helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
3. Sistem i oblici zaštite ljudskih prava<br />
Sistem zaštite koji obuhvata različite vidove zaštite ljudskih prava<br />
uređen je u svim ustavnim projektima. Posebna poglavlja ustava posvećena<br />
zaštiti ljudskih prava sadrže dva projekta, 46 dok je u ostalima ovo pitanje<br />
uređeno kako u poglavlju o ljudskim pravima tako i u poglavlju o<br />
organizaciji vlasti u okviru nadležnosti odgovarajućih organa državne vlasti.<br />
Zaštita ljudskih prava se ostvaruje u unutrašnjem pravu kao i<br />
garantovanjem prava na obraćanje međunarodnim <strong>in</strong>stitucijama za zaštitu<br />
ljudskih prava.<br />
Sistem zaštite ljudskih prava u unutrašnjem pravu obuhvata sudsku<br />
zaštitu ljudskih prava koja se ostvaruje pred redovnim sudovima,<br />
neposrednu ustavnosudsku zaštitu koju obezbeđuje ustavni sud, kao i<br />
zaštitu pred drugim državnim organima i organizacijama koja vrše javna<br />
ovlašćenja naročito garantovanjem sudske kontrole zakonitosti konačnih<br />
upravnih akata. 47 Pored toga, posebno se garantuje stručna pravna pomoć u<br />
zaštiti ljudskih prava koju obezbeđuju advokatura, branilac građana, javni<br />
beležnici 48 i "druge zakonom predviđene službe". 49<br />
Primarni oblik zaštite ljudskih prava u unutrašnjem pravu je sudska<br />
zaštita 50 koja se ostvaruje pred redovnim sudovima. Uz garantovanje ovog<br />
oblika zaštite ljudskih prava garantuje se i set prava vezanih za pravo na<br />
pravično suđenje 51 i utvrđuje načelo hitnosti i prioriteta 52 kao osnovno<br />
načelno procesno pravilo prilikom odlučivanja o zaštiti ljudskih prava pred<br />
sudovima.<br />
Ljudska prava uživaju i neposrednu ustavnosudsku zaštitu. Ova prava<br />
garantuje neposredno ustav pa je otuda neophodno ustanoviti i mogućnost<br />
neposredne ustavnosudske zaštite ljudskih prava. Ovaj koncept zaštite<br />
46<br />
Projekt Forum Iuris-a (Odeljak III teze 1 – 4, str. 51) i projekt dr P. Nikolića<br />
(Glava V članovi 91 – 100).<br />
47<br />
Ovaj vid zaštite posebno je uređen u projektu dr P. Nikolića, članovi 94 i<br />
95<br />
48<br />
Projekt Forum Iuris-a, teza 3 str. 52.<br />
49<br />
Projekt dr P. Nikolića, član 98 stav 2.<br />
50<br />
Projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav 3, str. 51); projekt dr P. Nikolića (član<br />
92); projekt DS (član 31); projekt DSS (član 21); projekt Beogradskog centra za ljudska<br />
prava (teza Sudska zaštita prava, str. 41).<br />
51<br />
Npr. projekt DS, član 31.<br />
52<br />
Npr. projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav 4, str. 51); projekt dr P. Nikolića<br />
(član 92).<br />
164<br />
prihvaćen je od strane svih autora i sadrže ga svi projekti ustava. 53 Osnovni<br />
<strong>in</strong>strument neposredne ustavnopravne zaštite ljudskih prava pred ustavnim<br />
sudom je ustavna žalba. Za razliku od aktuelnog Ustava Republike Srbije,<br />
koji ne poznaje <strong>in</strong>stitut ustavne žalbe kao <strong>in</strong>strument neposredne<br />
ustavnosudske zaštite ljudskih prava, svi analizirani projekti ustanovljavaju<br />
ovaj osnovni <strong>in</strong>strument zaštite ljudskih prava pred ustavnim sudom.<br />
Ustavna žalba koncipirana je kao <strong>in</strong>strument ustanovljen u korist<br />
lica čije je pravo povređeno. Pored toga, ustavnu žalbu mogu podneti i drugi<br />
subjekti. To je zaštitnik ljudskih prava koji to može uč<strong>in</strong>iti umesto lica čije je<br />
pravo povređeno 54 ili neki drugi subjekt koji u ustavu nije bliže određen, već<br />
se uređivanje ovog pitanja delegira zakonodavcu. 55 U nekim ustavnim<br />
projektima ovo pitanje ostaje otvoreno, jer u ustavu nije bliže određeno ko<br />
ima aktivnu legitimaciju za podnošenje ustavne žalbe.<br />
Razlike koje postoje među projektima odnose se na uslove pod<br />
kojima je moguće koristiti ustavnu žalbu kao <strong>in</strong>strument neposredne<br />
ustavnosudske zaštite ljudskih prava. Ustavna žalba se može koristiti samo<br />
pod određenim uslovima. Ustavna žalba se može koristiti pod uslovom da<br />
"nije obezbeđena sudska zaštita slobode ili prava", 56 pod uslovom da su<br />
"iscrpeni redovni sudski pravni lekovi", 57 odnosno kada su "iscrpljena<br />
redovna pravna sredstva zaštite ljudskih prava". 58 Preciziranje uslova pod<br />
kojima je moguća ustavna žalba ukazuje još bliže na razlike u koncipiranju<br />
ovog <strong>in</strong>stituta i njegovom mestu u sistemu zaštite ljudskih prava. Za neke<br />
autore ustavna žalba je <strong>in</strong>stitut koji zamenjuje odsustvo sudske zaštite<br />
ljudskih prava (npr. u slučajevima u kojima nije dopušten upravni spor), za<br />
druge ona je pravni <strong>in</strong>strument zaštite koji se pokreće kada su u okviru<br />
sudske zaštite ljudskih prava iskorišćena sva raspoloživa redovna pravna<br />
sredstva zaštite. Može se primetiti da su uslovi vezani samo za redovne<br />
pravne lekove predviđene u sudskim postupcima. Sledeći ovakav stav<br />
53<br />
Projekt dr P. Nikolića (članovi 93 i 157 stav 1 pod b); projekt DS (član 124<br />
stav 9); projekt DSS (član 178); projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza<br />
Nadležnost Ustavnog suda stav 3 al<strong>in</strong>eja 7, str. 64); projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav<br />
5, str. 51 i teza 2 stav 1 al<strong>in</strong>eja 8 str. 86).<br />
54<br />
Projekt DS (član 125 stav 2); projekt Beogradskog centra za ljudska prava<br />
(teza Nadležnost ombudsmana, stav 1 al<strong>in</strong>eja 5 str. 41); projekt Forum iurisa (teza 2<br />
stav 4 al<strong>in</strong>eja 4 str. 52).<br />
55<br />
Projekt DSS, član 178 stav 2.<br />
56<br />
Projekt Forum Iuris-a (teza 2 stav 4 str. 87); projekt dr P. Nikolića (član 93).<br />
57<br />
Projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Nadležost ustavnog<br />
suda, stav 5 al<strong>in</strong>eja 7); projekt DSS (član 178 stav 2).<br />
58<br />
Projekt DS (član 125 stav 3).<br />
165
Change language