helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
odgovarajuće teritorijalne zajednice. 65 Kao oblici u kojima se ostvaruje ovo pravo navode se: opštine, Autonomna pokrajina Vojvodina, Autonomna pokrajina Kosovo i Grad Beograd, 66 a garantuje se pravo na obrazovanje i drugih autonomnih teritorijalnih zajednica pod uslovima i po postupku predviđenim ustavom. 67 Utvrđuje se i opšti princip raspodele nadležnosti između teritorijalnih zajednica koji počiva na pretpostavci nadležnosti u korist opština, dok se nadležnosti svih drugih teritorijalnih zajednica navode taksativno. 68 Druga razlika koncentriše se na problem: simetrična decentralizacija na regionalnom nivou odnosno asimetrija koja uvažava postojanje i specifičnosti statusa Autonomne pokrajine Vojvodine, Autonomne pokrajine Kosova i Grada Beograda, i omogućuje formiranje i drugih teritorijalnih zajednica sa različitim stupnjem autonomnosti zavisno od potreba i interesa građana koji žive na tom području, a po proceduri utvrđenoj u ustavu. Terminologija je neujednačena: oblasna autonomija, autonomne teritorijalne zajednice, regionalna autonomija, regija, autonomna pokrajina. Načelo teritorijalne celovitosti Sadrže ga svi projekti u osnovnim odredbama, bilo kao samostalno načelo 69 bilo u okviru odredbi o pravu na lokalnu samoupravu i regionalnu decentralizaciju. 70 Stanovišta autora se razlikuju kada je u pitanju odlučivanje o teritoriji teritorijalnih jedinica. O tome, u krajnjoj liniji, odlučuju građani sa odgovarajućeg područja, bez čije saglasnosti se teritorija ne može menjati, 71 ili su iz procesa odlučivanja građani isključeni, a teritorija na kojoj se prostire određena teritorijalna zajednica utvrđuje se zakonom. 72 Načela tržišne privrede i svojine Autori svih projekata saglasni su u tome da su tržišna privreda i garantovanje prava svojine bitna ustavna načela koja treba saopštiti već u osnovnim ustavnim odredbama. Projekti se ipak unekoliko razlikuju s obzirom na sadržaj pitanja koja uređuju unutar ovog osnovnog načelnog 65 Projekt Forum Iuris-a, teza 16 Glave I stav 7. 66 Projekt Forum Iuris-a, teza 16 Glave I stav 2. 67 Projekt Forum Iuris-a, teza 16 Glave I stav 3. 68 Projekt Forum Iuris-a, teza 16 Glave I stav 6. 69 Projekt Forum Iuris-a, teza 15 Glave I, projekt dr P. Nikolića, član 12. 70 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava i projekt DSS. 71 Projekt Forum Iuris-a, teza 16 Glava I stav 7. 72 Projekt dr P. Nikolića, član 12 in fine. 142 pristupa. Na jednoj strani su projekti koji detaljnije uređuju sadržaj ovih načela, 73 na drugoj projekt koji sadrži načelnu normu o slobodnom tržištu i privređivanju i pravu svojine, ali bliže ne određuje sadržaj ovih načela. 74 Dva su osnovna oblika 75 svojine: privatna i javna, 76 odnosno "državna svojina koja se smatra javnim dobrom". 77 Oba oblika svojine uživaju jednaku pravnu zaštitu. Ostala načela Pored načela koja smo naveli u nekim projektima ustava navode se još neka, koja u drugima izostaju. Među ovim načelima su: jedinstvo pravnog poretka i instrumenti koji obezbeđuju jedinstvo pravnog poretka; 78 načela spoljne politike; 79 odgovornost države za nezakonit ili nesavestan rad; 80 nepovredivosti ljudskog dostojanstva; 81 načelo neposredne primene ustavnih odredbi; 82 načelo zaštite ustavnog poretka; 83 princip mirnog rešavanja unutrašnjih i međunarodnih konflikata; 84 odredbe o ulozi vojske. 85 73 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava, Teza “Privreda, nacionalna dobra, privatnma i javna svojina”, projekt DSS, Projekt Forum Iuris-a, teze 12 i 13. 