se da uživa ugled ili stručnost u oblasti zaštite ili unapređenja ljudskih prava. U predlogu nije precirana dužina mandata, mogućnost (ili zabrana) ponovnog izbora, inkompatibiliteti i imunitetska zaštita. Organizacija i rad ombudsmana uređuju se organkim zakonom koji se usvaja strožijom većinom. Nadležnosti ombudsmana su da: prati poštovanje ljudskih prava i prava nacionalnih manjina i stara se o njihovom unapređenju; prima predstavke lica koja smatraju da su im povređena ljudska prava i obraća se državnim organima povodom predstavki; priprema predloge propisa radi sprovođenja i unapređenja ljudskih prava i kao ovlašćeni predlagač podnosi ih Narodnoj skupštini na usvajanje; pokreće postupak ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom ako smatra da neki opšti akt povređuje ljudska prava i nije saglasan sa Ustavom; ulaže ustavnu žalbu zbog povrede ljudskih prava; pokreće postupak pred Ustavnim sudom o utvrđivanju pojava sistematskog kršenja ili uskraćivanja ljudskih prava ili prava nacionalnih manjina; podnosi narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava; po potrebi ili na zahtev narodne skupštine podnosi posebne izveštaje o pitanjima iz svoje nadležnosti. Ombudsman bi imao svoj budžet koji bi odobravala narodna skupština. Ombudsman se, prema predlogu autora "Projekta Ustava Srbije", 30 obrazuje kao samostalan i nezavistan organ za kontrolu uprave i zaštitu ljudskih prava. Organizovan je na teritorijalnom principu (centralni, pokrajinski, gradski, opštinski). Izbor ombudsmana poveren je skupštini odgovarajuće teritorijalne zajednice. Ombudsmana na nivou Republike Srbije birala bi skupština na saglasni predlog predsednika republike i predsednika oba doma skupštine, na period od osam godina. Ombudsman bi imao pomoćnike zadužene za pojedina područja. Područja na kojima bi se prostirala nadležnost pomoćnika ombudsmana su bliže određena i obuhvataju: prava nacionalnih manjina, ravnopravnost polova, prava deteta, prava hendikepiranih lica, prava izbeglih i raseljenih lica, policiju i vojsku. O ombudsmanu bi bio donet poseban – ustavni zakon koji bi se donosio po strožijoj proceduri, a uređivao bi bliže nadležnosti i postupak rada ombudsmana. Ombudsman je nadležan da prati poštovanje ljudskih prava, prima žalbe i predstavke fizičkih i 30 Projekat je realizovan 2002. godine u okviru Foruma Iuris-a, a autori projekta su: dr M. Pajvančić, dr N. Dimitrijević, dr S. Beljanski, dr S. Pihler, dr R. Stepanov i D. Boarov. 182 pravnih lica koja smatraju da su im povređena prava ili slobode, može pokrenuti postupke pred ustavnim sudom, nadzire rad uprave i javnih službi, može zahtevati od nadležnih organa otklanjanje nezakonitosti ili ispravljanje necelishodnosti, pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, najmanje jednom godišnje podnosi skupštini izveštaj o stanju ljudskih prava koji se javno objavljuju i sarađuje sa Ombudsmanom Evropske Unije. Pravo obraćanja ombudsmanu garantovano je svakome, a postupak obraćanja nije formalizovan. Svi organi vlasti dužni su da sarađuju sa ombudsmanom. U “Osnovnim načelima za novi Ustav Srbije” (2002.) koje je prezentovala Demokratska stranka Srbije predviđena je institucija branioca ljudskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina kao sastavni deo sistema zaštite ljudskih prava, ali nije bliže definisan položaj ove institucije u ustavnom sistemu (organizacija, uslovi za izbor, postupak izbora, nadležnost, postupak rada i dr.). 