helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
ustavnu odredbu koja dopušta ograničenje", 8 zabranu propisivanja generalnih ograničenja 9 ili suspendovanja ljudskih prava, 10 "samo na osnovu ustavom propisanih ograničenja zakonom koji ima opštu primenu i koji sadrži poziv na ustavnu odredbu kojom se ograničenje dozvoljava", 11 odnosno samo "u slučajevima utvrđenim samim ustavom". 12 Pri ograničavanju ljudskih prava okvir i granice ovlašćenja određuje svrha zbog koje "ustav dopušta (podvukla M. Pajvančić) ograničenje", 13 odnosno "svrha zbog koje je ograničenje uvedeno (podvukla M. Pajvančić)". 14 Upoređivanje ova dva pristupa primer je kako se pri izradi propisa brižljvo treba odnositi prema terminima koji se koriste, jer oni bitno mogu izmeniti smisao i sadržaj norme. Prvo od navedenih pravila određuje granice ovlašćenja prilikom odlučivanja o ograničenju ljudskih prava vezujući ih za ustav. Svrhu ograničenja i dopustivost ograničenja propisuje ustav, što je u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava. U drugom slučaju svrha ograničenja ljudskih prava vezuje se uz kriterijume koji definiše praksa zbog koje se uvode ograničenja ljudskih prava, što nije u skladu sa međunarodnim standardima. Bliže odredbe o ovom pitanju ne sadrži samo jedan od projekata. 15 Načelan stav o restriktivnom pristupu mogućim i dopustivim ograničenjima ljudskih prava garantovanih ustavom, kao i dosledno poštovanje principa da se samo ustavom mogu utvrditi ograničenja ljudskih prava, potvrđuje se i u ustavnom pravilu da se "ograničenja ne mogu uvoditi u druge svrhe osim onih zbog kojih su ustavom propisana". 16 Obim u kome ustav dopušta ograničavanje ljudskih prava predstavlja, takođe, jedan od kriterijuma za postupanje prilikom odlučivanja o ograničavanju ljudskih prava. Ljudska prava mogu se ograničiti "u meri 8 Projekt Forum Iuris-a teza 1 stav 7 str. 26. 9 Ibidem, teza 1 stav 3 str. 26. 10 Ibidem, teza 1 stav 4 str. 26. 11 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava, teza Ograničenja ljudskih prava, stav 1 str. 26. 12 Projekt dr P. Nikolića član 22 stav 2. 13 Projekt DSS (član 18 stav 1); projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav 7 str. 26); projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Ograničenje ljudskih prava stav 1 str. 26). 14 Projekt DS, član 19 stav 1. 15 Projekt dr P. Nikolića. 16 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava teza Ograničenja ljudskih prava, stav 3 str. 26; projekt DSS član 18 stav 1; projekt Forum Iuris-a teza 1 stav 8 str. 26; projekt DS član 19 stav 3. 158 koja je neophodna da bi se u otvorenom i slobodnom demokratskom društvu" 17 zadovoljila svrha zbog koje ustav dopušta ograničenje. U jednome od ustavnih projekata kriterijum koji određuje meru u kojoj je dopustivo ograničenje ljudskih prava ne vezuje za ustavom propisanu dopustivost ograničenja, već za postizanje svrhe zbog koje je "ograničenje uvedeno", što relativizuje ustavnu zaštitu ljudskih prava, i nije saglasno principima neposredne primene ustava u materiji ljudskih prava i ustavne zaštite ljudskih prava. 18 U svim analiziranim projektima ustava eksplicitno je utvrđeno da ograničenje ljudskih prava "ne sme zadirati u suštinu prava". 19 Ovom ustavnom normom se postavlja opšti okvir za zakonodavnu delatnost u oblasti ljudskih prava, ograničava se zakonodavac i precizira, već navedeno ustavno pravilo da se zakonom može urediti samo način ostvarivanja, ali ne i materijalna sadržina prava. Autori projekata dosledno prate svoj osnovni pristup ljudskim pravima i njihovom statusu u ustavnom sistemu. Ustavni status ljudskih prava i princip da se ljudska prava uređuju ustavom potvrđuje se posebno i ustavnom odredbom prema kojoj zakonodavac nije ovlašćen da, uređujući ograničenja ljudskih prava zadire u samu suštinu prava. U tom pogledu pristup autora se razlikuje od onog koji nalazimo u Ustavu Republike Srbije, koji dopušta mogućnost da se zakonom uredi ne samo način već i uslovi pod kojima se zakonom mogu urediti ljudska prava uz uslov da je to predviđeno Ustavom. 