helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Pravo na profesionalnu pravnu pomoć 86 i pravo na tumača 87 načelno se garantuje svim licima. Posebno ova prava se garantuju u krivičnom postupku pred sudovima gde se ostvaruje i u jednom posebnom obliku kao pravo na obezbeđivanje obavezne profesionalne odbrane (obavezni branilac) koje autori projekata posebno navode. 88 U nekima od projekata bliže se uređuje sadržaj prava na profesionalnu pravnu pomoć koje uključuje pravo na slobodan izbor branioca, pravo na nesmetanu komunikaciju sa braniocem i pravo na dovoljno vremena za pripremu odbrane. 89 To su svakako najznačajnija prava koje štiti pojedinca i njegova prava u postupku pred sudom. Ovo pravo često se garantuje uz pravo na odbranu, pravo na pravično suđenje ili opšta jemstva zakonitosti. Pravo na tumača (prevodioca) oslonjeno je na načelni ustavni princip prema kome nepoznavanje jezika na kome se vodi postupak ne sme biti prepreka korišćenju prava. 90 Uz pravo na tumača neki autori posebno utvrđuju da su usluge prevodioca za lice protiv koga se postupak vodi besplatne 91 . Načelo javnosti pri izricanju presude garantuju svi ustavni projekti, 92 a pojedini i posebno uređuju princip javnosti suđenja i preciziraju uslove pod kojima je moguće isključiti javnost suđenja 93 . Načelo non bis in idem garantovano je u svim ustavnim projektima 94 , ali se može primetiti da se sadržaj ovog pravila odnosi na različite situacije: 86 Projekt dr P. Nikolića član 98; projekt DS član 30 stav 2; projekt DSS član 27 stav 1 i član 31 stav 1; projekt Forum iuris-a teza 1.4 stav 1 alineja 4; projekt Beogradskog centra za ljudska prava teza Posebna jemstva stav 2 str. 31. 87 Projekt beogradskog centra za ljudska prava teza Opšta jemstva zakonitosti stavovi 11 i 12 str. 63 i teza Posebna jemstva stav 4 str. 63; projekt DSS član 173; projekt DS član 30 stav 4. 88 Projekt DS član 30 stav 3; projekt DSS član 27 stav 1 in fine; projekt Forum iurisa teza 1.4 stav 6 alineja 2 str. 32. 89 Projekt Forum Iuris-a teza teza 1.3 stav 6 alineja 2 str. 30 i teza 1.4 stav 6 alineje 2 i 3 str. 31. 90 Npr. projekt DSS član 173 stav 1. 91 Projekt Forum Iuris-a teza 1.4 stav 1 alineja 4. 92 Projekt DS član 107; projekt dr P. Nikolića član 171; projekt DSS član 30; projekt Forum Iuris-a teza 1.4 stav 1 alineja 3; projekt Beogradskog centra za ljudska prava teza Pravo na pravično suđenje stav 3 str. 31. 93 Projekt DSS član 30; projekt Forum Iuris-a teza 1.4 stav 1 alineja 3. 94 Projekt DSS član 32 stav 3; projekt Forum Iuris-a teza 1.4 stav 5 str. 31; projekt Beogradskog centra za ljudska prava teza Ne bis in idem str. 31; projekt DS član 35; projekt dr P. Nikolića član 34. 170 isključivanje "odgovornosti za krivično delo", 95 na isključivanje "mogućnosti kažnjavanja za krivično delo" 96 odnosno isključivanje "ponovnog suđenja" kao i "ponovnog kažnjavanja" za isto krivično delo 97 . Pravo na rehabilitaciju i uz njega pravo na naknadu štete garantuje se licima koja su bez osnova krivično osuđena ili su bez osnova lišena slobode. Autori svih projekata saglasni su u pogledu sadržaja i obima ovih ustavnih prava 98 . Samo u jednome od projekata uz ova prava svakom licu koje je nezakonito ili neopravdano lišeno slobode garantuje se i pravo na javno izvinjenje 99 . Pojedini autori, pored toga, eksplicitno utvrđuju odgovornost države za naknadu štete koju pojedincu nanesu državni organi svojim nezakonitim ili nesavesnim radom 100 . Posebne garancije zaštite prava nacionalnih manjina, uz