helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
obavezu da ombudsmanu omoguće uvid u svoj rad, obavezu da<br />
ombudsmanu stave na raspolaganje sve dokumente koje on zatraži, obavezu<br />
da se odazovu pozivu ombudsmana da svedoče. Predviđeno je objavljivanje<br />
ombudsmanovih nalaza u medijima.<br />
Autori projekta "Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju"<br />
(1997.) 17 smatraju da je potrebno obrazovati ombudsmana za prava građana<br />
kao <strong>in</strong>okosni organ i ombudsmana za prava etničkih manj<strong>in</strong>a kao kolegijalni<br />
ili <strong>in</strong>okosni organ. 18 U predlogu nije precizirano da li bi se ombudsman birao<br />
samo na centralnom nivou ili i pokraj<strong>in</strong>skom, regionalnom, lokalnom nivou.<br />
Ombudsmana bi birala Narodna skupšt<strong>in</strong>a na predlog predsednika<br />
Republike, a ombudsman za prava etničkih manj<strong>in</strong>a birao bi se na osnovu<br />
predloga koji potekne od etničkih manj<strong>in</strong>a. Nije precizirano koji subjekti u<br />
okviru etničkih manj<strong>in</strong>a raspolažu pravom nom<strong>in</strong>ovanja kandidata za<br />
ombudsmana. U pogledu sastava kolektivnog ombudsmana za prava<br />
etničkih manj<strong>in</strong>a, autori određuju izvesne m<strong>in</strong>imalne kriterijume 19 koji<br />
moraju biti ispunjeni, a vezani su za reprezentovanje etničkih manj<strong>in</strong>a u<br />
sastavu ovog tela. Etničke manj<strong>in</strong>e koje ispune ovaj uslov obavezno imaju<br />
predstavnika u sastavu ovog tela. Otuda slede dva zaključka: prvi, da u<br />
sastavu ovog tela neće biti reprezentovane sve etničke manj<strong>in</strong>e i drugi, da će<br />
neke etničke manj<strong>in</strong>e obavezno biti reprezentovane. Ovakva rešenja otvaraju<br />
više pitanja. Naše je mišljenje da nije poželjno praviti statusne razlike,<br />
naročito u domenu ljudskih prava, između različitih etničkih manj<strong>in</strong>a,<br />
zavisno od njihove brojnosti. Ombudsman treba da zaštiti prava etničkih<br />
manj<strong>in</strong>a, dakle, da deluje u osetljivom momentu – tada kada su prava<br />
povređena. Neke etničke manj<strong>in</strong>e (one koje imaju pravo na obavezno<br />
reprezentovanje) biće u povoljnijem položaju, a neke u nepovoljnijem (one<br />
etničke manj<strong>in</strong>e koje ne uživaju pravo na obavezno reprezentovanje).<br />
Autori projekta daju i alternativno rešenje za izbor ombudsmana.<br />
Prema ovom rešenju kvalitet priroda ovlašćenja predsednika Republike pri<br />
17<br />
Dr L. Basta, dr D. Popović, dr V. Rakić – Vod<strong>in</strong>elić, mr G. Svilanović, dr Z.<br />
Tomić Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju, Beogradski centar za ljudska prava,<br />
1997.<br />
18<br />
U alternativi predviđena je mogućnost da i ovaj ombudsman bude<br />
<strong>in</strong>okosni.<br />
19<br />
Kriterijum koji autori uzimaju u obzir kao merilo za obavezno<br />
reprezentovanje etničke manj<strong>in</strong>e je »statistički utvrđen procenat učešća etničke<br />
manj<strong>in</strong>e u sastavu stanovništva na teritoriji Srbije kao cel<strong>in</strong>e». Zakonom bi se utvrdilo<br />
koje etničke manj<strong>in</strong>e imaju pravo na obavezno reprezentovanje. Osnovnu zamisao<br />
autori nastoje bliže da odrede.<br />
178<br />
