helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
uticaj na donošenje ustava i na konstgitucionalni ambijent u kome ustavni sudovi ostvaruju svoje nadležnosti u oceni ustavnosti zakona, je značajna. U čemu je suština ovih razlika? Osnovne karakteristike ustavnosti (ustava) zemalja tranzicije i njihov uticaj na ocenu ustavnosti zakona Nekoliko činilaca izdvajamo kao indikatore koji govore o osnovnim karakteristikama ustavnosti zemalja tranzicije, a koje utiču na ocenu ustavnosti zakona. a) Karakter ustavne revizije. Najveći broj država centralne i istočne Evrope ušle su u proces tranzicije postupno revidirajućži svoje postojeće ustave. Delimičnom revizijim (izmenama i dopunama) postojećih ustava pripremani su uslovi za donošenje potpuno novih ustava. Ustavna revizija je imala dve etape: prva, koju odlikuje delimična revizija ustava i druga u kojoj se donose potpuno novi ustavi. b) Socijalno – političke prilike u kojima je izvršena ustavna revizija. Izmene i dopune ustava odvijale su se, u većem broju ovih zemalja, u relativno stabilnim socijalnim prilikama. Otuda najveći broj ustava nije bio donet pod pritiskom krupnih socijalnih sukoba i oštrih društvenih konflikata. c) Postupak formalne revizije ustava. Prihvatanje principa pravne države kao temeljnog principa političke zajednice nalagalo je da se ustavna revizija izvrši na ustavan način. Ustavi su revidirani uz poštovanje ustavom propisanog postupka za reviziju ustava. Poštovanje ustavom utvrđenog postupka revizije ustava prilikom promene ustava, bila je ujedno i praktična potvrda da je načelo vladavine prava postalo konsensualno prihvaćeni temeljni princip političke zajednice. d) Legalitet u reviziji ustava i ustavno – pravni kontinuitet. Promene ustava izvršene na ustavan način, uz puno poštovanje ustavom propisanog postupka revizije ustava, izražavaju formalno – pravni ustavni kontunuitet. Između prethodnog i potonjeg ustava stoji ustavom propisana procedura koja ih povezuje. Ujedno, poštovanje procedure revizije ustava predstavlja osnov i osigurava legalitet ustava, kao elementarni preduslov ustavne države. e) Konsenzus kao legitimacijski osnov sadržinskog diskontinuiteta ustava. Izmenama i dopunama ustava prethodio je bazični ustavni konsenzus relevantnih socijalnih i političkih aktera i ovim zemljama (okrugli stolovi), 10 koji je definisao suštinu i pravac ustavne revizije. Konsenzus (makar i parcijalan) o ovim pitanjima uspostavio je legitimacijsku osnovu za stvarne, suštinske i sadržinske promene u ustavnim sistemima ovih zemalja. f) Suštinske odlike, legalitet i legitimitet ustavne tranzicije. Ustavna tranzicija se bazirala na principima pravne države (Rechtstadt), uz poštovanje prava i u okvirima načela legaliteta. Na ovim je osnovama iskazan formalno – pravni ustavni kontinuitet konstitucija ovih zemalja. Suštinski sadržinski ustavni diskontinuitet utemeljen je na konsenzusu o sadržaju i pravcima ustavnih promena. Konsenzus kao legitimacijka osnova sadržinskog diskontinuiteta bio je ujedno i faktička potvrda principa vladavine prava (rule of law).Legalne i legitimne pretpostavke za ustavnu tranziciju uspostavljene su, dakle, na principima pravne države i vladavine prava. g) Svojstva ustava. Izneti elementi koji karakterišu donošenje ustava u zemljama tranzicije, celinom posmatrano upućuju na zaključak da