posebna prava nacionalnih manjina sadrže dva ustavna projekta. Prava nacionalnih manjina uređuju se organskim zakonom 101 koji se donosi po posebnoj proceduri, strožijoj od one predviđene za donošenje običnih zakona. Strožija procedura donošenja zakona kojima se uređuju prava nacionalnih manjina predstavlja svojevrsnu garanciju zaštite ovih prava, jer ovaj zakon, prema njegovoj pravnoj snazi stavlja iznad ostalih zakona i predstavlja svojevrsnu prepreku olakoj izmeni garancija sadržanih u njemu. Pored toga, u jednome od projekata eksplicitno se garantuju stečena prava opštom odredbom da se "dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih, ne može smanjivati" 102 kao i posebnom odredbom koja se odnosi na prava pripadnika nacionalnih manjina "stečena propisima koji su se primenjivali do stupanja na snagu Ustava kao na osnovu međunarodnih ugovora kojima je SR Jugoslavija i državna zajednica Srbija i Crna Gora pristupila", a koja se ne mogu uklinuti niti menjati 103 . Na kraju pregleda osnovnih ustavnih rešenja koja se odnose na zaštitu ljudskih prava moguće je ukazati i na nekoliko opštih zapažanja. 95 Npr. projekt Beogradskog centra za ljudska prava. 96 Npr. projekt DS. 97 Npr. projekt dr P. Nikolića. 98 Projekt dr P. Nikolića član 35; projekt DS član 36; projekt DSS član 33 i član 172; projekt Forum Iuris-a teza 1.3 stav 9 str. 30; projekt Beogradskog centra za ljudska prava teza Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete, str. 33. 99 Projekt Forum Iuris-a teza 1.3 stav 9 str. 31. 100 Projekt dr P. Nikolića član 10. 101 Projekt DSS član 73 stav 2 in fine. 102 Projekt DS član 71 stav 1. 103 Projekt DS član 71 stav 2. Ovo rešenje oslanja se na Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, član 57, Službeni list SCG br. 6/ 2003. 171
1. Osnovni pristup ljudskim pravima oslonjen je na shtavanje ustava kao osnovnog garanta ljudskih prava što se potvrđuje ne samo na načelnom nivou već i nizom posebnih ustavnih pravila koja bliže definišu sadržaj ovakvog načelnog pristupa. 2. Katalog ljudskih prava koji, u najvećoj meri sledi međunarodne standarde ljudskih prava, dopunjen je jednako važnim instrumentima zaštite ljudskih prava. Ustav nije samo osnovni akt koji pozitivira veći ili manji broj pojedinačnih prava, već u prvom redu osnovni i najvažniji garant njihove zaštite. Posebna pažnja usmerena je na zaštitu ljudskih prava i ustanovljavanje institucija čije su nadležnosti vezane za zaštitu ljudskih prava i ustavno garantovanje instrumenata čiji je smisao obezbeđivanje efektivne zaštite ljudskih prava. 3. Vidljivo je nastojanje autora da se suzi prostor dekonstitucionalizaciji ljudskih prava putem zakona naročito osnovnih prava koja zadržavaju status ustavnih, a ne zakonskih prava. Izraz ovakvog nastojanja je vidljiv i u velikoj pažnji koja je, u posvećena je ograničenjima odnosno odstupanjima od ustavom garantovanih ljudskih prava koja se uređuju restriktivno i predstavljaju izuzetak koji je moguć i dopušten pod strogo propisanim uslovima koje utvrđuje sam ustav. 4. Apsolutno zaštićena prava definitivno su izuzeta iz režima odstupanja u vanrednim prilikama. Sve mere koje se odnose na odstupanja od ustavom garantovanih prava moguće su samo u okvirima i granicama koje definiše ustav. Svi akti koji uređuju odstupanja podležu kontroli od strane Narodne skupštine. 5. Predviđene su i nove institucije u domenu zaštite ljudskih prava. To je zaštitnik prava građana (ombudsman) koji upotpunjuje sudsku zaštitu ljudskih prava. 