helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

nadležnim organima za otklanjanje povreda ljudskih prava. Ombudsman
deluje po predstavkama građana i po sopstvenoj inicijativi. Pravo aktivne
legitimacije prostire se kako na subjekte čija prava su povređena tako i na sve
druge građane (actio popularis).Formulisane su i dužnosti organa državne
vlasti i drugih organa da omoguće rad ombudsmana, među kojima su:
dužnost da ombudsmanu omoguće uvid u rad organa, dužnost da mu stave
na raspolaganje dokumente koje ombudsman traži i dužnost da se odazovu
pozivu ombudsmana.
Predlog grupe autora okupljenih oko projekta "Ustavnopravni okvir
decentralizacije Srbije i autonomije Vojvodine" 22 sadrži inicijativu za
uvođenje institucije ombudsmana u ustavni sistem Srbije. Pravobranilac
građana 23 je, prema ovom predlogu, nezavisna parlamentarna institucija
zaštite ljudskih prava.Osnovne nadležnosti ombudsmana su vezane za
zaštitu ljudskih prava od nezakonitog postupanja i nepravilnog rada organa
uprave a naročito policija, zatvorski organi, vojne vlasti i javne službe. Među
nadležnostima ombudsmana su: javno upozoravanje upravnih organa i
javnih službi o nezakonitostima i nepravilnostima koje uoči, obaveštavanje
skupštine o nezakonitostima i nepravilnostima koje uoči u radu upravnih
organa i javnih službi, upućivanje preporuka upravnim organima i javnim
službama, obaveštavanje javnosti o nezakonitostima i nepravilnostima koje
uoči u radu upravnih organa i javnih službi, pokretanje odgovarajućih
postupaka pred sudom.
Branilac prava građana 24 je prema projektu "Ustava Kraljevine
Srbije" (2001.), 25 visoki poverenik skupštine. Obrazuje se na nivou Republike
Srbije i na nivou regija. Postojao bi samo opšti ombudsman, ne i
specijalizovani. Ombudsmana bi birala odgovarajuća skupština. 26 Postupak
nominovanja ombudsmana nije bliže uređen. Pri izboru ombudsmana
skupština je vezana kriterijumima za izbor koji su precizirani – bira se iz reda
vrhunskih pravnih stručnjaka. Posebna pažnja poklanja se ustavnim
22
Grupa autora dr D. Janča, D. Tošić, dr S. Pihler, S. Vučetić, dr S. Đorđević,
dr Z. Ivošević, dr M. Pajvančić, dr M. Grubač, dr T. Šuvakov, dr A. Lošonc, dr N.
Skenderović – Ćuk: Ustavno – pravni okvir decentralizacije Srbije i autonomije Vojvodine,
Centar za regionalizam, Novi Sad, maj 2001.
23
Ombudsman se, prema predlogu ove grupe autora, naziva pravobranilac
građana.
24
Ombudsman se naziva branilac prava građana.
25
Dr P. Nikolić: Ustav Kraljevine Srbije – nacrt, Beograd, 2001, izdanje autora.
26
Nejasno je na čiji predlog će nadležna skupština imenovati ombudsmana.
Ovo pitanje može biti važno za status, a naročito samostalnost i nezavisnost ovog
organa.
180
garancijama nezavisnosti ombudsmana. Samostalnost i nezavisnost
ombudsmana osiguravaju: dužina mandata (osam godina), imunitet
identičan imunitetu sudija Vrhovnog suda, 27 inkompatibilnost funkcija koja
isključuje sukob interesa, objektivizira rad institucije i učvršćuje njenu
samostalnost i nezavisnost. Nespojivost funkcija uključuje zabranu
istovremenog obavljanja političkih i javnih funkcija kao i profesionalnih
delatnosti. Ombudsman ne bi mogao biti član političke stranake. Ovlašćenja 28
ombudsmana obuhvataju: nadzor nad primenom zakona od strane organa
uprave, sudova i drugih državnih organa i organizacija koje vrše javna
ovlašćenja; ocenu zakonitosti i celishodnost njihovih akata; podnošenje
zahteva organima uprave, sudovima i drugim državnim organima i
organizacijama da otklone uočene povrede zakona; pokretanje postupaka
(upravni, sudski, ustavnosudski), može zahtevati pokretanje disciplinskog i
krivičnog postupka protiv onih koji su nezakonitim i necelishodnim radom
povredili ljudska prava, obaveštavanje javnosti o svom radu i jednom
godišnje podnošenje godišnjih izveštaja odgovarajućoj skupštini.
Ombudsman deluje po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev građana.
Autori projekta "Ustavna rešenja za Srbiju" (2001.) 29 se opredeljuju za
opšteg ombudsmana i posebnog ombudsmana za prava nacionalnih
manjina. Nije precizirano da li bi se ombudsman birao samo na centralnom
27
Pažljivija analiza ovih pokazuje da imunitetska prava odnose se samo na
materijalni imunitet, ali ne i na procesni imunitet. Iako garancija materijalnog
imuniteta štiti trajno, za razliku od procesnog, koji pod određenim uslovima dopušta
postupanje, izostavljanjem procesnog imuniteta ne pruža se dovoljno jemstvo
samostalnosti i nezavisnosti ombudsmana. Osim toga pozivanje na pravila o
imunitetskoj zaštiti sudija Vrhovnog suda nije adekvatno, jer se materijalni imunitet
štiti sudije od pozvanja na odgovornost «zbog mišljenja izraženog u toku postupka
donošenja sudske odluke». To ne odgovara prirodi ovlašćenja ombudsmana, jer ga ne
štiti u potpunosti, već samo tada kada svoje mišljenje iznosi u sudskom postupku.
Ombudsman ima niz ovlašćenja u drugim postupcima pred državnim organima (npr.
u upravnom postupku i postupku pred ustavnim sudom), kao i da deluje i u drugim
područjima. On tada ne bi uživao imunitetsku zaštitu.
28
Ovlašćenja su široko koncipirana i zadiru u nadležnosti drugih organa koji
su takođe, u okvirima svojih nadležnosti dužni da štite prava građana. Teško bi se
moglo argumentovano braniti ovlašćenje ombudsmana da vrši nadzor nad
primenom zakona od strane sudova kao i da ceni celishodnost i zakonitost akata
(presuda) koje donose sudovi.
29
Dr L. Basta Flajner, mr V. Đerić, dr M. Pajvančić, dr D. Popović, dr Z.
Radović i dr S. Samardžić Ustavna rešenja za demokratsku Srbiju i Jugoslaviju,
Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2001.
181