helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
1. Osnovne odredbe ustava i ljudska prava<br />
OPŠTI USTAVNI OKVIR<br />
LJUDSKIH PRAVA 1<br />
Ljudska prava predstavljaju osnovnu vrednost ustava. Garantovanje<br />
i zaštita ljudskih prava je smisao ustava i njegova osnovna funkcija u<br />
političkoj zajednici. Zato je postizanje konsenzusa o ovom pitanju veoma<br />
važano u procesu ustavne re<strong>for</strong>me. U toku ustavne debate vođene proteklih<br />
god<strong>in</strong>a, preovladavalo je mišljenje da, među autorima ustavnih projekata, 2<br />
nema značajnijih razmimoilaženja i sušt<strong>in</strong>skih razlika u odnosu na status i<br />
garancije ljudskih prava i njihovu ustavnu zaštitu.<br />
Izvesne razlike međutim ipak postoje. Nastojaćemo da potražimo<br />
odgovor na pitanje o kakvim razlikama je reč, o kojim pitanjima postoje<br />
razlike, kakva je njihova priroda i naposletku, da li bi, s obzirom na prirodu<br />
razlika bio moguć konsenzus o osnovnom ustavnom konceptu ljudskih<br />
prava?<br />
Predmet naše pažnje biće osnovne odredbe ustava, načelo<br />
neposredne primene ustava u materiji ljudskih prava i pr<strong>in</strong>cip ograničavanja<br />
nadležnosti zakonodavca u materiji ljudskih prava.<br />
Značaj ustavnog garantovanja ljudskih prava i njihove zaštite za<br />
ustavnu državu kao političku zajednicu rukovodi autore projekata da<br />
najvažnije pr<strong>in</strong>cipe na kojima počiva ustavni koncept ljudskih prava iznesu<br />
već u osnovnim odredbama ustava. Pored toga deo pr<strong>in</strong>cipa koji se odnose<br />
na ljudska prava sistematizovan je i u opštim odredbama o ljudskim<br />
pravima kojima započ<strong>in</strong>ju poglavlja o ljudskim pravima. 3 Ove odredbe na<br />
načelnom nivou def<strong>in</strong>išu ustavni koncept ljudskih prava i iskazuju stav<br />
autora prema ustavu kao garantu i zaštitniku ljudskih prava. Predmet<br />
analize biće samo ustavne odredbe o ljudskim pravima sistematizovane u<br />
uvodnom delu ustava.<br />
Osnovne ideje saopštene u obliku najvažnijih ustavnih pr<strong>in</strong>cipa<br />
pokazuju izvesne razlike među autorima s obzirom na izbor prioritetnih<br />
pr<strong>in</strong>cipa koje saopštavaju u uvodnom delu ustava.<br />
O jemstvima ljudskih prava govori se u kontekstu pr<strong>in</strong>cipa vladav<strong>in</strong>e<br />
prava kao sušt<strong>in</strong>skom svojstvu ovog pr<strong>in</strong>cipa. Vladav<strong>in</strong>a prava je "vrhovna<br />
vrednost Ustava" koja se, između ostalog, potvrđuje i ostvaruje "ustavnim<br />
jemstvima ljudskih i manj<strong>in</strong>skih prava". 4<br />
Za druge, akcenat je na zaštiti ljudskih prava koju garantuje ustav, a bez<br />
koje pr<strong>in</strong>cip vladav<strong>in</strong>e prava na kome se temelji ustavna država ostaje<br />
nepotpun. 5 Ukoliko katalog ljudskih prava koje garantuje ustav, nije<br />
obezbeđen pouzdanom zaštitom, koja obuhvata <strong>in</strong>stitucije u čijoj je<br />
nadležnosti odlučivanje o zaštiti ljudskih prava, procedure koje osiguravaju<br />
jednakopravnost i delotvorne pravne <strong>in</strong>strumente zaštite, ljudska prava<br />
ostaju samo ustavne proklamacije, bez mogućnosti efektivnog ostvarivanja i<br />
zaštite u slučajevima kada su povređena.<br />
Ljudska prava predstavljaju sušt<strong>in</strong>sku odliku "demokratske, pravne i<br />
socijalne države", pa se otuda navode među najvažnijim načelima na kojima<br />
1<br />
Objavljeno u Zborniku U susret novom Ustavu Srbije, Fridrih Ebert Stiftung,<br />
Beograd, 2004. str. 19 – 27.<br />
2<br />
Među projektima koje smo analizirali tri predstavljaju predloge političkih<br />
stranaka. To su: Nacrt Ustava Republike Srbije (Demokratska stranka Srbije), 2003.<br />
god<strong>in</strong>e i Nacrt Ustava Srbije (Demokratska stranka), 2003. god<strong>in</strong>e; Ustav Srbije (Liberali<br />
Srbije), 2004. god<strong>in</strong>e. Dva projekta rezultat su rada grupa eksperata okupljenih oko<br />
nevlad<strong>in</strong>ih organizacija. To su: Predlog za novi Ustav Srbije, Beogradski centar za<br />
ljudska prava, Beograd, 2001. god<strong>in</strong>e; Projekt Ustava Republike Srbije, Forum Iuris-a,<br />
Novi Sad 2001. god<strong>in</strong>e. Jedan od projekata je autorski rad profesora dr Pavla<br />
Nikolića: Ustav Kraljev<strong>in</strong>e Srbije – nacrt, Izdanje autora, Beograd, 2001. god<strong>in</strong>e.<br />
146<br />
3<br />
Svojevrsne uvodne odredbe u poglavljima o ljudskim pravima u kojima su<br />
sistematizovane opšte odredbe o ljudskim pravima sadrže neki projekti ustava. Npr.<br />
projekt DSS (deo drugi tačka 1 Osnovna načela, članovi 17 – <strong>22</strong>); projekt DS (deo II,<br />
glava I, članovi 15 do 25); projekt dr P. Nikolića (Drugi deo tačka 1 Uvodne odredbe,<br />
članovi 18 do 25); projekt Liberala Srbije (poglavlje Ljudska prava deo Opšte odredbe,<br />
članovi 19 do 30); projekt Forum Iuris-a (Glava II, deo I teze 1 do 6, str. 25 do 28).<br />
4<br />
Projekt DSS član 3.<br />
5<br />
Projekt, Beogradskog centra za ljudska prava, str. <strong>22</strong>, teza Demokratija i<br />
vladav<strong>in</strong>a prava, stav 6.<br />
147
Change language