20 Samo jedan od projekata sadrži još jedan set ustavnih pravila kojima se štiti ustavni status ljudskih prava, posebno osnovnih ljudskih prava. U osnovnim odredbama ustava, određen je načelni stav o odnosu ustava i ljudskih prava, u okviru kojeg i opšti okvir ograničenja ljudskih prava. Ograničenje ljudskih prava dopušteno je "samo u skladu sa 17 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Ograničenja ljudskih prava, stav 1 str. 26); projekt DSS (član 18 stav 1); projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav 7 str. 26). 18 Projekt DS član 19 stav 2 in fine. 19 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Ograničenja ljudskih prava, stav 5 str. 26); projekt DSS (član 18 stav 1); projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav 5 str. 26); projekt DS (član 19 stav 4). 19 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Ograničenja ljudskih prava, stav 1 str. 26); projekt DSS (član 18 stav 1); projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav 7 str. 26). 20 Član 12 stav 1 Ustava Republike Srbije. O kritici ovih ustavnih pravila šire kod dr M. Pajvančić: Ustavni okviri i granice ostvarivanja ljudskih prava, Arhiv za pravne i društvene nauke, br. 2 – 3/ 1991 str. 230 – 237. 159
opšteprihvaćenim principima međunarodnog prava, po proceduri propisanoj ustavom, i na način koji ne dovodi u pitanje ljudsku slobodu i funkcionisanje ustavne demokratske zajednice". 21 Prema autorima ovog projekta svako ograničenje ljudskih prava je "izuzetak i restriktivno se uređuje ustavom", 22 nije dopušteno "propisivanje generalnih ograničenja ljudskih prava", 23 kao ni "suspenzija ljudskih prava". 24 Pored načelnih odredaba koje principijelno situiraju ograničenje ljudskih prava u ustavni kontekst, drugi modalitet ustavnog ograničenja ljudskih prava jesu ograničenja koja ustav propisuje uz određena prava. Ovaj vid ograničenja predstavlja izuzetak od opšteg ustavnog pravila uz koji se preciziraju uslovi pod kojima je moguće i dopušteno ograničenje pojedinog prava, 25 razlozi koji dopuštaju ograničenje kao i osnovna pravila postupanja prilikom odlučivanja o ograničenju. Uz to u ustavu se navodi i organ vlasti u čijoj je nadležnosti odlučivanje o ograničenju prava. 2. Odstupanje od ljudskih prava Mogućnost odstupanja od ustavom garantovanih ljudskih prava u vreme vanrednog stanja 26 predviđena je u svim projektima ustava. Bliže odredbe o okolnostima pod kojima je dopušteno odstupanje, organima u čijoj je nadležnosti odlučivanje o odstupanju od ustavom garantovanih ljudskih prava kao i pravima koja su izuzeta od režima odstupanja (apsolutno zaštićena prava) sadrže svi osim jednog projekta. 27 Odredbe koje se odnose na ova pitanja sistematizovame su u poglavljima ustava koja se odnose na ljudska prava 28 ili u poglavlju o organizaciji vlasti u delu koji 21 Projekt Forum Iuris-a teza 5 stav 3 str. 21. 22 Ibidem str. 26 teza 1 stav 6. 23 Ibidem str. 26 teza 1 stav 3. 24 Ibidem str. 26 teza 1 stav 4. 25 Videti, na primer: ličnu slobodu, slobodu kretanja, tajnost pisama, slobodu okupljanja, pravo na političko organizovanje i dr. 26 Videti dr M. Pajvančić Režim sloboda i prava građana u vanrednim prilikama, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu 1993 str. 73 – 79; dr K. Čavoški Ratne uredbe, Zbornik Ustavnost i vladavina prava, CUPS, Beograd, 2000, str. 457 – 481; dr M. Pajvančić Ustavnost vanrednog stanja, Zbornik Ustavnost i vladavina prava, CUPS, Beograd, 2000 str. 435 – 457. 27 Projekt dr P. Nikolića. 28 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Odstupanja stav 1 str. 26); projekt DS (član 20); projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav 9 str. 26). 160 uređuje nadležnosti organa vlasti koji odlučuju o odstupanju od ljudskih prava. 