74 Projekt dr P. Nikolića, član 2 stav 2 in fine. 75 Autori projekta Beogradskog centra za ljudska prava koriste paralelno i termin “javna svojina” u kontekstu jednake zaštite privatne i javne svojine, ali i termin “državna svojina nad dobrima”, kao i termin nacionalna dobra u svojini Republike” ne određujući bliže da li su u pitanju dva različita oblika svojine ili je u pitanju istovrsna svojina. 76 Termin koji koriste autori projekta Beogradskog centra za ljudska prava i projekta DSS. 77 Projekt Forum Iuris-a, teza 13 stav 3 Glave I. 78 Projekt Forum Iuris-a teza 9. 79 Projekt dr P. Nikolića, član 11 i Projekt Forum Iuris-a, teza 3 Glave I. Autori se razlikuju kada definišu sadržaj načela. Dr P. Nikolić među načelima navodi: nacionalnu nezavisnost i bezbednost, pravo naroda na samoupredeljenje, ravnopravnost naroda i država, miroljubivo rešavanje međunarodnih sporova, međunarodni poredak zasnovan na pravu i pravdi i međunarodnoj saradnji. Autori projekta Forum Iuris-a u prvi plan ističu mir, saradnju Republike Srbije kao ravnopravnog člana međunarodne zajednice sa svim narodima i državama sveta u zaštiti mira kao i načelo mirnog rešavanja unutrašnjoh i spoljašnjih konflikata. 80 Projekt dr P. Nikolića, član 10. 81 Projekt Forum Iuris-a. teza 4 Glave I. 82 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava. 83 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava. 84 Projekt Forum Iuris-a, teza 3 Glave I. 85 Projekt prof dr Pavla Nikolića, član 15. 143
Tradicionalne odredbe osnovnih načela ustava Ove odredbe sadrže svi projekti i one se odnose na: državne simbole (grb, himnu i zastavu), glavni grad (Beograd), jezik i pismo u službenoj upotrebi, oblik državnog uređenja, teritoriju, 86 i državljanstvo. 87 Razlike koje u ovim pitanjima beležimo odnose se na: oblik vladavine (republika 88 odnosno monarhija 89 ); državne simbole (uređuju se posebnim zakonom, 90 uređuje ih ustav 91 ); jezik i pismo u službenoj upotrebi (srpski jezik i ćirilično i latinično pismo; 92 srpski jezik ekavskog i ijekavskog izgovora i ćirilično i latinično pismo; 93 srpski jezik i ćirilično pismo; 94 srpski jezik i ćirilično pismo uz koje je "dozvoljena upotreba i latiničnog pisma" 95 ); službenu upotrebu jezika nacionalnih manjina (na području na kome čine većinu uz bliže uređivanje zakonom 96 ; upotreba jezika, ne precizira se o kojoj vrsti upotrebe je reč, uređuje se zakonom 97 ; službena upotreba u skladu sa ustavom 98 ); glavni grad (prestonica 99 ) koji, prema svim projektima, izuzev jednog, 100 uživa poseban status uređen ustavom 101 ili zakonom. 102 Uporedna analiza ustavnih projekata pruža mogućnost za izvođenje nekoliko osnovnih zaključaka: Među autorima projekata ustava postoji visok stepen saglasnosti o osnovnim legitimacijskim principima ustava. Kao osnovne vrednosti na 86 Videti napomene uz Načelo teritorijalne celovitosti. 87 Projekt dr P. Nikolića, član 7. 88 Projekti Beogradskog centra za ljudska prava, DSS i Forum iuris-a. 89 Projekt dr P. Nikolića. 90 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava, projekt DSS, projekt Forum Iuris-a. Autori projekta Forum Iuris-a u samom ustavu navode načela koja zakonodavac mora poštovati pri utvrđivanju državnih simbola. To su načela sekularnog i multikulturnog karaktera zajednice. 91 Projekt dr P. Nikolića, član 16. 92 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava. 93 Projekt Forum Iuris-a, teza 7, stav 1, Glave I . 94 Projekt DSS. 95 Projekt dr P. Nikolića, član 13 stav 1. 96 Projekt Beogradskog centra za ljudska prava i projekt DSS. 97 Projekt dr P. Nikolića, član 13 stav 2. 98 Projekt Forum Iuris-a, teza 7 stav 1, Glave I. Autori ovog projekta razlikuju dva prava: pravo na službenu upotrebu jezika (teza 7 stav 1) i slobodu upotrebe jezika u javnoj i privatnoj komunikaciji (teza 7 stav 2). 