2. Opšti pogled na ulogu ombudsmana u sistemu zaštite ljudskih prava – sličnosti i razlike među autorima ustavnih projekata Iz analize ustavnih projekata se može izvesti nekoliko zaključaka: Svi autori različitih projekata ustava Srbije saglasni su da je u sistem zaštite ljudskih prava neophodno uključiti instituciju ombudsmana, bez koje je ovaj sistem nepotpun. Predlozi se razlikuju s obzirom na vrste ombudsmana i pitanja: da li birati opšteg ombudsmana za ljudska prava ili i opšteg i posebne ombudsmane (za prava nacionalnih manjina, ravnopravnost polova, prava deteta ...); da li postoji ombudsman samo na centralnom nivou ili i na centralnom i na regionalnom nivou i lokalnom nivou kao i kakvi su međusobni odnosi ombudsmana ukoliko se obrazuje više ombudsmana (hijerarhijski ili svaki od ombudsmana uživa samostalnost u okviru svog delokruga rada). Autori se slažu da ombudsmana bira narodna skupština. Razlikuju se u sledećim pitanjima: ko predlaže ombudsmana (vlada, predsednik republike, posebna tela u kojima su reprezentovane nacionalne manjine, zajednički predlog predsednika republike i posebnog tela u kome su reprezentovane nacionalne manjine, kralj, zajednički čpredlog predsednika republike i predsednika skupštinskih domova); uslovi za izbor ombudsmana (vrhunski pravni stručnjaci ili lica koja uživaju ugled ili stručnost u oblasti 183
zaštite i unapređenja ljudskih prava); dužine trajanja mandata (četiri ili osam godina); mogućnost ponovnog izbora (ograničenje ponovnog izbora ili bez ograničenja); imunitet ombudsmana (materijalni ili i materijalni i procesni). Nadležnost ombudsmana obuhvata u osnovi dva područja delovanja, zaštitu ljudskih prava i nadzor nad lošim radom uprave. Primetno je da autori većine ustavnih projekata akcenat stavljaju na nadležnosti ombudsmana vezane za zaštitu ljudskih prava i u tom kontekstu posebno manjinskih prava, dok manje pažnje posvećuju nadležnostima ombudsmana koje se odnose na nadzor nad lošim radom uprave. Nadležnosti ombudsmana vezane za rad uprave dominiraju samo u dva ustavna projekta u kojima je težište stavljeno na nadležnosti ombudsmana u ovom domenu, a nadležnosti su postavljene široko (nadzor nad primenom zakona od strane organa uprave, sudova i drugih državnih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja; ocenu zakonitosti i celishodnost njihovih akata; podnošenje zahteva organima uprave, sudovima i drugim državnim organima i organizacijama da otklone uočene povrede zakona; pokretanje upravnog, sudskog i ustavnosudskog postupka; nadzor nad radom državnih organa, ocenu zakonitosti rada državnih organa; ocenu celishodnosti rada državnih organa; i dr.). Među autorima nema razlika kada određuju način delovanja ombudsmana. On deluje po sopstvenoj inicijativi i na inicijativu građana. Iako je u najvećem broju projekata uređivanje postupka rada ombudsmana prepušteno zakonodavcu, autori su saglasni da postupak u kome se građani i drugi subjekti obraćaju ombudsmanu treba da bude lišen stroge formalnosti i oslobođen od taksi. Razlike među autorima se uočavaju u odnosu na: ustanovljavanje prava aktivne legitimacije građana (samo ono lice čija su prava povređena ili svako lice nezavisno od toga da li su povređena njegova prava ili prava nekog drugog – actio popularis); krug subjekata koji imaju pravo aktivne legitimacije (aktivna legitimacija pripada samo građanima ili aktivnu legitimaciju imaju i fizička i pravna lica). Najveći broj autora smatra da je potrebno doneti poseban zakon o ombudsmanu kojim bi se bliže uredila organizacija i način njegovog rada. Jedina razlika među njima odnosi se na pravnu prirodu zakona o ombudsmanu (običan zakon ili ustavni – organski zakon koji se usvaja strožijom većinom). Kada su u pitanju nadležnosti ombudsmana, među autrorima postoji