helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
utvrđen u ustavu, ali ga autori vezuju za status svih osnovnih prava 41 ili<br />
samo za slučaj kada zakonodavac, na osnovu izričitog ustavnog ovlašćenja,<br />
propisuje ograničenja ljudskih prava. 42<br />
Na kraju pregleda osnovnih ustavnih rešenja koja se odnose na<br />
zaštitu ljudskih prava moguće je ukazati i na nekoliko opštih zapažanja.<br />
1. Ustavni status ljudskih prava odgovara, između ostalog, i na<br />
pitanje kako se shvata ustav kao najvažniji pravni akt političke zajednice?<br />
Uprkos izvesnim razlikama koje počivaju na prioritetima koje pojed<strong>in</strong>i autori<br />
stavljaju u prvi plan (vladav<strong>in</strong>a prava; nepovredivost ljudskog dostojanstva;<br />
legitimitet zasnovan na poštovanju ljudske slobode i jednakosti koje su i<br />
granica legalnosti vlasti; demokratija, pravna država i socijalna pravda;<br />
zaštita ljudskih prava; ljudska prava kao obaveza države), odgovor na ovo<br />
krucijalno ustavno pitanje, kako ga daju autori projekata, upućuje na opšti<br />
zaključak da se ustav shvata u prvom redu kao akt čiji smisao je<br />
garantovanje i zaštita ljudskih prava.<br />
2. Načelni stav o potrebi garantovanja prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a<br />
opšte je prihvaćen i iskazan već u uvodnim odredbama ustava iako među<br />
autorima postoje izvesne razlike u pogledu term<strong>in</strong>ologije i sadržaju načelnih<br />
odredbi o pravima nacionalnih manj<strong>in</strong>a. U okviru kataloga ljudskih prava, u<br />
svim projektima ustava, obuhvaćena su, najčešće u posebnoj podgrupi,<br />
posebna prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a. Mere afirmativne akcije, koje se ne<br />
smatraju diskrim<strong>in</strong>atornim, garantuju se na načelnom nivou za sva lica koja<br />
se nalaze u položaju faktičke neravnopravnosti. Ali, ove mere se posebno<br />
garantuju i pripadnicima nacionalnih manj<strong>in</strong>a. Naročit akcenat stavlja se na<br />
obaveze države da garantuje i štiti prava pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a.<br />
3. Načelo neposredne primene ustava u materiji ljudskih prava je<br />
opšte prihvaćeno. Pored toga najveći broj autora precizira ovaj načelni<br />
pristup. To se posebno ogleda u nekoliko važnih ustavnih garancija. Prvo, to<br />
je eksplicitno utvrđeno načelo da se neposredno primenjuju i potvrđene<br />
međunarodne konvencije i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava<br />
koja se odnose na ljudska prava. Drugo, načelo neposredne primene ustava<br />
u materiji ljudskih prava odnosi se i na sistem zaštite ljudskih prava. U<br />
skladu sa ovakvim polazištem autori upotpunjuju sistem zaštite ljudskih<br />
prava i neposrednom ustavnosudskom zaštitom ljudskih prava pred<br />
ustavnim sudom. Neposrednu ustavnosudsku zaštitu ljudskih prava<br />
obezbeđuje <strong>in</strong>stitut ustavne žalbe koji je predviđen u svim ustavnim<br />
projektima.<br />
4. Sledeći dosledno pr<strong>in</strong>cipijelni polazni stav da ustav garantuje i<br />
štiti ljudska prava, sužen je prostor dekonstitucionalizaciji ljudskih prava<br />
putem zakona. Izraz nastojanja da se nadležnosti zakonodavca i prostor za<br />
njegovo delovanje u domenu ljudskih prava ograniče, vidljiv i u velikoj<br />
pažnji koja je, posvećena ograničenjima odnosno odstupanjima od ustavom<br />
garantovanih ljudskih prava. Ograničenja i odstupanja od ustavnih garancija<br />
se uređuju restriktivno. Ona predstavljaju izuzetak, koji je moguć i dopušten<br />
pod strogo propisanim uslovima koje utvrđuje sam ustav. Ovakav pristup<br />
posebno je uočljiv kada su u pitanju osnovna prava. Ova prava zadržavaju<br />
status ustavnih, a ne zakonskih prava što se, između ostalog ogleda i u<br />
č<strong>in</strong>jenici da se neka od ovih prava izuzimaju iz režima odstupanja (apsolutno<br />
zaštićena prava) kao i da se ova prava uređuju ustavnim zakonima za čije se<br />
donošenje zahteva stroža već<strong>in</strong>a (neka od kvalifikovanih već<strong>in</strong>a) u Narodnoj<br />
skupšt<strong>in</strong>i.<br />
Zaključci do kojih smo došli analizom upućuju na pozitivan odgovor<br />
na pitanje postavljeno u pristupu. Među autorima postoji načelni konsenzus<br />
u pristupu ljudskim pravima i njihovom mestu u ustavu. Izvesne razlike na<br />
koje smo ukazali mogu dopr<strong>in</strong>eti da se u radu na novom ustavu Srbije<br />
prihvate najbolja među konkretnim ponuđenim rešenjima.<br />
41<br />
Projekt Forum Iuris-a, teza 3 stav 4 str. 27.<br />
42<br />
Projekt DSS (član 17 stav 1 <strong>in</strong> f<strong>in</strong>e); projekt Beogradskog centra za ljudska<br />
prava (teza Ograničenja ljudskih prava, stav 5 str. 26).<br />
154<br />
155
Change language