helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
ustavna žalba bi se mogla iskoristiti kao instrument neposredne ustavnosudske zaštite paralelno sa primenom vanrednih pravnih lekova u postupku pred redovnim sudovima. U okviru unutrašnjeg prava jedan specifičan vid zaštite ljudskih prava obezbeđuje branilac prava građana (zaštitnik ljudskih prava, ombudsman). 59 Pravo na obraćanje međunarodnim institucijama za zaštitu ljudskih prava garantuje se eksplicitno u većini projekata 60 u skladu sa načelnim stavom o prihvatanju, priznanju i poštovanju međunarodnih izvora ljudskih prava uz uslov da su ratikikovani, kao i uvažavanju opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava u ovoj oblasti, a u skladu sa međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava. Međunarodno pravna zaštita ljudskih prava obuhvata dva prava. Jedno od njih je po sadržaju šire i odnosi se na garantovanje međunarodnog nadzora nad ostvarivanjem ljudskih prava, što je deo obaveza vlade koja je ratifikovala određenu međunarodnu konvenciju. Pravo međunarodnog nadzora nad ostvarivanjem ljudskih prava uređeno je samo u jednom od ustavnih projekata. 61 Drugo je, po sadržaju, uže i obuhvata pravo na obraćanje međunarodnim institucijama za zaštitu ljudskih prava. Uslove pod kojima je zaštitu ljudskih prava moguće potražiti pred međunarodnim organima u čijoj je nadležnosti odlučivanje o zaštiti ljudskih prava sadrži samo jedan od projekata, koji upućuje na "uslove i postupak koji su utvrđeni međunarodnim pravom". 62 Pravo na obraćanje međunarodnim institucijama za zaštitu ljudskih prava je pravo kojim se može koristiti svaki pojedinac kao i država. 63 Pažnju zaslužuje i uređivanje izvršenja odluka međunarodnih organa o zaštiti ljudskih prava. Ovom važnom pitanju samo jedan od projekata poklanja dužnu pažnju uređujući odgovornost države ovom 59 O braniocu građana njegovom položaju u sistemu zaštite ljudskih prava u projektima ustava Srbije videti šire kod dr M. Pajvančić Ombudsman u ustavnom sistemu Srbije – od ideje do realizacije, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, XXXVII br. 1-2/2003, str. 43 – 59. 60 Projekt dr P. Nikolića (član 96); projekt Forum Iuris-a (teza 6 stav 5 in fine str. 28); projekt DSS (član član 21 stav 2). 61 Projekt Forum Iuris-a teza 6 stav 5, str. 28. 62 Ibidem, teza 6 stav 5 in fine. 63 Ibidem, teza 6 tačka 5. 166 domenu. Republika Srbija "izvršava odluke međunarodnih organa i snosi njihove troškove". 64 4. Pojedinačne garancije zaštite ljudskih prava Zaštita ljudskih prava obuhvata i niz pojedinačnih garancija čija je svrha i smisao da obezbede poštovanje ljudskih prava, sa jedne strane i zaštite pojedinca koji je nosilac tih prava. Najveći broj ovih garancija odnosi se na ličnu slobodu, pa će naše interesovanje biti usmereno na oblike i sadržaj garancija koje se odnose na ovu slobodu. Najznačajnije posebne garancije koje štite ličnu slobodu obuhvataju: Pravo na jednaku zaštitu ljudskih prava kao jedan od oblika u kome se opšte načelo jednakosti građana, zbog značaja za status građana u ustavnom sistemu, garantuje i kao pravna jednakost ili jednakost pred zakonom. U svim ustavnim projektima garantuje se pravo na jednaku zaštitu prava, a u nekima od projekata 65 uz ovo osnovno pravo bliže se određuju organi koje obavezuje ovo pravilo (sudovi, drugi državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, organi regiona i jedinica lokalne samouprave). Ipak, beležimo i izvesne razlike u definisanju sadržaja ovog prava. Sadržaj ovog prava obuhvata jednakost pred zakonom 66 kao i pravo na jednaku zaštitu pred zakonom. 