29 Okolnosti u kojima su dopuštena odstupanja od ustavom garantovanih ljudskih prava autori projekata vezuju uz vanredno stanje. Vanredno stanje se, saglasno međunarodnim standardima 30 u ovoj oblasti, bliže definiše kao stanje "koje ugrožava opstanak zajednice". 31 Pažljivija analiza pokazuje da se, u nekim projektima, bliže određuju oblici vanrednog stanja. Vanredno stanje postoji u više oblika, kao vanredno stanje i ratno stanje 32 i stanje neposredne ratne opasnosti. 33 Razlika između vanrednog stanja i ratnog stanja bliže je uređena u nekim projektima. Osnovna razlika vezuje se za okolnosti koje su povod za proglašenje vanrednog stanja kao i okolnosti zbog kojih se proglašava ratno stanje. U prvom slučaju razlozi su unutrašnje prirode u drugom spoljašnje prirode. Zanimljivo je ukazati na nijansirane razlike pri definisanju prirode unutrašnjih prilika koje su povod za proglašenje vanrednog stanja. Vanredno stanje može biti proglašeno zbog oružane pobune usmerene na svrgavanje organa vlasti u Republici Srbiji, oružanog nasilja koje ugrožava bezbednost i imovinu građana, kao i kada nastupe prirodne, privredne ili tehničke katastrofe, 34 odnosno i u slučaju "nelegitimnog i nelegalnog preuzimanja i isključive kontrole javne vlasti" kao i u slučaju "masovnog ugrožavanja (podvukla M. Pajvančić) bezbednosti i imovine građana". 35 S obzirom na posledice po status i odstupanja od ustavnom garantovanih ljudskih prava u vreme specifičnih okolnosti u kojima funkcioniše ustavni sistem u vreme vanrednog stanja, nekoliko pitanja zaslužuju poseban komentar. Prvo, ko raspolaže pravom da proglasi vanredno stanje, po kojoj proceduri se odluka donosi i da li odluka podleže kontroli? 29 Projekt DSS, član 141. 30 Pakt o građanskim i političkim pravima, član 4 stav 1, izdanje Beogradskog centra za ljudska prava, Beograd, 1998, str. 15. 31 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Odstupanja od ljudskih prava stav 1 str. 26); projekt DSS (članovi 140 i 141 stav 1); projekt Forum Iuris-a (teze 1 i 2 str. 26 i 27); projekt DS ne određuje bliže prirodu vanrednog stanja kao ni project dr P. Nikolića. 32 Projekt DSS (član 140); projekt DS (član 20); projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Nadležnost skupštine, stav 1 alineja 7, str. 45). 33 Dr P. Nikolić razlikuje tri oblika vanrednog stanja, član 147 stav 2. 34 Projekt DSS. član 141 stav 1. 35 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava, teza Nadležnost skupštine, stav 1 alineja 7 str. 45. 161
- Page 29 and 30: proglašenja u Saveznoj skupštini
- Page 31 and 32: izbora predsednika SCG donese zakon
- Page 33 and 34: član 35 Ustavne povelje državne z
- Page 35 and 36: posmatrati u drugom svetlu. U pravn
- Page 37 and 38: institucije državne zajednice poka
- Page 39 and 40: međusobno neusklađeni. Boluju od
- Page 41 and 42: isteka mandata, može smatrati lega
- Page 43 and 44: samo da uredi postupak izbora i opo
- Page 45 and 46: izbora konstituisane izborne komisi
- Page 47 and 48: mogućnost opoziva predsednika Repu
- Page 49 and 50: Republike Ustav nije uredio, premda
- Page 51 and 52: Koja pravna pravila treba uzeti u o
- Page 53 and 54: toga, i u većinskim izbornim siste
- Page 55 and 56: - Bugarska: Ustav Bugarske garantuj
- Page 57 and 58: evropskih država u kojima se posla
- Page 59 and 60: USTAVNOST ODLUKE O PROGLAŠENJU VAN
- Page 61 and 62: 2. Definicija vanrednog stanja Odgo
- Page 63 and 64: 3. Da li je predlog za proglašenje
- Page 65 and 66: primenjuju u vreme vanrednog stanja
- Page 67 and 68: kritičkih analiza aktuelnog ustava
- Page 69 and 70: - Bliže se određuje priroda i kar
- Page 71 and 72: Inkompatibilnost državnih i javnih
- Page 73 and 74: Tradicionalne odredbe osnovnih nač
- Page 75 and 76: počiva takav koncept države i pos
- Page 77 and 78: izričito garantuje neposredna usta
- Page 79: osnovnih prava, u ustavnom sistemu.