je ustav sačuvao svoje svojstvo najvišeg pravnog akta i osnovnog zakona zajednice, ali i svoju suštinsku odliku akta u kome su zapisani temeljni principi konsenzusa na kome počiva politička zajednica. Legalitet u postupku promene ustava i na konsenzusu zasnovana legitimnost na kojoj počiva sadržinski diskontinuitet ovih ustava, biće bitni preduslovi za ambijent u kome je moguće očekivati pozitivan učinak i dejstvo iz sfere prava u društveni prostor u kome se odvija proces promena (tranzicija). Sledeći Levenštajnovu tipologiju ustava pomenuti ustavi pripadali bi grupi nominalnih ustava. Oni pružaju mogućnost i otvaraju prostor da se ustavna projekcija ispuni željenim socijalnim sadržajima. Ta mogućnost, međutim, može ali ne mora biti iskorišćena. Ovaj je ustav, prema Levenštajnu "kao odelo zasad odloženo u orman, spremno da se nosi tek onda kada nacionalno političko biće doraste do njega". 9 Na ovaj problem ukazuje i dr N. Dimitrijević u opsežnoj analizi ustava i ustavnosti u post-komunističkoj Evropi, ističući da "u post – komunizmu ustavi i zakoni (još uvek) ne obrazuju sistem vladavine prava (rule of law), nego funkcionišu kao instrumenti vladavine uz pomoć prava (rule by law), što pravnu situaciju čini mnogo bližom klasičnoj nemačkoj tradiciji Rechtsstaatlichkeit nego anglo – saksonskom liberalnom (konstitucionalnom) konceptu rule of law, gde se pravo vidi kao sistem normi koje štite ljudska prava i društvo od svake državne vlasti... Od samog početka pravni sistem nije shvaćen kao objektivni okvir nove zajednice, nego 9 K. Loewenstein: Political Power and the Governmental Process, Chicago, 1957. str. 144 – 150. 11
kao instrument kojeg valja preoteti i potom koristiti za (ovoga puta demokratske) poželjne ciljeve". 10 Moć ustava i prava nije stvarna. Ona je virtuelna, jer postavlja fundament za potencijalne, očekivane i željene promene. Kako se ostvaruje ustavnosudska kontrola ustavnosti zakona u ustavno – pravnom ambijentu čije su osnovne konture iznete u prethodnim napomenama? U takvim okolnostima ustavni sudovi se, prilikom ocene ustavnosti zakona, mogu osloniti na, manje ili više, pouzdane kriterijume utvrđene u samom ustavu i zasnovane na formalnom legalitetu i konsensualno prihvaćenom legitimitetu ustavnog okvira. Postoje, dakle, neke od osnovnih pretpostavki da se ustavni sud. Pri oceni ustavnosti zakona, osloni na ustav kao pouzdanog vodiča i kreće u osnovi unutar njegovih okvira. Konsenzus je, međutim, sadržinski parcijalan, a ustav još uvek nema puni sadržinski ustavni kapacitet, koji pretpostavlja sistem vladavine prava. To su nesumnjivo faktori koji ograničavaju mogućnost da ustavni sud, odlučujući o ustavnosti zakona, deluje strogo u okvirima ustava. Još uvek, dakle, ustavni sud prilikom ocene ustavnosti zakona deluje ne samo kao zaštitnik ustava, već i kao institucija koja, silom prilika, gradi i formuliše konsenzus o pitanjima koja je ustavotvorac ostavio otvorenim. Ustavni sud je prinuđen da deluje i kao ustavotvorac, stoga jer ustav još uvek ne predstavlja "stabilni i efektivni okvir unutar kojeg se odigravaju pravni i politički procesi." 