99 Projekt dr P. Nikolića, član 17. 100 Projekt dr P. Nikolića, član 17. 101 Projekti Beogradskog centra za ljudska prava i Forum Iuris-a. 102 Projekt DSS. 144 kojima počiva politička zajednica navode se: vladavina prava, socijalna pravda, poštovanje ljudskih prava i njihovo ustavno garantovanje, posebne garancije prava nacionalnih manjina, neutralna i sekularna država, politički pluralizam i otklon od partijske države, učešće građana u vršenju javne vlasti, decentralizovana država (lokalna i regionalna samouprava i autonomija), teritorijalna celovitost, tržišna privreda i svojina, mirno rešavanje unutrašnjih i međunarodnih sporova, ravnopravni odnosi sa susednim državama i narodima koji u njima žive. Osnovna pitanja u povodu kojih beležimo značajnije razlike među autorima odnose se na shvatanje prirode, karaktera i svojstva zajednice, oblik vladavine i osobito u pogledu koncepata vertikalne podele vlasti, decentralizacije i posebno regionalizacije. S obzirom na ispoljene razlike može se očekivati da će se buduća ustavna debata, kada je reč o osnovnim načelima ustava koncentrisati na: Definiciju države Srbije tj. na pitanje da li je Srbija država svih građana, ili multikulturna demokratska država svih građana i svih naroda, ili demokratska zajednica svih građana i građanki i nacionalnih zajednica ili država srpskog naroda i svih njenih ravnopravnih građana. Oblik vladavine – ili pitanje da li će Srbija biti republika ili monarhija. Vertikalnu podelu vlasti i decentralizaciju koja uključuje razvijenu lokalnu samoupravu ali i regionalnu autonomiju čija sadržina se određuje različito (decentralizacija; simetrična odnosno asimetrična regionalizacija; politička, pravna ekonomska i kulturna autonomija), koja se ispoljava u različitim oblicima (regija, oblasti, okruzi, autonomne teritorijalne zajednice, autonomne pokrajine), i koja ima različit odnos sa centralnom vlašću (prenete ili izvorne nadležnosti, opšta pretpostavka nadležnosti u korist centralne vlasti ili opšta pretpostavka nadležnosti u korist lokalne zajednice). 145
- Page 21 and 22: suda) dodatno otežavaju primenu pr
- Page 23 and 24: prelazak granice, 51 svojinska prav
- Page 25 and 26: primer: vojnici na odsluženju vojn
- Page 27 and 28: Drugo polazište Ustavnog suda koje
- Page 29 and 30: proglašenja u Saveznoj skupštini
- Page 31 and 32: izbora predsednika SCG donese zakon
- Page 33 and 34: član 35 Ustavne povelje državne z
- Page 35 and 36: posmatrati u drugom svetlu. U pravn
- Page 37 and 38: institucije državne zajednice poka
- Page 39 and 40: međusobno neusklađeni. Boluju od
- Page 41 and 42: isteka mandata, može smatrati lega
- Page 43 and 44: samo da uredi postupak izbora i opo
- Page 45 and 46: izbora konstituisane izborne komisi
- Page 47 and 48: mogućnost opoziva predsednika Repu
- Page 49 and 50: Republike Ustav nije uredio, premda
- Page 51 and 52: Koja pravna pravila treba uzeti u o
- Page 53 and 54: toga, i u većinskim izbornim siste
- Page 55 and 56: - Bugarska: Ustav Bugarske garantuj
- Page 57 and 58: evropskih država u kojima se posla
- Page 59 and 60: USTAVNOST ODLUKE O PROGLAŠENJU VAN
- Page 61 and 62: 2. Definicija vanrednog stanja Odgo
- Page 63 and 64: 3. Da li je predlog za proglašenje
- Page 65 and 66: primenjuju u vreme vanrednog stanja
- Page 67 and 68: kritičkih analiza aktuelnog ustava
- Page 69 and 70: - Bliže se određuje priroda i kar
- Page 71: Inkompatibilnost državnih i javnih
- Page 75 and 76: počiva takav koncept države i pos
- Page 77 and 78: izričito garantuje neposredna usta
- Page 79 and 80: osnovnih prava, u ustavnom sistemu.