67 Pravo na pravnu sigurnost i pravično suđenje garantuje se kao posebno pravo građana u nekima od projekata 68 i bliže uređuje sadržaj ovog prava koji, između ostalog, obuhvata više posebnih prava: pretpostavku nevinosti; princip legaliteta dela i sankcije; pravo na suđenje pred nezavisnim, nepristrasnim sudovima koji su ustanovljeni zakonom; pravo na prirodnog sudiju; set prava koja ima lice o čijoj se odgovornosti odlučuje (javna rasprava pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona; rešavanje o predmetu u razumnom roku bez nepotrebnog odlaganja 64 Projekt DSS, član 21 stav 3. 65 Projekt DSS (član 34 stav 1); projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Pravo na pravično suđenje stav 1 str. 30). 66 Projekt dr P. Nikolića (član 18 stav 3); projekt Forum Iuris-a (teza 1.6 stav 2 str. 33); projekt DS (član 17 stav 1). 67 Projekt Forum Iuris-a (teza 1.6 stav 3 str. 33); projekt DS (član 18 stav 2). 68 Projekt dr P. Nikolića (član 31 stav 1); project Forum Iuris-a (teza 1.4 str. 31). 167
i odugovlačenja, pravo na delotvoran pravni lek, javno izricanje presude, pravo na besplatnog prevodioca i dr.); 69 kao i poseban set prava koja se garantuju licima okrivljenim za krivično delo (pravo na branioca; pravo da u najkraćem roku, na jeziku koji razume, bude obavešten o osnovama i pravnoj prirodi dela koje mu se stavlja na teret; pravo na dovoljno vremena za pripremanje odbrane i dr.). 70 Među autorima postoje izvesne razlike kada se pažljivije analizira kako definišu sadržaj pojedinih prava. Ilustrovaćemo to na primeru garantovanja pretpostavke nevinosti. Ovo načelno pravilo definiše se različito: "svako se smatra nevinim", 71 "svako ima pravo da se smatra nevinim", 72 svako će se "smatrati nevinim", 73 "niko se ne može smatrati krivim", 74 "smatra se nevinim" i "ne može se smatrati krivim". 75 Zabrana retroaktivnosti kao važan princip pravne sigurnosti načelno se garantuje u svim projektima ustava uz opšti izuzetak od ovog pravila kada je u pitanju krivično zakonodavstvo. 76 U tom slučaju retroaktivna primena zakona je dopuštena ukoliko je zakon blaži po učinioca krivičnog dela. Među autorima postoje značajne razlike u odnosu na mogućnost odstupanja od načelne odredbe kojom se isključuje retroaktivno dejstvo zakona. U jednoj grupi su ustavni projekti koji ne dopuštaju izuzetak od ovog opšteg pravila izuzev u krivičnom zakonodavstvu ukoliko je zakon povoljniji za učinioca krivičnog dela. 77 Drugoj grupi pripadaju ustavni projekti koji dopuštaju izuzetke od zabrane retroaktivnog dejstva zakona ne samo kada je u pitanju krivično zakonodavstvo povoljnije za učinioca krivičnog dela, već i u drugim slučajevima "ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona" 78 odnosno samo "pojedine odredbe zakona" mogu imati povratno dejstvo "kada to nalaže opšti interes" 79 i "ukoliko je to utvrđeno u postupku donošenja zakona". 80 Dopuštanje odstupanja od zabrane retroaktivnog dejstva zakona pozivom na opštu klauzulu ("opšti interes") uz mogućnost retroaktivnog dejstva svih, a ne samo pojedinih, zakonskih odredaba ozbiljno dovodi u pitanje princip pravne sigurnosti i vladavinu prava. Uz zabranu retroaktivnosti tesno je vezano i stupanje na snagu zakona. U svim projektima stupanje na snagu zakona moguće je nakon objavljivanja zakona, a po proteku vremena čekanja. Samo jedan od autora dopušta mogućnost odstupanja od ovog pravila pod uslovom da zakon koji se donosi drugačije uredi stupanje na snagu. 81 Takvo rešenje nije saglasno načelu pravne sigurnosti i svakako nije odlika pravnog sistema zasnovanog na načelu vladavine prava. Pravo na delotvorni pravni lek garantuju svi ustavni projekti. Ovo pravo garantuje se kako načelnom odredbom tako i posebnim navođenjem pojedinih pravnih lekova među kojima je posebno garantovano pravo na žalbu 82 pravo na ustavnu žalbu 83 i pravo na ispitivanje i osporavanje zakonitosti i opravdanosti lišenja slobode (habeas corpus). 