11 Otuda poseban značaj ustavnog sudstva u ovim ustavnim sistemima, posebno njegova osnovna nadležnost da ocenjuje ustavnost zakona. Interpretacija ustava iskazana u odluci ustavnog suda, može ustav približiti liberalno – demokratskom konceptu konstitucije, ili ga pak udaljiti od njega. Osnovne karakteristike ustavnosti (ustava) u SR Jugoslaviji i njihov uticaj na mogućnost ustavnog suda da ocenjuje ustavnost zakona Upoređujući osnovne indikatore koji govore o ustavnosti i svojstvima ustava kao merila ocene ustavnosti u zemljama tranzicije sa ustavnom situacijom u Jugoslaviji, zapažaju se izvesne razlike. U čemu je ustavna situacija različita od one u zemljama post – komunizma? a) Karakter ustavne revizije. U proces ustavne tranzicije u Jugoslaviji nije se ušlo postupno revizijom važećih ustava- U Jugoslaviji je donet novi savezni Ustav 1992. godie, nakon što su neke od federalnih jedinica koje su ulazile u sastav savezne države (najpre Hrvatska, a potom Srbija) već 1990. godine, dakle, pre raspada bivše SFRJ, donele nove ustave. Izvršena je, dakle, potpuna revizija kako saveznog Ustava tako i ustava jedne od federalnih jedinica (Srbija) koje danas ulaze u sastav SR Jugoslavije. Ustavna tranzicija u drugoj federalnoj jedinici (Crna Gora) odvijala se, najpre putem delimične revizije ustava, da bi nakon donošenja saveznog Ustava ova federalna jedinica donela svoj novi ustav. b) Socijalno – političke prilike u kojima je izvršena ustavna revizija. Ustav SR Jugoslavije donet je u vreme velikih i ozbiljnih društvenih potresa, raspada bivše zajedničke države, u ratnom okruženju, dakle, u ambijentu koji po svim svojim odlikama nije pogodan za čin ustavotvorstva i donošenje ustava. Naprotiv, u takvim okolnostima socijalni konflikti teško se mogu rešavati na ustavan način. 12 Komparativno konstitucionalno iskustvo potvrđuje da ustavi doneti u takvim prilikama nemaju velikih izgleda na dugovečnost. c) Postupak formalne revizije – donošenje Ustava SR Jugoslavije. Prilikom donošenja Ustava SR Jugoslavije nije poštovan ustavom propisani postupak za donošenje ustava. Izostalo je učešće svih federalnih jedinica u postupku donošenja Ustava SRJ, a što je bio ustavom propisani uslov za njegovo donošenje. Četiri od šest federalnih jedinica nisu sudelovale u postupku donošenja ovog Ustava. One nisu dale svoju saglasnost na donošenje Ustava, što je postupak ustavne revizije nalagao. Dom Savezne skupštine koji je usvojio Ustav, nije imao kvorum, jer u njegovom radu nisu sudelovali poslanici iz četiri federalne jedinice, a mandat preostalih poslanika je istekao. Isticanje argumenta da su proceduralne manjkavosti u ovom slučaju posledica fakticiteta (četiri federalne jedinice odvijile su se od SFRJ), te da se otuda ima smatrati da je procedura ustavne revizije poštovana (u meri u kjojoj je to, s obzirom na fakticitet, bilo moguće), upravo potvrđuje da je Ustav SR Jugoslavije donet iz faktičke, a ne prav ne situacije. Postupak donošenja Ustava nije se odvijao u legalnim ustavno – pravnim okvirima. Sa formalno – pravnog stanovišta Ustav SRJ je manjkav. Otuda se ne može govoriti o formalnom ustavnom kontinuitetu uprkos tome što Ustav (preambula) insistira na ustavnom kontinuitetu. 10 Dr N. Dimitrijević: Op. cit. str. 13. 11 B. Azkin: On the Stability and Reality of Constitutions, Studies in Economic and Social Sciences, Jerusalem, 1956. III, str. 314 – 315. 12 12 O socijalnim prilikama koje prethode ovom vremenu šire kod: dr Z. Đinđić Jugoslavija kao nedovršena država, Knjićevna zajednica Novog Sada, 1988. godine. 13
