helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
izričito garantuje neposredna ustavnosudsau zaštita ljudskih prava pred<br />
ustavnim sudom. To se posebno odnosi na osnovna ljudska prava koja u<br />
svakom slučaju uživaju ustavnosudsku zaštitu 33 . Neposredna zaštita ljudskih<br />
prava ostvaruje se u postupku po ustavnoj žalbi. Ustavna žalba predstavlja<br />
novi <strong>in</strong>strument zaštite ljudskih prava, koji važeći Ustav Republike Srbije ne<br />
poznaje. Među autorima postoji puna saglasnost o potrebi uvođenja<br />
<strong>in</strong>stiututa ustavne žalbe kao <strong>in</strong>strumenta neposredne ustavnosudske zaštite<br />
ljudskih prava, ali i izvesne razlike koje se prvenstveno odnose na uslove<br />
pod kojima je moguće koristiti ustavnu žalbu kao i na subjekte kojima<br />
pripada pravo aktivne legitimacije u pokretanju postupka po ustavnoj žalbi.<br />
3. Restriktivne nadležnosti zakonodavca<br />
u materiji ljudskih prava<br />
Načelni i opšteprihvaćeni polazni pr<strong>in</strong>cip da se ljudska prava<br />
garantuju ustavom, kao i da se odredbe o ljudskim pravima neposredno<br />
primenjuju autori ustavnih projekata potvrđuju kroz ustavne odredbe koje<br />
def<strong>in</strong>išu okvir nadležnosti i delovanje zakonodavca u domenu ljudskih<br />
prava. U svim ustavnim projektima primetno je nastojanje da se suzi prostor<br />
dekonstitucionalizaciji ljudskih prava putem zakona, a zakondavna<br />
nadležnost u ovoj oblasti dovede u granice propisane ustavom. Ljudska<br />
prava garantuju se ustavom, primenjuju neposredno na osnovu ustava i<br />
uživaju neposrednu ustavnosudsku zaštitu. Nadležnost zakonodavca u<br />
ovom domenu je ograničena i dopuštena je samo na osnovu ustava i u<br />
granicama utvrđenim ustavom.<br />
Ovakav pristup ljudskim pravima i njihovom ustavnom statusu<br />
ilustruju naročito dve grupe ustavnih odredbi. Jedna se odnosi na slučajeve<br />
ograničenja ili odstupanja od ustavom garantovanih ljudskih prava. Druga<br />
se manifestuje u postavljanju uslova, granica i okvira zakonodavne<br />
nadležnosti u materiji ljudskih prava.<br />
Među autorima postoje izvesne razlike, koje se odnose na uslove<br />
pod kojima je moguće uspostaviti nadležnost zakonodavca u materiji<br />
ljudskih prava. S obzirom na ove razlike moguće je uočiti tri pristupa.<br />
Jedan, kod autora koji navode alernativno dva uslova za uspostavljanje<br />
nadležnosti zakonodavca da bliže uređuje ljudska prava garantovana<br />
ustavom. Prvi, da postoji izričito ovlašćenje u ustavu da se zakonom uredi<br />
33<br />
Projekt Forum Iuris-a teza 4 stav 2 str. 27.<br />
152<br />
ova materija, i drugi da je zakonsko uređivanje "pojed<strong>in</strong>ih ljudskih prava<br />
neophodno za ostvarivanje prava". 34 Formulacija odredbe upućivala bi na<br />
zaključak da su ovlašćenja zakonodavca ograničena. On može urediti samo<br />
pojed<strong>in</strong>a prava pozivom na odredbu da je to neophodno za njihovo<br />
ostvarivanje.<br />
Drugi, kod autora koji navode samo jedan uslov – izričito ustavno<br />
ovlašćenje da se zakonom uredi materija ljudskih prava, uz postavljanje<br />
ograničenja za zakonodavca koji ljudska prava može urediti samo "u<br />
granicama koje određuje ustav", 35 kao i da se osnovna prava uređuju<br />
ustavnim zakonom za čije je donošenje propisana strožija procedura. 36<br />
Autori koji prihvataju ovo rešenje prave određenu razliku između osnovnih i<br />
zakonskih prava u pogledu njihovog ustavnog statusa, što ima uticaja i na<br />
nadležnosti zakonodavca u domenu osnovnih odnosno zakonskih prava.<br />
Kada su u pitanju ova druga, saglasno njihovoj prirodi, "zakon može urediti<br />
obaveze države" u domenu socijalno ekonomskih prava "na osnovu<br />
ovlašćenja i u obimu koji određuje ustav". 37<br />
Treći, koji uslove za zakonodavnu delatnost u materiji ljudskih prava<br />
propisuje samo u slučaju kada zakonodavac, na osnovu ustava, uređuje ograničenja<br />
ljuskih prava. Ograničenja se mogu urediti zakonom "samo na osnovu<br />
ustavom propisanih ograničenja" 38 , ili su zakonska ograničenja ljudskih<br />
prava dopuštena samo ukoliko to "dopušta ustav, u svrhe radi kojih ga ustav<br />
dopušta, i u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u<br />
demokratskom društvu" kao i da "ograničenje ne sme zadirati u sušt<strong>in</strong>u<br />
prava" 39 .<br />
Već<strong>in</strong>a autora je saglasna u tome da su ovlašćenja zakonodavca u<br />
domenu ljudskih prava ograničena na uređivanje nač<strong>in</strong>a ostvarivanja ustavom<br />
garantovanih prava. To se i eksplicitno navodi u ustavu. 40<br />
Zakonodavac nije ovlašćen da uređuje sadrž<strong>in</strong>u prava, jer je ona<br />
garantovana ustavom. Ovaj stav, u nekima od projekata, eksplicitno je<br />
34<br />
Projekt dr P. Nikolića (član <strong>22</strong> stav 2); projekt, Beogradskog centra za<br />
ljudska prava (teza Neposredna primenjljivost i obaveznost, stav 2 str. 24).<br />
35<br />
Projekt Forum Iuris-a teza 3 stav 1 str. 27.<br />
36<br />
Ibidem, teza 3 stav 3 str. 27.<br />
37<br />
Ibidem, teza 3 stav 5 str. 27.<br />
38<br />
Projekt DS, član 19 stav 1.<br />
39<br />
Projekt DSS, član 17 stav 1.<br />
40<br />
Projekt dr P. Nikolića (član <strong>22</strong> stav 2); projekt Beogradskog centra za<br />
ljudska prava (teza Neposredna primenljivost i obaveznost, stav 2 str. 26); projekt<br />
Forum Iuris-a (str. 27 teza 3 stavovi 2 i 3 str. 27).<br />
153
Change language