načelna saglasnost da se delatnost ombudsmana vezuje za ljudska prava, da ombudsman prati stanje u oblasti ljudskih prava kao i da ima pravo da pokreće postupke pred organima državne vlasti u cilju zaštite ljudskih 184 prava. U ovom pitanju uočavaju se i najveće razlike među autorima posebno u odnosu na: prirodu i kvalitet prava ombudsmana (prati stanje ljudskih prava ili obavlja nadzor nad primenom zakona u domenu ljudskih prava, ili ima pravo ocene zakonitosti i celishodnosti rada organa koji odlučuju o ljudskim pravima); obim i sadržaj prava ombudsmana (nadgledanje rada uprave ili nadgledanje rada svih organa državne vlasti, ili nadzor nad radom svih organa državne vlasti i organizacija koje vrše javna ovlašćenja); ovlašćenja vezana za pokretanje postupka za zaštitu ljudskih prava (pred organima uprave, pred sudovima, pred ustavnim sudom ili pred svim organima); prava ombudsmana da zahteva otklanjanje povreda sloboda i prava (pravo da zahteva pokretanje disciplinskog i krivičnog postupka protiv onih koji su nezakonitim i necelishodnim radom povredili ljudska prava ili samo pravo da zahteva preduzimanje mera za otklanjanje povreda); obaveštavanje o stanju ljudskih prava (izveštava samo skupštinu ili i javnost). 3. Od ideje o ombudsmanu ka praktičnoj realizaciji Ideja o uvođenju ombudsmana u pravni i ustavni sistem Jugoslavije i Srbije približava se praktičnoj realizaciji. U protekle dve godine održano je više stručnih rasprava i savetovanja u zajedničkoj organizaciji domaćih i međunarodnih činilaca na kojima je, u sklopu promena u pravnom sistemu, bilo razmatrano i uvođenje ombudsmana u pravni sistem. Na federalnom nivou, prilikom debate vođene u postupku donošenja Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina 31 vođena je iscrpna debata o potrebi uvođenja ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina. Zaključak te debate bio je da najpre treba promeniti Ustav SRJ ili barem doneti opšti zakon o ombudsmanu, a tek potom obrazovati posebne ombudsmane. Od ovog stava odstupilo se već nakon godinu dana kada je na nivou republike Srbije donet Zakon o lokalnoj samoupravi. 32 Ovim zakonom 33 otvorena je mogućnost da se u lokalnim zajednicama (opštine) može ustanoviti građanski branilac 34 koji štiti individualna i kolektivna prava i interese građana kontrolišući rad uprave i javnih službi. Precizirano je da se 31 Zakon je donet 27 II 2001 godine 32 Službeni glasnik republike Srbije br. 9/2002. 33 Član 126 Zakona o lokalnoj samoupravi. 34 Zakon koristi naziv građanski bralnilac za ombudsmana. 185
- Page 41 and 42: isteka mandata, može smatrati lega
- Page 43 and 44: samo da uredi postupak izbora i opo
- Page 45 and 46: izbora konstituisane izborne komisi
- Page 47 and 48: mogućnost opoziva predsednika Repu
- Page 49 and 50: Republike Ustav nije uredio, premda
- Page 51 and 52: Koja pravna pravila treba uzeti u o
- Page 53 and 54: toga, i u većinskim izbornim siste
- Page 55 and 56: - Bugarska: Ustav Bugarske garantuj
- Page 57 and 58: evropskih država u kojima se posla
- Page 59 and 60: USTAVNOST ODLUKE O PROGLAŠENJU VAN
- Page 61 and 62: 2. Definicija vanrednog stanja Odgo
- Page 63 and 64: 3. Da li je predlog za proglašenje
- Page 65 and 66: primenjuju u vreme vanrednog stanja
- Page 67 and 68: kritičkih analiza aktuelnog ustava
- Page 69 and 70: - Bliže se određuje priroda i kar
- Page 71 and 72: Inkompatibilnost državnih i javnih
- Page 73 and 74: Tradicionalne odredbe osnovnih nač
- Page 75 and 76: počiva takav koncept države i pos
- Page 77 and 78: izričito garantuje neposredna usta
- Page 79 and 80: osnovnih prava, u ustavnom sistemu.