- Page 1 and 2: Br. 22 Biblioteka Helsinške SVESKE
- Page 3 and 4: Reč autorke U knjizi SRBIJA IZMEĐ
- Page 5: savezna država. Sadržaj toga nač
- Page 9 and 10: - Ustavom načelno utvrđen primat
- Page 11 and 12: Ogled 1. POVREDA USTAVA U POSTUPKU
- Page 13 and 14: građana u vreme vanrednog stanja,
- Page 15 and 16: ustavni sud (član 124 stav 1 tačk
- Page 17 and 18: predviđenih za njihovo usklađivan
- Page 19 and 20: ustavnog rešenja ilustrujemo prime
- Page 21 and 22: suda) dodatno otežavaju primenu pr
- Page 23 and 24: prelazak granice, 51 svojinska prav
- Page 25 and 26: primer: vojnici na odsluženju vojn
- Page 27 and 28: Drugo polazište Ustavnog suda koje
- Page 29 and 30: proglašenja u Saveznoj skupštini
- Page 31 and 32: izbora predsednika SCG donese zakon
- Page 33 and 34: član 35 Ustavne povelje državne z
- Page 35 and 36: posmatrati u drugom svetlu. U pravn
- Page 37 and 38: institucije državne zajednice poka
- Page 39 and 40: međusobno neusklađeni. Boluju od
- Page 41 and 42: isteka mandata, može smatrati lega
- Page 43 and 44: samo da uredi postupak izbora i opo
- Page 45 and 46: izbora konstituisane izborne komisi
- Page 47 and 48: mogućnost opoziva predsednika Repu
- Page 49 and 50: Republike Ustav nije uredio, premda
- Page 51 and 52: Koja pravna pravila treba uzeti u o
- Page 53 and 54: toga, i u većinskim izbornim siste
- Page 55 and 56: - Bugarska: Ustav Bugarske garantuj
uticaj na donošenje ustava i na konstgitucionalni ambijent u kome ustavni<br />
sudovi ostvaruju svoje nadležnosti u oceni ustavnosti zakona, je značajna. U<br />
čemu je sušt<strong>in</strong>a ovih razlika?<br />
Osnovne karakteristike ustavnosti (ustava) zemalja tranzicije<br />
i njihov uticaj na ocenu ustavnosti zakona<br />
Nekoliko č<strong>in</strong>ilaca izdvajamo kao <strong>in</strong>dikatore koji govore o osnovnim<br />
karakteristikama ustavnosti zemalja tranzicije, a koje utiču na ocenu<br />
ustavnosti zakona.<br />
a) Karakter ustavne revizije. Najveći broj država centralne i istočne<br />
Evrope ušle su u proces tranzicije postupno revidirajućži svoje postojeće<br />
ustave. Delimičnom revizijim (izmenama i dopunama) postojećih ustava<br />
pripremani su uslovi za donošenje potpuno novih ustava. Ustavna revizija je<br />
imala dve etape: prva, koju odlikuje delimična revizija ustava i druga u kojoj<br />
se donose potpuno novi ustavi.<br />
b) Socijalno – političke prilike u kojima je izvršena ustavna revizija.<br />
Izmene i dopune ustava odvijale su se, u većem broju ovih zemalja, u<br />
relativno stabilnim socijalnim prilikama. Otuda najveći broj ustava nije bio<br />
donet pod pritiskom krupnih socijalnih sukoba i oštrih društvenih<br />
konflikata.<br />
c) Postupak <strong>for</strong>malne revizije ustava. Prihvatanje pr<strong>in</strong>cipa pravne<br />
države kao temeljnog pr<strong>in</strong>cipa političke zajednice nalagalo je da se ustavna<br />
revizija izvrši na ustavan nač<strong>in</strong>. Ustavi su revidirani uz poštovanje ustavom<br />
propisanog postupka za reviziju ustava. Poštovanje ustavom utvrđenog<br />
postupka revizije ustava prilikom promene ustava, bila je ujedno i praktična<br />
potvrda da je načelo vladav<strong>in</strong>e prava postalo konsensualno prihvaćeni<br />
temeljni pr<strong>in</strong>cip političke zajednice.<br />