84 Samo u jednome od projekata iscrpnije su uređena pitanja vezana za instrumente zaštite ljudskih prava. 85 To se posebno odnosi na ustavno garantovanje pravnih sredstava za zaštitu ljudskih prava; prirodu i svojstva pravnih sredstava za zaštitu ljudskih prava koja, saglasno međunarodnim standardima u ovoj oblasti, moraju biti dostupna i moguća; posebno garantovanje prava na osporavanje zakonitosti i opravdanosti lišenja slobode kao i navođenje subjekata koji se mogu koristiti pravnim instrumentima za zaštitu ljudskih prava. 69 Projekt Forum Iuris-a teza 1.4 stav 1 alineje 1 do 5, str. 31. 70 Ibidem, stav 6 alineje 1 do 5, str. 32. 71 Projekt DSS, član 32 stav 2. 72 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava, teza Pretpostavka nevinosti str. 31. 73 Projekt Forum Iuris-a, teza 1.4 stav 2 str. 31. 74 Projekt DS, član 33. 75 Projekt dr P. Nikolića, član 33 stavovi 1 i 2. 76 Projekt DSS (član 32 stav 1); projekt DS (član 34); projekt Forum Iuris-a (teza 1.4 stav 4 str. 31); projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Kažnjavanje na osnovu zakona stav 2 str. 31). 77 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Osnovna načela ustavnosti i zakonitosti stav 8) i projekt Forum Iuris-a (teza 4 str. 85). 78 Projekt DSS, član 170 stav 2. 168 79 Projekt DS, član 119 stav 1. 80 Projekt dr P. Nikolića, član 9 stav 2. 81 Projekt dr P. Nikolića, član 9 stav 1. 82 Projekt DS (član 32); projekt DSS (član 34 stav 2); projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Pravo na žalbu str. 31); projekt dr P. Nikolića član 97 garantuju pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo; projekt Forum Iuris-a (teza 5 str. 85). 83 Projekt DS član 23 stav 2 i član 125; project dr P. Nikolića član 93; project DSS član 178; projekt Beogradskog centra za ljudska prava teza Nadležnost Ustavnog suda stav 5 alineja 7, str. 64; projekt Forum iurisa teza 2 stav 1 alineja 8 str. 86. 84 Projekt DS član 28 stav 6; projekt DSS član 26 stav 3; projekt Beogradskog centra za ljudska prava teza Zabrana protivustavnog kažnjavanja ili lišenja slobode stav 2 str. 30; projekt Forum iuris-a teza 2 stav 3 str. 51. 85 Projekt Forum iuris-a teza 2 stavovi 1 do 4, str. 51 i 52. 169
- Page 33 and 34: član 35 Ustavne povelje državne z
- Page 35 and 36: posmatrati u drugom svetlu. U pravn
- Page 37 and 38: institucije državne zajednice poka
- Page 39 and 40: međusobno neusklađeni. Boluju od
- Page 41 and 42: isteka mandata, može smatrati lega
- Page 43 and 44: samo da uredi postupak izbora i opo
- Page 45 and 46: izbora konstituisane izborne komisi
- Page 47 and 48: mogućnost opoziva predsednika Repu
- Page 49 and 50: Republike Ustav nije uredio, premda
- Page 51 and 52: Koja pravna pravila treba uzeti u o
- Page 53 and 54: toga, i u većinskim izbornim siste
- Page 55 and 56: - Bugarska: Ustav Bugarske garantuj
- Page 57 and 58: evropskih država u kojima se posla
- Page 59 and 60: USTAVNOST ODLUKE O PROGLAŠENJU VAN
- Page 61 and 62: 2. Definicija vanrednog stanja Odgo
- Page 63 and 64: 3. Da li je predlog za proglašenje
- Page 65 and 66: primenjuju u vreme vanrednog stanja
- Page 67 and 68: kritičkih analiza aktuelnog ustava
- Page 69 and 70: - Bliže se određuje priroda i kar
- Page 71 and 72: Inkompatibilnost državnih i javnih
- Page 73 and 74: Tradicionalne odredbe osnovnih nač
- Page 75 and 76: počiva takav koncept države i pos
- Page 77 and 78: izričito garantuje neposredna usta
- Page 79 and 80: osnovnih prava, u ustavnom sistemu.
