helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
osnovnih prava, u ustavnom sistemu. Teorijski stav o ustavu kao garantu i<br />
zaštitniku ljudske slobode potvrđuje se ustanovljavanjem niza posebnih<br />
pravila koja operacionalizuju ovaj načelni pristup.<br />
ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA<br />
U PROJEKTIMA USTAVA SRBIJE 1<br />
U ustavnoj debati koja je vođena u stručnoj javnosti tokom 2003<br />
god<strong>in</strong>e u okviru pripreme novog ustava Srbije, pažnja je bila usmerena na<br />
nekoliko ustavnih projekata, pripremljenih u periodu od 2001 do 2003<br />
god<strong>in</strong>e. Od ukupno pet ustavnih projekata dva su pripremljena u političkim<br />
strankama, 2 dva su rezultat rada ekspertskih grupa okupljenih oko<br />
nevlad<strong>in</strong>ih organizacija, 3 jedan je autorski rad profesora ustavnog prava. 4<br />
Opšti uvid u projekte upućivao je na zaključak da među autorima projekata<br />
ne postoje sušt<strong>in</strong>ske razlike u odnosu na status i garancije ljudskih prava i<br />
njihovu ustavnu zaštitu. Pažljiviji uvid, međutim, pokazuje da izvesne<br />
razlike u pristupu ovoj materiji ustava ipak postoje. U ovom radu želimo da<br />
proverimo da li među autorima ustavnih projekata postoji konsenzus u<br />
pristupu materiji ljudskih prava, njihovom mestu u ustavu i ustavnom<br />
uređivanju sistema zaštite ljudskih prava i naročito da li je konsenzus vidljiv<br />
i u odnosu na nove <strong>in</strong>stitute zaštite ljudskih prava koji u ovom trenutku ne<br />
postoje u ustavnom sistemu Srbije?<br />
Primetno je nastojanje autora projekata da ustanove posebne ustavne<br />
garancije poštovanja ljudskih prava zajemčenih ustavom, ustanove poseban<br />
režim za odstupanje ili ograničenje ljudskih prava kao i da ustanove posebne<br />
<strong>in</strong>stzitucije i <strong>in</strong>strumente zaštite ljudskih prava. Ovo nastojanje vidljivo je u<br />
generalnom pristupu koji, na nivou načela, def<strong>in</strong>iše opšti ustavni okvir<br />
zaštite ljudskih prava i bliže određuje status ljudskih prava, posebno<br />
1<br />
Tekst publikovan u Zborniku radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu,<br />
XXXVIII, 2/2004, str. 7 – 27.<br />
2<br />
Nacrt Ustava Republike Srbije (Demokratska stranka Srbije), 2003 i Nacrt<br />
Ustava Srbije (Demokratska stranka), 2003.<br />
3<br />
Predlog za novi Ustav Srbije, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd,<br />
2001; Projekt Ustava Republike Srbije, Forum Iuris, Novi Sad 2001.<br />
4<br />
Dr P. Nikolić: Ustav Kraljev<strong>in</strong>e Srbije – nacrt, Izdanje autora, Beograd, 2001<br />
156<br />
1. Ograničenje ljudskih prava<br />
Posebno osetljivo pitanje ustavnog statusa i zaštite ljudskih prava su<br />
slučajevi u kojima je dopušteno ograničenje ustavom garantovanih ljudskih<br />
prava. U svim projektima ustava, koji su bili predmet analize, ovom pitanju<br />
poklonjena je dužna pažnja. Odgovoran i ozbiljan pristup ovom važnom<br />
pitanju koje ujedno pokazuje i pristup autora ustavnom statusu ljudskih<br />
prava iskazuje se naročito u nekoliko osnovnih polaznih načela, koja su u<br />
projektima bliže uređena.<br />
Ograničenja ljudskih prava dopuštena su samo u slučaju kada je to<br />
propisano u samom ustavu. Načelni pristup da se ljudska prava garantuju<br />
ustavom, kao i da se ustavne odredbe o ljudskim pravima primenjuju<br />
neposredno, dobija na ovaj nač<strong>in</strong> i posebnu potvrdu u okolnostima u kojima<br />
se ograničava pravo garantovano ustavom. Analiza ustavnih projekata<br />
pokazuje da se na uređivanje ograničenja primenjuju dve osnovne grupe<br />
pravila. Prva grupa odnosi se na uređivanje opštih okvira, uslova i granica u<br />
kojima je ograničenje dopušteno. Vidljivo je da autori svoju pažnju posebno<br />
koncentrišu na ovu grupu pravila, koja nedostaju u važećem Ustavu<br />
Republike Srbije, sledeći u tome međunarodne standarde ljudskih prava kao<br />
i Povelja o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i građanskim slobodama. 5 Druga<br />
grupa pravila se odnosi na ograničenja konkretnih prava kada se ograničenje<br />
uređuje u samom ustavu.<br />
Načelni pristup koji bliže def<strong>in</strong>iše okvire, uslove i granice u kojima je<br />
dopušteno ograničenje ljudskih prava, bliže određuju sledeća ustavna pravila:<br />
Ljudska prava se mogu ograničiti samo "ako to ustav dopušta", 6<br />
samo "na osnovu ustavom propisanih ograničenja", 7 samo "uz poziv na<br />
5<br />
Član 5 Povelje o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i građanskim slobodama.<br />
6<br />
Projekt DSS član 18 stav 1.<br />
7<br />
Projekt DS, član 19 stav 1. Formulacija ove odredbe (“na osnovu ustavom<br />
propisanih ograničenja”, član 19 stav 1 <strong>in</strong> f<strong>in</strong>e), dovedena u vezu sa cel<strong>in</strong>om člana koji<br />
uređuje ograničenje ljudskih prava nije precizna i može biti povod različitim<br />
<strong>in</strong>terpretacijama. Nejasno je da li se ograničenja ljudskih prava uređuju ustavom ili<br />
ustav mora urediti samo pravni osnov za ovlašćenje zakonodavca (“zakonom se<br />
mogu ograničiti”, član 19 stav 1).<br />
157
Change language