- Page 81 and 82: opšteprihvaćenim principima među
- Page 83 and 84: 3. Sistem i oblici zaštite ljudski
- Page 85 and 86: i odugovlačenja, pravo na delotvor
- Page 87 and 88: 1. Osnovni pristup ljudskim pravima
- Page 89 and 90: nisu naišli na odjek u tadašnjem
- Page 91: nadležnim organima za otklanjanje
- Page 95 and 96: 1. Odredbe o pravima pripadnika nac
- Page 97 and 98: U osnovnim odredbama Ustava Srbije
- Page 99 and 100: jednakost građana u pravima i duž
- Page 101 and 102: Pažljiviji uvid u predložene nacr
- Page 103 and 104: 5.1 Prava koja u identičnom obliku
- Page 105 and 106: je "poštovanje ljudskih prava svih
- Page 107 and 108: najvećim delom implementirani u us
- Page 109 and 110: "Model Ustava Srbije", Forum Iuris-
- Page 111 and 112: Peto, slobodu odlučivanja o rađan
- Page 113 and 114: 4. Predlozi za novi ustav Republike
- Page 115 and 116: Ustavno uređivanje tipa izbornog s
- Page 117 and 118: Postupak po kome se donose ovi zako
- Page 119 and 120: ilo pokrenuto interpelacijom ne mo
- Page 121 and 122: imunitet štiti poslanika od odgovo
- Page 123 and 124: prazninom u pogledu rokova za raspi
- Page 125 and 126: pokrajine uočavaju se razlike međ
- Page 127 and 128: 2.2 Pravni akti kojima se uređuju
- Page 129 and 130: U nekim predlozima predviđeni su i
- Page 131 and 132: 4.4 Princip solidarnosti. Princip s
- Page 133 and 134: 6.2 Odlučivanje o području na kom
- Page 135 and 136: 8. Ovlašćenja autonomne pokrajine
- Page 137 and 138: kao što su npr: problem usklađiva
- Page 139 and 140: pripremljena u političkim strankam
- Page 141 and 142: - Ustavno garantovanje sloboda i pr
ili i na pokraj<strong>in</strong>skom, regionalnom i lokalnom nivou. Birala bi ga Narodna<br />
skupšt<strong>in</strong>a na predlog vlade. Od kandidata za ombudsmana zahteva se da<br />
uživa ugled ili stručnost u oblasti zaštite ili unapređenja ljudskih prava. U<br />
predlogu nije precirana duž<strong>in</strong>a mandata, mogućnost (ili zabrana) ponovnog<br />
izbora, <strong>in</strong>kompatibiliteti i imunitetska zaštita. Organizacija i rad<br />
ombudsmana uređuju se organkim zakonom koji se usvaja strožijom<br />
već<strong>in</strong>om. Nadležnosti ombudsmana su da: prati poštovanje ljudskih prava i<br />
prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a i stara se o njihovom unapređenju; prima<br />
predstavke lica koja smatraju da su im povređena ljudska prava i obraća se<br />
državnim organima povodom predstavki; priprema predloge propisa radi<br />
sprovođenja i unapređenja ljudskih prava i kao ovlašćeni predlagač podnosi<br />
ih Narodnoj skupšt<strong>in</strong>i na usvajanje; pokreće postupak ocene ustavnosti pred<br />
Ustavnim sudom ako smatra da neki opšti akt povređuje ljudska prava i nije<br />
saglasan sa Ustavom; ulaže ustavnu žalbu zbog povrede ljudskih prava;<br />
pokreće postupak pred Ustavnim sudom o utvrđivanju pojava sistematskog<br />
kršenja ili uskraćivanja ljudskih prava ili prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a; podnosi<br />
narodnoj skupšt<strong>in</strong>i godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava; po potrebi ili na<br />
zahtev narodne skupšt<strong>in</strong>e podnosi posebne izveštaje o pitanjima iz svoje<br />
nadležnosti. Ombudsman bi imao svoj budžet koji bi odobravala narodna<br />
skupšt<strong>in</strong>a.<br />
Ombudsman se, prema predlogu autora "Projekta Ustava Srbije", 30<br />
obrazuje kao samostalan i nezavistan organ za kontrolu uprave i zaštitu<br />
ljudskih prava. Organizovan je na teritorijalnom pr<strong>in</strong>cipu (centralni,<br />
pokraj<strong>in</strong>ski, gradski, opšt<strong>in</strong>ski). Izbor ombudsmana poveren je skupšt<strong>in</strong>i<br />
odgovarajuće teritorijalne zajednice.<br />
Ombudsmana na nivou Republike Srbije birala bi skupšt<strong>in</strong>a na<br />