- Page 81 and 82: opšteprihvaćenim principima među
- Page 83: 3. Sistem i oblici zaštite ljudski
- Page 87 and 88: 1. Osnovni pristup ljudskim pravima
- Page 89 and 90: nisu naišli na odjek u tadašnjem
- Page 91 and 92: nadležnim organima za otklanjanje
- Page 93 and 94: zaštite i unapređenja ljudskih pr
- Page 95 and 96: 1. Odredbe o pravima pripadnika nac
- Page 97 and 98: U osnovnim odredbama Ustava Srbije
- Page 99 and 100: jednakost građana u pravima i duž
- Page 101 and 102: Pažljiviji uvid u predložene nacr
- Page 103 and 104: 5.1 Prava koja u identičnom obliku
- Page 105 and 106: je "poštovanje ljudskih prava svih
- Page 107 and 108: najvećim delom implementirani u us
- Page 109 and 110: "Model Ustava Srbije", Forum Iuris-
- Page 111 and 112: Peto, slobodu odlučivanja o rađan
- Page 113 and 114: 4. Predlozi za novi ustav Republike
- Page 115 and 116: Ustavno uređivanje tipa izbornog s
- Page 117 and 118: Postupak po kome se donose ovi zako
- Page 119 and 120: ilo pokrenuto interpelacijom ne mo
- Page 121 and 122: imunitet štiti poslanika od odgovo
- Page 123 and 124: prazninom u pogledu rokova za raspi
- Page 125 and 126: pokrajine uočavaju se razlike međ
- Page 127 and 128: 2.2 Pravni akti kojima se uređuju
- Page 129 and 130: U nekim predlozima predviđeni su i
- Page 131 and 132: 4.4 Princip solidarnosti. Princip s
- Page 133 and 134: 6.2 Odlučivanje o području na kom
ustavna žalba bi se mogla iskoristiti kao <strong>in</strong>strument neposredne<br />
ustavnosudske zaštite paralelno sa primenom vanrednih pravnih lekova u<br />
postupku pred redovnim sudovima.<br />
U okviru unutrašnjeg prava jedan specifičan vid zaštite ljudskih<br />
prava obezbeđuje branilac prava građana (zaštitnik ljudskih prava,<br />
ombudsman). 59<br />
Pravo na obraćanje međunarodnim <strong>in</strong>stitucijama za zaštitu ljudskih prava<br />
garantuje se eksplicitno u već<strong>in</strong>i projekata 60 u skladu sa načelnim stavom o<br />
prihvatanju, priznanju i poštovanju međunarodnih izvora ljudskih prava uz<br />
uslov da su ratikikovani, kao i uvažavanju opšteprihvaćenih pravila<br />
međunarodnog prava u ovoj oblasti, a u skladu sa međunarodnim<br />
standardima u oblasti ljudskih prava.<br />
Međunarodno pravna zaštita ljudskih prava obuhvata dva prava.<br />
Jedno od njih je po sadržaju šire i odnosi se na garantovanje međunarodnog<br />
nadzora nad ostvarivanjem ljudskih prava, što je deo obaveza vlade koja je<br />
ratifikovala određenu međunarodnu konvenciju. Pravo međunarodnog<br />
nadzora nad ostvarivanjem ljudskih prava uređeno je samo u jednom od<br />
ustavnih projekata. 61 Drugo je, po sadržaju, uže i obuhvata pravo na<br />
obraćanje međunarodnim <strong>in</strong>stitucijama za zaštitu ljudskih prava.<br />
Uslove pod kojima je zaštitu ljudskih prava moguće potražiti pred<br />
međunarodnim organima u čijoj je nadležnosti odlučivanje o zaštiti ljudskih<br />
prava sadrži samo jedan od projekata, koji upućuje na "uslove i postupak<br />
koji su utvrđeni međunarodnim pravom". 62 Pravo na obraćanje<br />
međunarodnim <strong>in</strong>stitucijama za zaštitu ljudskih prava je pravo kojim se<br />
može koristiti svaki pojed<strong>in</strong>ac kao i država. 63<br />
Pažnju zaslužuje i uređivanje izvršenja odluka međunarodnih<br />
organa o zaštiti ljudskih prava. Ovom važnom pitanju samo jedan od<br />