- Page 81 and 82: opšteprihvaćenim principima među
- Page 83 and 84: 3. Sistem i oblici zaštite ljudski
- Page 85 and 86: i odugovlačenja, pravo na delotvor
- Page 87 and 88: 1. Osnovni pristup ljudskim pravima
- Page 89 and 90: nisu naišli na odjek u tadašnjem
- Page 91 and 92: nadležnim organima za otklanjanje
- Page 93 and 94: zaštite i unapređenja ljudskih pr
- Page 95 and 96: 1. Odredbe o pravima pripadnika nac
- Page 97 and 98: U osnovnim odredbama Ustava Srbije
- Page 99 and 100: jednakost građana u pravima i duž
- Page 101 and 102: Pažljiviji uvid u predložene nacr
- Page 103 and 104: 5.1 Prava koja u identičnom obliku
- Page 105 and 106: je "poštovanje ljudskih prava svih
- Page 107 and 108: najvećim delom implementirani u us
- Page 109 and 110: "Model Ustava Srbije", Forum Iuris-
- Page 111 and 112: Peto, slobodu odlučivanja o rađan
- Page 113 and 114: 4. Predlozi za novi ustav Republike
- Page 115 and 116: Ustavno uređivanje tipa izbornog s
- Page 117 and 118: Postupak po kome se donose ovi zako
- Page 119 and 120: ilo pokrenuto interpelacijom ne mo
- Page 121 and 122: imunitet štiti poslanika od odgovo
Tradicionalne odredbe osnovnih načela ustava<br />
Ove odredbe sadrže svi projekti i one se odnose na: državne simbole<br />
(grb, himnu i zastavu), glavni grad (Beograd), jezik i pismo u službenoj<br />
upotrebi, oblik državnog uređenja, teritoriju, 86 i državljanstvo. 87<br />
Razlike koje u ovim pitanjima beležimo odnose se na: oblik<br />
vladav<strong>in</strong>e (republika 88 odnosno monarhija 89 ); državne simbole (uređuju se<br />
posebnim zakonom, 90 uređuje ih ustav 91 ); jezik i pismo u službenoj upotrebi<br />
(srpski jezik i ćirilično i lat<strong>in</strong>ično pismo; 92 srpski jezik ekavskog i ijekavskog<br />
izgovora i ćirilično i lat<strong>in</strong>ično pismo; 93 srpski jezik i ćirilično pismo; 94 srpski<br />
jezik i ćirilično pismo uz koje je "dozvoljena upotreba i lat<strong>in</strong>ičnog pisma" 95 );<br />
službenu upotrebu jezika nacionalnih manj<strong>in</strong>a (na području na kome č<strong>in</strong>e<br />
već<strong>in</strong>u uz bliže uređivanje zakonom 96 ; upotreba jezika, ne precizira se o kojoj<br />
vrsti upotrebe je reč, uređuje se zakonom 97 ; službena upotreba u skladu sa<br />
ustavom 98 ); glavni grad (prestonica 99 ) koji, prema svim projektima, izuzev<br />
jednog, 100 uživa poseban status uređen ustavom 101 ili zakonom. 102<br />
Uporedna analiza ustavnih projekata pruža mogućnost za izvođenje<br />
nekoliko osnovnih zaključaka:<br />
Među autorima projekata ustava postoji visok stepen saglasnosti o<br />
osnovnim legitimacijskim pr<strong>in</strong>cipima ustava. Kao osnovne vrednosti na<br />
86<br />
Videti napomene uz Načelo teritorijalne celovitosti.<br />
87<br />
Projekt dr P. Nikolića, član 7.<br />
88<br />
Projekti Beogradskog centra za ljudska prava, DSS i Forum iuris-a.<br />
89<br />
Projekt dr P. Nikolića.<br />
90<br />
Projekt Beogradskog centra za ljudska prava, projekt DSS, projekt Forum<br />
Iuris-a. Autori projekta Forum Iuris-a u samom ustavu navode načela koja<br />
