helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

obrazovati Akademiju kao kulturnu i umetničku ustanovu (npr. akademija
umetnosti). Sporno pitanje je u ovom služaju oblast u kojoj se prostire
nadležnost autonomne pokrajine Vojvodine (nauka), a ne pitanje da li
Skupština može obrazovati Akademiju u oblastima u kojima autonomna
pokrajina ima određene nadležnosti (obrazovanje, umetnost, kultura).
Šira interpretacija koja se rukovodi oblastima u kojima se ostvaruju
nadležnosti autonomne pokrajine dopušta mogućnost da Skupština AP
Vojvodine donese ovakvu Odluku, kao i da se donošenje ovakve odluke nije
protivno Ustavu Republike Srbije i Zakonu o utvrđivanju određenih
nadležnosti autonomne pokrajine
Drugo pitanje odnosi se na osporavanje pravnog osnova za
donošenje Odluke o Vojvođanskoj akademiji nauka. Poziv na član 33 Ustava
Republike Srbije kao pravni osnov za donošenje Odluke za koju se inicira
postupak ocene ustavnosti i zakonitosti, prema našem mišljenju, ne bi bio
"dovoljan" pravni osnov za donošenje Odluke o Vojvođanskoj akademiji
nauka. Pomenuti članovi garantuju načelno slobodu naučnog i umetničkog
stvaralaštva kao individualnu slobodu građana i garantuje zaštitu moralnih i
imovinskih prava stvaralaca i ne utvrđuje pravo predstavničkog tela da
obrazuje naučnu ustanovu.
Treće pitanje odnosi se na Zakon koji utvrđuje prestanak rada
pokrajinskih akademija nauka i umetnosti kao i Zakon o Srpskoj akademiji
nauka i umetnosti. Inicijator postupka ocene ustavnosti smatra da pravila
ovih Zakona isključuju mogućnost formiranja akademije nauke u
autonomnoj pokrajini od strane nadležnih organa autonomne pokrajine.
Prema našem mišljenju, Zakon koji utvrđuje prestanak rada
pokrajinskih akademija nauka i umetnosti utvrdio je prestanak rada
pokrajinskih akademija na osnovu prestanka važenja pokrajinskih zakona
kojima su ove institucije bile formirane. Ovim Zakonom samo se konstatuje
činjenica da prestaje postojanje institucija obrazovanih pokrajinskim
zakonima. Na osnovu toga ne bi se mogao izvesti zaključak da Zakon o
Srpskoj akademiji zabranjuje (isključuje) trajno mogućnost obrazovanja ovih
institucija nekim drugim pravnim aktom. Zakon o Srpskoj akademiji nauka i
umetnosti je poseban zakon. On se odnosi samo na jednu instituciju – najvišu
naučnu i umetničku instituciju u Republici. Njegovo se delovanje ograničava
samo na tu instituciju.
Deo III
PREDLOZI ZA NOVI
USTAV SRBIJE – UPOREDNA ANALIZA
Narodi kojima su ustavi bili skoro
poklonjeni od početka su s nepoverenjem gledali
na njih i teško da su do njih više držali nego do
svakog drugog "komada papira".
(H. Arent) 1
PREDLOZI ZA NOVI USTAV SRBIJE –
UPOREDNA ANALIZA PREDLOGA
ZA NOVI USTAV SRBIJE
LEGITIMACIJSKI PRINCIPI I OSNOVNA NAČELA 2
Prošle su dve godine od septembarskih izbora 2000 i pada režima
Slobodana Miloševića, a u Srbiji se još uvek živi u koordinatama koje
postavlja Ustav iz 1990. godine. U protekloj deceniji ovaj Ustav, koji
simbolizuje autoritarni režim Slobodana Miloševića, bio je predmet brojnih
ozbiljnih kritika stručne i političke javnosti. Moglo bi se reći da je kroz opus
1
H. Arent: O revoluciji – odbrana javne slobode, Filip Višnjić, Beograd, 1991 str.
127. cit. str. 127.
2
Rad publikovan u Prizmi, januar 2003. godine, str. 7 – 21.
130
131