projekata poklanja dužnu pažnju uređujući odgovornost države ovom<br />
59<br />
O braniocu građana njegovom položaju u sistemu zaštite ljudskih prava u<br />
projektima ustava Srbije videti šire kod dr M. Pajvančić Ombudsman u ustavnom<br />
sistemu Srbije – od ideje do realizacije, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom<br />
Sadu, XXXVII br. 1-2/2003, str. 43 – 59.<br />
60<br />
Projekt dr P. Nikolića (član 96); projekt Forum Iuris-a (teza 6 stav 5 <strong>in</strong> f<strong>in</strong>e<br />
str. 28); projekt DSS (član član 21 stav 2).<br />
61<br />
Projekt Forum Iuris-a teza 6 stav 5, str. 28.<br />
62<br />
Ibidem, teza 6 stav 5 <strong>in</strong> f<strong>in</strong>e.<br />
63<br />
Ibidem, teza 6 tačka 5.<br />
166<br />
domenu. Republika Srbija "izvršava odluke međunarodnih organa i snosi<br />
njihove troškove". 64<br />
4. Pojed<strong>in</strong>ačne garancije zaštite ljudskih prava<br />
Zaštita ljudskih prava obuhvata i niz pojed<strong>in</strong>ačnih garancija čija je<br />
svrha i smisao da obezbede poštovanje ljudskih prava, sa jedne strane i<br />
zaštite pojed<strong>in</strong>ca koji je nosilac tih prava.<br />
Najveći broj ovih garancija odnosi se na ličnu slobodu, pa će naše<br />
<strong>in</strong>teresovanje biti usmereno na oblike i sadržaj garancija koje se odnose na<br />
ovu slobodu. Najznačajnije posebne garancije koje štite ličnu slobodu<br />
obuhvataju:<br />
Pravo na jednaku zaštitu ljudskih prava kao jedan od oblika u kome se<br />
opšte načelo jednakosti građana, zbog značaja za status građana u ustavnom<br />
sistemu, garantuje i kao pravna jednakost ili jednakost pred zakonom. U<br />
svim ustavnim projektima garantuje se pravo na jednaku zaštitu prava, a u<br />
nekima od projekata 65 uz ovo osnovno pravo bliže se određuju organi koje<br />
obavezuje ovo pravilo (sudovi, drugi državni organi, imaoci javnih<br />
ovlašćenja, organi regiona i jed<strong>in</strong>ica lokalne samouprave). Ipak, beležimo i<br />
izvesne razlike u def<strong>in</strong>isanju sadržaja ovog prava. Sadržaj ovog prava<br />
obuhvata jednakost pred zakonom 66 kao i pravo na jednaku zaštitu pred<br />
zakonom. 67<br />
Pravo na pravnu sigurnost i pravično suđenje garantuje se kao posebno<br />
pravo građana u nekima od projekata 68 i bliže uređuje sadržaj ovog prava<br />
koji, između ostalog, obuhvata više posebnih prava: pretpostavku nev<strong>in</strong>osti;<br />
pr<strong>in</strong>cip legaliteta dela i sankcije; pravo na suđenje pred nezavisnim,<br />
nepristrasnim sudovima koji su ustanovljeni zakonom; pravo na prirodnog<br />
sudiju; set prava koja ima lice o čijoj se odgovornosti odlučuje (javna<br />
rasprava pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu<br />
zakona; rešavanje o predmetu u razumnom roku bez nepotrebnog odlaganja<br />
64<br />
Projekt DSS, član 21 stav 3.<br />
65<br />
Projekt DSS (član 34 stav 1); projekt Beogradskog centra za ljudska prava<br />
(teza Pravo na pravično suđenje stav 1 str. 30).<br />
66<br />
Projekt dr P. Nikolića (član 18 stav 3); projekt Forum Iuris-a (teza 1.6 stav 2<br />
str. 33); projekt DS (član 17 stav 1).<br />
67<br />
Projekt Forum Iuris-a (teza 1.6 stav 3 str. 33); projekt DS (član 18 stav 2).<br />
68<br />
Projekt dr P. Nikolića (član 31 stav 1); project Forum Iuris-a (teza 1.4 str.<br />
31).<br />
167
Change language