nom<strong>in</strong>ovanju kandidata za ombudsmana razlikuje se zavisno od toga da li se<br />
bira ombudsman za prava građana ili ombudsman za prava etničkih<br />
manj<strong>in</strong>a.U prvom slučaju predsednik Republike bi Narodnoj skupšt<strong>in</strong>i<br />
samostalno predlagao kandidata za ombudsmana. Nom<strong>in</strong>aciju za<br />
ombudsmana za etničkih manj<strong>in</strong>a podnosili bi zajedno predsednik<br />
Republike i posebno kolektivno telo čiji bi sastav predlagale etničke manj<strong>in</strong>e.<br />
Nisu bliže def<strong>in</strong>isani odnosi "sapredlagača" i procedure u slučaju<br />
nesaglasnosti o nom<strong>in</strong>aciji. 20 Ovlašćenja ombudsmana su fokusirana na<br />
istraživanje slučajeva povreda ljudskih prava i <strong>in</strong>iciranje opštih i posebnih<br />
mera za otklanjanje povreda ljudskih prava. U predlogu se ne precizira<br />
kvalitet i priroda <strong>in</strong>icijative koju ombudsman pokreće niti kakve opšte i<br />
posebne mere može <strong>in</strong>icirati. U alternativi bliže se određuje sadržaj i priroda<br />
ovlašćenja ombudsmana pri <strong>in</strong>iciranju mera za otklanjanje povreda ljudskih<br />
prava. Ombudsman ima aktivnu legitimaciju da zahteva pokretanje<br />
postupka pred organima vlasti sa ciljem preduzimanja mera za otklanjanje<br />
povrede ljudskih prava. Ombudsman bi imao aktivnu legitimaciju za<br />
pokretanje postupka upravnog i sudskog postupka kao i postupka po<br />
ustavnoj žalbi pred ustavnim sudom. Aktivna legitimacija ombudsmana za<br />
etničke manj<strong>in</strong>e kretala bi se u okvirima zaštite manj<strong>in</strong>skih prava. On bi imao<br />
pravo da pokrene upravni ili sudski postupak, kao i postupak po ustavnoj<br />
žalbi pred ustavnim sudom samo u slučaju povrede prava etničkih<br />
manj<strong>in</strong>a.Pravo obraćanja ombudsmanu imali bi organi vlasti, organizacije,<br />
udruženja i građani, dakle svaki pojed<strong>in</strong>ac.<br />
Autori studije "Pr<strong>in</strong>cipi ustavne derklaracije" (2000. god<strong>in</strong>e) 21 se<br />
zalažu za izbor opšteg ombudsmana i ombudsmana za prava manj<strong>in</strong>a, ali ne<br />
preciziraju da li bi se ombudsman postojao samo na nivou centralne vlasti ili<br />
i na regionalnom nivou. Statusna i organizaciona pitanja kao i rad<br />
ombudsmana uređuju se organskim zakonom, koji se donosi po strožijoj<br />
proceduri. Nadležnosti ombudsmana naznačene su okvirno i obuhvataju:<br />
nadzor nad radom svih državnih organa, nadzor nad ostvarivanjem ljudskih<br />
prava, istraživanje služajeva povreda ljudskih prava, podnošenje predloga<br />
20<br />
Predloženo rešenje zahteva da se preciziraju ovlašćenja i procedure<br />
nom<strong>in</strong>acije, rokovi u kojima se ona mora podneti i posledica u slučaju izostanka<br />
konsenzusa o nom<strong>in</strong>aciji. To je važno jer u procesu nom<strong>in</strong>acije sudeluju dva subjekta<br />
(telo koje reprezentuje etničke manj<strong>in</strong>e i predsednik Republike). Ukoliko saglasnost o<br />
nom<strong>in</strong>aciji izostane moglo bi se dogoditi da ne bude izabran ombudsman za etničke<br />
manj<strong>in</strong>e.<br />
21<br />
Dr M. Pajvančić, dr Z. Radović, dr D. Popović, S. Vučetić i S. Beljanski<br />
Pr<strong>in</strong>cipi ustavne deklaracije, Forum za etničke odnose, Beograd, 2000.<br />
179
Change language