- Page 83 and 84: 3. Sistem i oblici zaštite ljudski
- Page 85 and 86: i odugovlačenja, pravo na delotvor
- Page 87 and 88: 1. Osnovni pristup ljudskim pravima
- Page 89 and 90: nisu naišli na odjek u tadašnjem
- Page 91 and 92: nadležnim organima za otklanjanje
- Page 93 and 94: zaštite i unapređenja ljudskih pr
- Page 95 and 96: 1. Odredbe o pravima pripadnika nac
- Page 97 and 98: U osnovnim odredbama Ustava Srbije
- Page 99 and 100: jednakost građana u pravima i duž
- Page 101 and 102: Pažljiviji uvid u predložene nacr
- Page 103 and 104: 5.1 Prava koja u identičnom obliku
- Page 105 and 106: je "poštovanje ljudskih prava svih
- Page 107 and 108: najvećim delom implementirani u us
- Page 109 and 110: "Model Ustava Srbije", Forum Iuris-
- Page 111 and 112: Peto, slobodu odlučivanja o rađan
- Page 113 and 114: 4. Predlozi za novi ustav Republike
- Page 115 and 116: Ustavno uređivanje tipa izbornog s
- Page 117 and 118: Postupak po kome se donose ovi zako
- Page 119 and 120: ilo pokrenuto interpelacijom ne mo
- Page 121 and 122: imunitet štiti poslanika od odgovo
- Page 123 and 124: prazninom u pogledu rokova za raspi
- Page 125 and 126: pokrajine uočavaju se razlike međ
- Page 127 and 128: 2.2 Pravni akti kojima se uređuju
- Page 129 and 130: U nekim predlozima predviđeni su i
ustavnu odredbu koja dopušta ograničenje", 8 zabranu propisivanja<br />
generalnih ograničenja 9 ili suspendovanja ljudskih prava, 10 "samo na osnovu<br />
ustavom propisanih ograničenja zakonom koji ima opštu primenu i koji<br />
sadrži poziv na ustavnu odredbu kojom se ograničenje dozvoljava", 11<br />
odnosno samo "u slučajevima utvrđenim samim ustavom". 12<br />
Pri ograničavanju ljudskih prava okvir i granice ovlašćenja određuje<br />
svrha zbog koje "ustav dopušta (podvukla M. Pajvančić) ograničenje", 13<br />
odnosno "svrha zbog koje je ograničenje uvedeno (podvukla M. Pajvančić)". 14<br />
Upoređivanje ova dva pristupa primer je kako se pri izradi propisa brižljvo<br />
treba odnositi prema term<strong>in</strong>ima koji se koriste, jer oni bitno mogu izmeniti<br />
smisao i sadržaj norme. Prvo od navedenih pravila određuje granice<br />
ovlašćenja prilikom odlučivanja o ograničenju ljudskih prava vezujući ih za<br />
ustav. Svrhu ograničenja i dopustivost ograničenja propisuje ustav, što je u<br />
skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava. U drugom slučaju<br />
svrha ograničenja ljudskih prava vezuje se uz kriterijume koji def<strong>in</strong>iše praksa<br />
zbog koje se uvode ograničenja ljudskih prava, što nije u skladu sa<br />
međunarodnim standardima. Bliže odredbe o ovom pitanju ne sadrži samo<br />
jedan od projekata. 15<br />
Načelan stav o restriktivnom pristupu mogućim i dopustivim<br />
ograničenjima ljudskih prava garantovanih ustavom, kao i dosledno<br />
poštovanje pr<strong>in</strong>cipa da se samo ustavom mogu utvrditi ograničenja ljudskih<br />
prava, potvrđuje se i u ustavnom pravilu da se "ograničenja ne mogu uvoditi<br />
u druge svrhe osim onih zbog kojih su ustavom propisana". 16<br />
Obim u kome ustav dopušta ograničavanje ljudskih prava<br />
predstavlja, takođe, jedan od kriterijuma za postupanje prilikom odlučivanja<br />
o ograničavanju ljudskih prava. Ljudska prava mogu se ograničiti "u meri<br />
8<br />
Projekt Forum Iuris-a teza 1 stav 7 str. 26.<br />
9<br />
Ibidem, teza 1 stav 3 str. 26.<br />
10<br />
Ibidem, teza 1 stav 4 str. 26.<br />
11<br />
Projekt Beogradskog centra za ljudska prava, teza Ograničenja ljudskih<br />
prava, stav 1 str. 26.<br />
12<br />
Projekt dr P. Nikolića član <strong>22</strong> stav 2.<br />
13<br />