zakonodavac mora poštovati pri utvrđivanju državnih simbola. To su načela<br />
sekularnog i multikulturnog karaktera zajednice.<br />
91<br />
Projekt dr P. Nikolića, član 16.<br />
92<br />
Projekt Beogradskog centra za ljudska prava.<br />
93<br />
Projekt Forum Iuris-a, teza 7, stav 1, Glave I .<br />
94<br />
Projekt DSS.<br />
95<br />
Projekt dr P. Nikolića, član 13 stav 1.<br />
96<br />
Projekt Beogradskog centra za ljudska prava i projekt DSS.<br />
97<br />
Projekt dr P. Nikolića, član 13 stav 2.<br />
98<br />
Projekt Forum Iuris-a, teza 7 stav 1, Glave I. Autori ovog projekta razlikuju<br />
dva prava: pravo na službenu upotrebu jezika (teza 7 stav 1) i slobodu upotrebe<br />
jezika u javnoj i privatnoj komunikaciji (teza 7 stav 2).<br />
99<br />
Projekt dr P. Nikolića, član 17.<br />
100<br />
Projekt dr P. Nikolića, član 17.<br />
101<br />
Projekti Beogradskog centra za ljudska prava i Forum Iuris-a.<br />
102<br />
Projekt DSS.<br />
144<br />
kojima počiva politička zajednica navode se: vladav<strong>in</strong>a prava, socijalna<br />
pravda, poštovanje ljudskih prava i njihovo ustavno garantovanje, posebne<br />
garancije prava nacionalnih manj<strong>in</strong>a, neutralna i sekularna država, politički<br />
pluralizam i otklon od partijske države, učešće građana u vršenju javne<br />
vlasti, decentralizovana država (lokalna i regionalna samouprava i<br />
autonomija), teritorijalna celovitost, tržišna privreda i svoj<strong>in</strong>a, mirno<br />
rešavanje unutrašnjih i međunarodnih sporova, ravnopravni odnosi sa<br />
susednim državama i narodima koji u njima žive.<br />
Osnovna pitanja u povodu kojih beležimo značajnije razlike među<br />
autorima odnose se na shvatanje prirode, karaktera i svojstva zajednice,<br />
oblik vladav<strong>in</strong>e i osobito u pogledu koncepata vertikalne podele vlasti,<br />
decentralizacije i posebno regionalizacije. S obzirom na ispoljene razlike<br />
može se očekivati da će se buduća ustavna debata, kada je reč o osnovnim<br />
načelima ustava koncentrisati na:<br />
Def<strong>in</strong>iciju države Srbije tj. na pitanje da li je Srbija država svih<br />
građana, ili multikulturna demokratska država svih građana i svih naroda,<br />
ili demokratska zajednica svih građana i građanki i nacionalnih zajednica ili<br />
država srpskog naroda i svih njenih ravnopravnih građana.<br />
Oblik vladav<strong>in</strong>e – ili pitanje da li će Srbija biti republika ili monarhija.<br />
Vertikalnu podelu vlasti i decentralizaciju koja uključuje razvijenu<br />
lokalnu samoupravu ali i regionalnu autonomiju čija sadrž<strong>in</strong>a se određuje<br />
različito (decentralizacija; simetrična odnosno asimetrična regionalizacija;<br />
politička, pravna ekonomska i kulturna autonomija), koja se ispoljava u<br />
različitim oblicima (regija, oblasti, okruzi, autonomne teritorijalne zajednice,<br />
autonomne pokraj<strong>in</strong>e), i koja ima različit odnos sa centralnom vlašću<br />
(prenete ili izvorne nadležnosti, opšta pretpostavka nadležnosti u korist<br />
centralne vlasti ili opšta pretpostavka nadležnosti u korist lokalne zajednice).<br />
145
Change language