helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
kritičkih analiza aktuelnog ustava nastala jedna mala biblioteka koja korisno<br />
može poslužiti i u pripremama za budući Ustav Srbije.<br />
Osloncem na kritiku Ustava iz 1990 god<strong>in</strong>e, sa jedne strane, kao i<br />
komparativna iskustva evropskih država i posebno postkomunističkih<br />
država koje prolaze kroz proces krupnih promena na putu približavanja<br />
evropskim asocijacijama, u Srbiji je u protekloj deceniji bilo više pokušaja<br />
sagledavanja budućeg ustavnog ustrojstva Srbije, kako od strane<br />
kompetentnih pojed<strong>in</strong>aca – konstitucionalista, tako i u okviru nevlad<strong>in</strong>ih<br />
organizacija. Ustavna debata u kojoj su izneti različiti pogledi na budući<br />
ustav Srbije, traje u stručnoj javnosti već čitavu deceniju. Mnoga važna<br />
ustavna pitanja su prodiskutovana i opšteprihvaćena među autorima ovih<br />
projekata. U drugima pokazuju se razlike među autorima i jasno iznosi<br />
argumentacija za različita stanovišta. Svi pokušaji da se vodi dijalog o<br />
ustavnom pitanju mogu se smatrati korisnim podsticajem za ustavne<br />
promene.<br />
Nasuprot tome primetna je nespremnost nosilaca političke vlasti da<br />
pristupe ustavnim promenama. Dve god<strong>in</strong>e od dolaska na vlast DOS nije<br />
ispunio obećanje dato građanima Srbije da će donošenje novog ustava biti<br />
prvorazredni zadatak. Izbegavanje rada na ustavnim promenama i<br />
"zadržavanje nedirnutog pravno <strong>in</strong>stitucionalnog okvira def<strong>in</strong>isanog<br />
Ustavom iz 1990, u velikoj meri relativizuje demokratski kvalitet promene<br />
režima" 3 . To, međutim nije razlog da akteri u civilnom društvu odustanu od<br />
zalaganja za ustavnu demokratsku rekonstrukciju zajednice i nastave<br />
aktivnosti u ustavnoj debati, osobito u trenutku u kome je rad na pripremi<br />
Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crne Gore iznova je aktuelizovao<br />
ustavno pitanje Srbije. U tom kontekstu debata o projektima budućeg<br />
ustavnog ustrojstva Srbije, koju ovom prilikom vodimo, može biti<br />
podsticajna i za nosioce političke vlasti.<br />
U ovom prilogu biće prikazana rešenja različitih ustavnih projekata<br />
koja se odnose na osnovna načela Ustava i ljudska prava. Kao izvori za<br />
analizu poslužili su nam "Ustavna rešenja za Srbiju" 4 grupe autora<br />
okupljenih oko Beogradskog centra za ljudska prava, "Ustav Kraljev<strong>in</strong>e<br />
Srbije" 5 autora dr Pavla Nikolića, "Osnovna načela za novi ustav Srbije" 6<br />
Demokratske stranke Srbije i "Projekt ustava Republike Srbije" 7 grupe autora<br />
okupljenih u Forum Iuris-u. U ovom kontekstu treba podsetiti na još<br />
nekoliko izvora, nastalih u protekloj deceniji koji se odnose na ustavno<br />
pitanje demokratske Srbije, ali ovom prilikom nisu bliže analizirani. Među<br />
njima su: "Ustav regionalne države" 8 akademika Miodaraga Jovičića,<br />
"Pr<strong>in</strong>cipi ustavne deklaracije" 9 grupe autora okupljenih oko Foruma za<br />
etničke odnose, kao i projekt "Ustavnopravni okvir decentralizacije Srbije i<br />
autonomije Vojvod<strong>in</strong>e", 10 grupe autora koje je okupio Centar za<br />
regionalizam.<br />
Izdvojila bih tri osnovne grupe pitanja relevantne za ovu oblast:<br />
Prvo se odnosi na preambulu i njen sadržaj, drugo na osnovna načela<br />
(osnovne odredbe) ustava i treće čiji sadržaj su ljudska prava.<br />
I još jedna prethodna napomena. Izbor različitog metoda i posebno<br />
različit nivo prezentovanja ustavnih koncepata, od načelnog pristupa koji<br />
prezentuje globalni okvir budućih ustavnih rešenja, pa do onih koji su<br />
saopšteni u obliku ustavne norme, predstavlja teškoću prilikom<br />
upoređivanja. Nastojali smo da, uprkos ovoj teškoći, sagledamo ono što je u<br />
predloženim konceptima opšteprihvaćen okvir, da ukažemo na osnovne<br />
razlike među njima kao i da posebno istaknemo područja u kojima autori<br />
priloga imaju različita stanovišta. Zato molim sve autore da ovo izlaganje<br />
smatraju otvorenim za dopune ili dodatna obrazloženja ukoliko to smatraju<br />
potrebnim.<br />
1. PREAMBULA<br />
U odnosu na preambulu ustava autori projekata se opredeljuju<br />
različito. Dva projekta (Beogradskog centra za ljudska prava i Forum Iuris-a)<br />
sadrže preambulu. Projekt prof dr Pavla Nikolića nema preambulu, dok<br />
projekt Demokratske stranke Srbije eksplicitno ne govori o preambuli, već o<br />
načelima ustava bez preciziranja da li su načela sastavni deo normativnog<br />
dela ustava ili ustav ima i preambulu.<br />
Preambule u dva navedena projekta ističu u prvi plan osnovne<br />
vrednosti kojima se rukovodi ustavotvorac pri donošenju ustava.<br />
Projekt Beogradskog centra za ljudska prava u prvi plan ističe:<br />
3<br />
Model Ustava Srbije, Forum Iuris, Novi Sad, 2001. god<strong>in</strong>e, str. 7.<br />
4<br />
Ustavna re<strong>for</strong>ma u Srbiji - Ustavna rešenja za Srbiju, Beogradski centar za<br />
ljudska prava, Beograd, 2001. god<strong>in</strong>e.<br />
5<br />
Dr Pavle Nikolić: Ustav kraljev<strong>in</strong>e Srbije, Beograd, 2001. god<strong>in</strong>e.<br />
6<br />
Nacrt je prezentovan javnosti početkom 2002. god<strong>in</strong>e.<br />
132<br />
7<br />
Model ustava Srbije, Forum Iuris, Novi Sad, 2001. god<strong>in</strong>e.<br />
8<br />
Dr M. Jovičić: Ustav regionalne države, Vajat, Beograd, 1996. gd<strong>in</strong>e.<br />
9<br />
Pr<strong>in</strong>cipi ustavne deklaracije, Forum za etničke odnose, Beograd, 2000. god<strong>in</strong>e.<br />
10<br />
Ustavnopravn<strong>in</strong> okvir decentralizacije Srbije i autonomija Vojvod<strong>in</strong>e, Centar za<br />
regionalizam, Novi Sad, 2000. god<strong>in</strong>e.<br />
133
Change language