saglasni predlog predsednika republike i predsednika oba doma skupšt<strong>in</strong>e,<br />
na period od osam god<strong>in</strong>a. Ombudsman bi imao pomoćnike zadužene za<br />
pojed<strong>in</strong>a područja.<br />
Područja na kojima bi se prostirala nadležnost pomoćnika<br />
ombudsmana su bliže određena i obuhvataju: prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a,<br />
ravnopravnost polova, prava deteta, prava hendikepiranih lica, prava<br />
izbeglih i raseljenih lica, policiju i vojsku. O ombudsmanu bi bio donet<br />
poseban – ustavni zakon koji bi se donosio po strožijoj proceduri, a uređivao<br />
bi bliže nadležnosti i postupak rada ombudsmana. Ombudsman je nadležan<br />
da prati poštovanje ljudskih prava, prima žalbe i predstavke fizičkih i<br />
30<br />
Projekat je realizovan 2002. god<strong>in</strong>e u okviru Foruma Iuris-a, a autori<br />
projekta su: dr M. Pajvančić, dr N. Dimitrijević, dr S. Beljanski, dr S. Pihler, dr R.<br />
Stepanov i D. Boarov.<br />
182<br />
pravnih lica koja smatraju da su im povređena prava ili slobode, može<br />
pokrenuti postupke pred ustavnim sudom, nadzire rad uprave i javnih<br />
službi, može zahtevati od nadležnih organa otklanjanje nezakonitosti ili<br />
ispravljanje necelishodnosti, pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti<br />
za kršenje ljudskih prava, najmanje jednom godišnje podnosi skupšt<strong>in</strong>i<br />
izveštaj o stanju ljudskih prava koji se javno objavljuju i sarađuje sa<br />
Ombudsmanom Evropske Unije. Pravo obraćanja ombudsmanu<br />
garantovano je svakome, a postupak obraćanja nije <strong>for</strong>malizovan. Svi organi<br />
vlasti dužni su da sarađuju sa ombudsmanom.<br />
U “Osnovnim načelima za novi Ustav Srbije” (2002.) koje je<br />
prezentovala Demokratska stranka Srbije predviđena je <strong>in</strong>stitucija branioca<br />
ljudskih prava i prava pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a kao sastavni deo<br />
sistema zaštite ljudskih prava, ali nije bliže def<strong>in</strong>isan položaj ove <strong>in</strong>stitucije u<br />
ustavnom sistemu (organizacija, uslovi za izbor, postupak izbora,<br />
nadležnost, postupak rada i dr.).<br />
2. Opšti pogled na ulogu ombudsmana u sistemu<br />
zaštite ljudskih prava – sličnosti i razlike među<br />
autorima ustavnih projekata<br />
Iz analize ustavnih projekata se može izvesti nekoliko zaključaka:<br />
Svi autori različitih projekata ustava Srbije saglasni su da je u sistem<br />
zaštite ljudskih prava neophodno uključiti <strong>in</strong>stituciju ombudsmana, bez koje<br />
je ovaj sistem nepotpun. Predlozi se razlikuju s obzirom na vrste<br />
ombudsmana i pitanja: da li birati opšteg ombudsmana za ljudska prava ili i<br />
opšteg i posebne ombudsmane (za prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a,<br />
ravnopravnost polova, prava deteta ...); da li postoji ombudsman samo na<br />
centralnom nivou ili i na centralnom i na regionalnom nivou i lokalnom<br />
nivou kao i kakvi su međusobni odnosi ombudsmana ukoliko se obrazuje<br />
više ombudsmana (hijerarhijski ili svaki od ombudsmana uživa samostalnost<br />
u okviru svog delokruga rada).<br />
Autori se slažu da ombudsmana bira narodna skupšt<strong>in</strong>a. Razlikuju<br />
se u sledećim pitanjima: ko predlaže ombudsmana (vlada, predsednik<br />
republike, posebna tela u kojima su reprezentovane nacionalne manj<strong>in</strong>e,<br />
zajednički predlog predsednika republike i posebnog tela u kome su<br />
reprezentovane nacionalne manj<strong>in</strong>e, kralj, zajednički čpredlog predsednika<br />
republike i predsednika skupšt<strong>in</strong>skih domova); uslovi za izbor ombudsmana<br />
(vrhunski pravni stručnjaci ili lica koja uživaju ugled ili stručnost u oblasti<br />
183
Change language