6. Sistem zaštite ljudskih prava upotpunjava i međunarodnopravna zaštita koja je opšteprihvaćena kao jedan od vidova zaštite ljudskih prava. Ona obuhvata, pored zaštite pred međunarodnim telima u čijoj je nadležnosti odlučivanje o zaštiti ljudskih prava (sudska zaštita) i pravo na međunarodni nadzor nad ostvarivanjem ljudskih prava. 7. Sistem zaštite ljudskih prava uključuje i neposrednu zaštitu ljudskih prava pred ustavnim sudom. Načelo neposredne primene ustavom garantovanih ljudskih prava upotpunjeno je načelom njihove neposredne ustavnopravne zaštite pred ustavnim sudom. Neposrednu ustavnopravnu zaštitu ljudskih prava omogućuje institut ustavne žalbe kao pravno sredstvo kojim se obezbeđuje neposredna ustavno sudska zaštita ljudskih prava. Zaključci do kojih smo došli omogućuju da se pozitivno odgovori na pitanje koje smo postavili u pristupu. Među autorima postoji konsenzus u pristupu ljudskim pravima i njihovom mestu u ustavu. To je posebno vidljivo u odnosu na sistem zaštite ljudskih prava i nove institucije i institute zaštite ljudskih prava. 172 173
- Page 35 and 36: posmatrati u drugom svetlu. U pravn
- Page 37 and 38: institucije državne zajednice poka
- Page 39 and 40: međusobno neusklađeni. Boluju od
- Page 41 and 42: isteka mandata, može smatrati lega
- Page 43 and 44: samo da uredi postupak izbora i opo
- Page 45 and 46: izbora konstituisane izborne komisi
- Page 47 and 48: mogućnost opoziva predsednika Repu
- Page 49 and 50: Republike Ustav nije uredio, premda
- Page 51 and 52: Koja pravna pravila treba uzeti u o
- Page 53 and 54: toga, i u većinskim izbornim siste
- Page 55 and 56: - Bugarska: Ustav Bugarske garantuj
- Page 57 and 58: evropskih država u kojima se posla
- Page 59 and 60: USTAVNOST ODLUKE O PROGLAŠENJU VAN
- Page 61 and 62: 2. Definicija vanrednog stanja Odgo
- Page 63 and 64: 3. Da li je predlog za proglašenje
- Page 65 and 66: primenjuju u vreme vanrednog stanja
- Page 67 and 68: kritičkih analiza aktuelnog ustava
- Page 69 and 70: - Bliže se određuje priroda i kar
- Page 71 and 72: Inkompatibilnost državnih i javnih
- Page 73 and 74: Tradicionalne odredbe osnovnih nač
- Page 75 and 76: počiva takav koncept države i pos
- Page 77 and 78: izričito garantuje neposredna usta
- Page 79 and 80: osnovnih prava, u ustavnom sistemu.
- Page 81 and 82: opšteprihvaćenim principima među
- Page 83 and 84: 3. Sistem i oblici zaštite ljudski
- Page 85: i odugovlačenja, pravo na delotvor
- Page 89 and 90: nisu naišli na odjek u tadašnjem
- Page 91 and 92: nadležnim organima za otklanjanje
- Page 93 and 94: zaštite i unapređenja ljudskih pr
- Page 95 and 96: 1. Odredbe o pravima pripadnika nac
- Page 97 and 98: U osnovnim odredbama Ustava Srbije
- Page 99 and 100: jednakost građana u pravima i duž
- Page 101 and 102: Pažljiviji uvid u predložene nacr
- Page 103 and 104: 5.1 Prava koja u identičnom obliku
- Page 105 and 106: je "poštovanje ljudskih prava svih
- Page 107 and 108: najvećim delom implementirani u us
- Page 109 and 110: "Model Ustava Srbije", Forum Iuris-
- Page 111 and 112: Peto, slobodu odlučivanja o rađan
- Page 113 and 114: 4. Predlozi za novi ustav Republike
- Page 115 and 116: Ustavno uređivanje tipa izbornog s
- Page 117 and 118: Postupak po kome se donose ovi zako
- Page 119 and 120: ilo pokrenuto interpelacijom ne mo
- Page 121 and 122: imunitet štiti poslanika od odgovo
- Page 123 and 124: prazninom u pogledu rokova za raspi
- Page 125 and 126: pokrajine uočavaju se razlike međ
- Page 127 and 128: 2.2 Pravni akti kojima se uređuju