Projekt DSS (član 18 stav 1); projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav 7 str. 26);<br />
projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Ograničenje ljudskih prava stav 1<br />
str. 26).<br />
14<br />
Projekt DS, član 19 stav 1.<br />
15<br />
Projekt dr P. Nikolića.<br />
16<br />
Projekt Beogradskog centra za ljudska prava teza Ograničenja ljudskih<br />
prava, stav 3 str. 26; projekt DSS član 18 stav 1; projekt Forum Iuris-a teza 1 stav 8 str.<br />
26; projekt DS član 19 stav 3.<br />
158<br />
koja je neophodna da bi se u otvorenom i slobodnom demokratskom<br />
društvu" 17 zadovoljila svrha zbog koje ustav dopušta ograničenje. U jednome<br />
od ustavnih projekata kriterijum koji određuje meru u kojoj je dopustivo<br />
ograničenje ljudskih prava ne vezuje za ustavom propisanu dopustivost<br />
ograničenja, već za postizanje svrhe zbog koje je "ograničenje uvedeno", što<br />
relativizuje ustavnu zaštitu ljudskih prava, i nije saglasno pr<strong>in</strong>cipima<br />
neposredne primene ustava u materiji ljudskih prava i ustavne zaštite<br />
ljudskih prava. 18<br />
U svim analiziranim projektima ustava eksplicitno je utvrđeno da<br />
ograničenje ljudskih prava "ne sme zadirati u sušt<strong>in</strong>u prava". 19 Ovom<br />
ustavnom normom se postavlja opšti okvir za zakonodavnu delatnost u<br />
oblasti ljudskih prava, ograničava se zakonodavac i precizira, već navedeno<br />
ustavno pravilo da se zakonom može urediti samo nač<strong>in</strong> ostvarivanja, ali ne i<br />
materijalna sadrž<strong>in</strong>a prava. Autori projekata dosledno prate svoj osnovni<br />
pristup ljudskim pravima i njihovom statusu u ustavnom sistemu. Ustavni<br />
status ljudskih prava i pr<strong>in</strong>cip da se ljudska prava uređuju ustavom<br />
potvrđuje se posebno i ustavnom odredbom prema kojoj zakonodavac nije<br />
ovlašćen da, uređujući ograničenja ljudskih prava zadire u samu sušt<strong>in</strong>u<br />
prava. U tom pogledu pristup autora se razlikuje od onog koji nalazimo u<br />
Ustavu Republike Srbije, koji dopušta mogućnost da se zakonom uredi ne<br />
samo nač<strong>in</strong> već i uslovi pod kojima se zakonom mogu urediti ljudska prava<br />
uz uslov da je to predviđeno Ustavom. 20<br />
Samo jedan od projekata sadrži još jedan set ustavnih pravila kojima<br />
se štiti ustavni status ljudskih prava, posebno osnovnih ljudskih prava. U<br />
osnovnim odredbama ustava, određen je načelni stav o odnosu ustava i<br />
ljudskih prava, u okviru kojeg i opšti okvir ograničenja ljudskih prava.<br />
Ograničenje ljudskih prava dopušteno je "samo u skladu sa<br />
17<br />
Projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Ograničenja ljudskih<br />
prava, stav 1 str. 26); projekt DSS (član 18 stav 1); projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav 7<br />
str. 26).<br />
18<br />
Projekt DS član 19 stav 2 <strong>in</strong> f<strong>in</strong>e.<br />
19<br />
Projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Ograničenja ljudskih<br />
prava, stav 5 str. 26); projekt DSS (član 18 stav 1); projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav 5<br />
str. 26); projekt DS (član 19 stav 4).<br />
19<br />
Projekt Beogradskog centra za ljudska prava (teza Ograničenja ljudskih<br />
prava, stav 1 str. 26); projekt DSS (član 18 stav 1); projekt Forum Iuris-a (teza 1 stav 7<br />
str. 26).<br />
20<br />
Član 12 stav 1 Ustava Republike Srbije. O kritici ovih ustavnih pravila šire<br />
kod dr M. Pajvančić: Ustavni okviri i granice ostvarivanja ljudskih prava, Arhiv za pravne<br />
i društvene nauke, br. 2 – 3/ 1991 str. 230 – 237.<br />
159
Change language