helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

nisu naišli na odjek u tadašnjem političkom okruženju. Uz kritike postojećeg
Ustava, u Srbiji je u protekloj deceniji napisano više studija 10 o ustavnom
ustrojstvu Srbije. U tim studijama zaštiti ljudskih prava poklonjena je
posebna pažnja. Među autorima ovih studija opšteprihvaćen je stav da
sistem zaštite ljudskih prava obuhvata, pored zaštite u unutrašnjem pravu i
međunarodno pravnu zaštitu. Sistem zaštite ljudskih prava u unutrašnjem
pravu, pored sudske zaštite kao primarnog vida zaštite ljudskih prava i
neposredne ustavno sudske zaštite ljudskih prava u postupku po ustavnoj
žalbi, uključuje i uvođenje ombudsmana kao nove institucije u ustavnom
sistemu.
U skici ustava Srbije (1995.) 11 koja predstavlja prvi pokušaj da se
iznese pogled na buduće ustavno ustrojstvo Srbije, predviđa se instiucija
zaštitnika građana – ombudsmana kao deo sistema zaštite ljudskih prava.
Prema ovom predlogu, pored opšteg ombudsmana postojali bi i posebni
ombudsmani čija nadležnost bi bila specijalizovana, 12 kao i ombudsman na
centralnom i regionalnom nivou. 13 Izbor bi bio poveren Skupštini, a birao bi
se većinom ukupnog broja poslanika u svakome od domova, na period osam
godina. 14 U prilogu se ne preciziraju uslovi za izbor, postupak izbora, i
mogućnost ponovnog izbora. Ombudsmana i njegovu nezavisnu poziciju
štiti materijalni i procesni imunitet. Sadržina imunitetskih prava nije bliže
određena u skici ustava. Nadležnost ombudsmana određena je okvirno i
obuhvata: zaštitu ljudskih prava posebno pred organima državne vlasti i
vanparlamentarnu kontrolu uprave.Instrumenti koji ombudsmanu stoje na
raspolaganju obuhvataju: pravo obraćanja organima državne vlasti i u tom
sa toga skupa publikovani su u “Zborniku radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu”
XXIV br. 3 – 4/1990.
10
Angažmani eksperata, pojedinaca ili grupa, koji su izneli svoje viđenje
budućeg uređenja demokratske Srbije. Nastali su u nevladinom sektoru (Beogradski
centar za ljudska prava, Forum za etničke odnose, Centar za regionalizam, Forum
Iuris), naučno istraživačkim institutima (Institut društvenih nauka), ili su bili plod
individualnog angažmana konstitucionalista (dr M. Jovičić, dr P. Nikolić).
11
Dr M. Pajvančić: Skica za demokratski ustav Srbije, objavljeno u Zborniku
Srbija između prošlosti i budućnosti, Institut društvenih nauka i Forum za etničke
odnose, Beograd, 1995, str. 189 – 221.
12
Npr. ombudsman za zaštitu prava manjina.
13
Npr. ombudsman za zaštitu prava manjina obrazovao bi se u regionima
multietničkog sastava.
14
Period odgovara trajanju mandata dva parlamentarna saziva, čime se
izbegava da svaki tekući saziv parlamenta bira ombudsmana. I na taj način se,
između ostalog obezbeđuje nezavisnost ombudmana.
176
sklopu pravo da pokreće postupak pred sudom, ustavnim sudom i drugim
organima državne vlasti; monitoring stanja ljudskih prava i podnošenje
izveštaja Skupštini o stanju ljudskih prava.
Prema predlogu autora "Ustava regionalne države ujedinjenih
srpskih zemalja" (1996.) 15 postojali bi ombudsmani na dva nivoa. Mrežu
ombudsmana bi činili vrhovni ombudsman i ombudsmani na nivou regija.
Odnosi među njima počivali bi na saradnji. Upkos proklamovanom načelu
saradnje između vrhovnog i regionalnih ombudsmana, odnos među njima
zasnivao bi se na hijerarhiji. Na ovakav zaključak upućuje naročito
ovlašćenje vrhovnog ombudsmana da regionalnim ombudsmanima izdaje
obavezna uputstva za rad. Ombudsmana bi birale odgovarajuće skupštine.
Vrhovnog ombudsmana birala bi republička skupština, dok bi regionalne
ombudsmane birale regionalne skupštine. U predlogu nije precizirano ko
predlaže izbor ombudsmana, niti postupak izbora.Uslovi za izbor nisu
predviđeni u osnovnim rešenjima. U obrazloženju predloga, međutim, autor
navodi da bi se ombudsmani birali među istaknutim pravnicima sa dužim
iskustvom i ugledom u društvu. Mandat bi trajao četiri godine uz mogućnost
ponovnog izbora. Ovlašćenja ombudsmana bi obuhvatala posebno: nadzor
nad radom državnih organa, ocenu zakonitosti rada državnih organa; ocenu
celishodnosti rada državnih organa; ispitivanje slučajeva povreda ljudskih
prava, upućivanje zahteva državnim organima da isprave nezakonitosti ili
celishodnosti koje je ombudsman uočio na osnovu sprovedenog ispitivanja;
podnošenje krivičnih prijava državnom tužiocu protiv odgovornog
službenog lica; podnošenje izveštaja odgovarajućoj skupštini, najmanje
jednom u toku godine.U obrazloženju predloga precizira se priroda
ovlašćenja ombudsmana. Ombudsman "ne raspolaže bilo kakvim
ovlašćenjima vlasti, ne može sam naređivati organima vlasti da uklone
nepravilnosti u svome radu, odnosno ukinu nezakonite i necelishodne akte
koje su doneli, a kojima se, po mišljenju ombudsmana vređaju zakonitost ili
slobode i prava građana, kao i njihovi na zakonu zasnovani interesi".
Postavljeni su kriterijumi za razlikovanje ovlašćenja ombudsmana od
ovlašćenja drugih organa vlasti, naročito ona vezana za ocenu zakonitosti i
celishodnosti kao i priroda nadzora nad radom državnih organa.
Ombudsman pokreće postupak na osnovu prijave ili žalbe građana ili na
sopstvenu inicijativu 16 . Državni organi imaju obaveze prema ombudsmanu:
15
Dr M. Jovičić: Ustav regionalne države ujedinjenih srpskih zemalja, Vajat,
Beograd, 1996. godine
16
Ovlašćenja vrhovnog i regionalnih ombudsmana su istovetna, ali se
ostvaruju na različitim nivoima organizacije vlasti.
177