- Page 129 and 130: U nekim predlozima predviđeni su i
- Page 131 and 132: 4.4 Princip solidarnosti. Princip s
- Page 133 and 134: 6.2 Odlučivanje o području na kom
- Page 135 and 136: 8. Ovlašćenja autonomne pokrajine
1. Osnovni pristup ljudskim pravima oslonjen je na shtavanje ustava<br />
kao osnovnog garanta ljudskih prava što se potvrđuje ne samo na načelnom<br />
nivou već i nizom posebnih ustavnih pravila koja bliže def<strong>in</strong>išu sadržaj<br />
ovakvog načelnog pristupa.<br />
2. Katalog ljudskih prava koji, u najvećoj meri sledi međunarodne<br />
standarde ljudskih prava, dopunjen je jednako važnim <strong>in</strong>strumentima zaštite<br />
ljudskih prava. Ustav nije samo osnovni akt koji pozitivira veći ili manji broj<br />
pojed<strong>in</strong>ačnih prava, već u prvom redu osnovni i najvažniji garant njihove<br />
zaštite. Posebna pažnja usmerena je na zaštitu ljudskih prava i<br />
ustanovljavanje <strong>in</strong>stitucija čije su nadležnosti vezane za zaštitu ljudskih<br />
prava i ustavno garantovanje <strong>in</strong>strumenata čiji je smisao obezbeđivanje<br />
efektivne zaštite ljudskih prava.<br />
3. Vidljivo je nastojanje autora da se suzi prostor dekonstitucionalizaciji<br />
ljudskih prava putem zakona naročito osnovnih prava koja<br />
zadržavaju status ustavnih, a ne zakonskih prava. Izraz ovakvog nastojanja<br />
je vidljiv i u velikoj pažnji koja je, u posvećena je ograničenjima odnosno<br />
odstupanjima od ustavom garantovanih ljudskih prava koja se uređuju<br />
restriktivno i predstavljaju izuzetak koji je moguć i dopušten pod strogo<br />
propisanim uslovima koje utvrđuje sam ustav.<br />
4. Apsolutno zaštićena prava def<strong>in</strong>itivno su izuzeta iz režima<br />
odstupanja u vanrednim prilikama. Sve mere koje se odnose na odstupanja<br />
od ustavom garantovanih prava moguće su samo u okvirima i granicama<br />
koje def<strong>in</strong>iše ustav. Svi akti koji uređuju odstupanja podležu kontroli od<br />
strane Narodne skupšt<strong>in</strong>e.<br />
5. Predviđene su i nove <strong>in</strong>stitucije u domenu zaštite ljudskih prava.<br />
To je zaštitnik prava građana (ombudsman) koji upotpunjuje sudsku zaštitu<br />
ljudskih prava.<br />
6. Sistem zaštite ljudskih prava upotpunjava i međunarodnopravna<br />
zaštita koja je opšteprihvaćena kao jedan od vidova zaštite ljudskih prava.<br />
Ona obuhvata, pored zaštite pred međunarodnim telima u čijoj je<br />
nadležnosti odlučivanje o zaštiti ljudskih prava (sudska zaštita) i pravo na<br />
međunarodni nadzor nad ostvarivanjem ljudskih prava.<br />
7. Sistem zaštite ljudskih prava uključuje i neposrednu zaštitu<br />
ljudskih prava pred ustavnim sudom. Načelo neposredne primene ustavom<br />
garantovanih ljudskih prava upotpunjeno je načelom njihove neposredne<br />
ustavnopravne zaštite pred ustavnim sudom. Neposrednu ustavnopravnu<br />
zaštitu ljudskih prava omogućuje <strong>in</strong>stitut ustavne žalbe kao pravno sredstvo<br />
kojim se obezbeđuje neposredna ustavno sudska zaštita ljudskih prava.<br />
Zaključci do kojih smo došli omogućuju da se pozitivno odgovori na<br />
pitanje koje smo postavili u pristupu. Među autorima postoji konsenzus u<br />
pristupu ljudskim pravima i njihovom mestu u ustavu. To je posebno<br />
vidljivo u odnosu na sistem zaštite ljudskih prava i nove <strong>in</strong>stitucije i <strong>in</strong>stitute<br />
zaštite ljudskih prava.<br />
172<br />
173
Change language