d) Legalitet u reviziji ustava i ustavno – pravni kont<strong>in</strong>uitet. Promene<br />
ustava izvršene na ustavan nač<strong>in</strong>, uz puno poštovanje ustavom propisanog<br />
postupka revizije ustava, izražavaju <strong>for</strong>malno – pravni ustavni kontunuitet.<br />
Između prethodnog i potonjeg ustava stoji ustavom propisana procedura<br />
koja ih povezuje. Ujedno, poštovanje procedure revizije ustava predstavlja<br />
osnov i osigurava legalitet ustava, kao elementarni preduslov ustavne<br />
države.<br />
e) Konsenzus kao legitimacijski osnov sadrž<strong>in</strong>skog diskont<strong>in</strong>uiteta ustava.<br />
Izmenama i dopunama ustava prethodio je bazični ustavni konsenzus<br />
relevantnih socijalnih i političkih aktera i ovim zemljama (okrugli stolovi),<br />
10<br />
koji je def<strong>in</strong>isao sušt<strong>in</strong>u i pravac ustavne revizije. Konsenzus (makar i<br />
parcijalan) o ovim pitanjima uspostavio je legitimacijsku osnovu za stvarne,<br />
sušt<strong>in</strong>ske i sadrž<strong>in</strong>ske promene u ustavnim sistemima ovih zemalja.<br />
f) Sušt<strong>in</strong>ske odlike, legalitet i legitimitet ustavne tranzicije. Ustavna<br />
tranzicija se bazirala na pr<strong>in</strong>cipima pravne države (Rechtstadt), uz<br />
poštovanje prava i u okvirima načela legaliteta. Na ovim je osnovama<br />
iskazan <strong>for</strong>malno – pravni ustavni kont<strong>in</strong>uitet konstitucija ovih zemalja.<br />
Sušt<strong>in</strong>ski sadrž<strong>in</strong>ski ustavni diskont<strong>in</strong>uitet utemeljen je na konsenzusu o<br />
sadržaju i pravcima ustavnih promena. Konsenzus kao legitimacijka osnova<br />
sadrž<strong>in</strong>skog diskont<strong>in</strong>uiteta bio je ujedno i faktička potvrda pr<strong>in</strong>cipa<br />
vladav<strong>in</strong>e prava (rule of law).Legalne i legitimne pretpostavke za ustavnu<br />
tranziciju uspostavljene su, dakle, na pr<strong>in</strong>cipima pravne države i vladav<strong>in</strong>e<br />
prava.<br />
g) Svojstva ustava. Izneti elementi koji karakterišu donošenje ustava u<br />
zemljama tranzicije, cel<strong>in</strong>om posmatrano upućuju na zaključak da je ustav<br />
sačuvao svoje svojstvo najvišeg pravnog akta i osnovnog zakona zajednice,<br />
ali i svoju sušt<strong>in</strong>sku odliku akta u kome su zapisani temeljni pr<strong>in</strong>cipi<br />
konsenzusa na kome počiva politička zajednica. Legalitet u postupku<br />
promene ustava i na konsenzusu zasnovana legitimnost na kojoj počiva<br />
sadrž<strong>in</strong>ski diskont<strong>in</strong>uitet ovih ustava, biće bitni preduslovi za ambijent u<br />
kome je moguće očekivati pozitivan uč<strong>in</strong>ak i dejstvo iz sfere prava u<br />
društveni prostor u kome se odvija proces promena (tranzicija).<br />
Sledeći Levenštajnovu tipologiju ustava pomenuti ustavi pripadali bi<br />
grupi nom<strong>in</strong>alnih ustava. Oni pružaju mogućnost i otvaraju prostor da se<br />
ustavna projekcija ispuni željenim socijalnim sadržajima. Ta mogućnost,<br />
međutim, može ali ne mora biti iskorišćena. Ovaj je ustav, prema<br />
Levenštajnu "kao odelo zasad odloženo u orman, spremno da se nosi tek<br />
onda kada nacionalno političko biće doraste do njega". 9<br />
Na ovaj problem ukazuje i dr N. Dimitrijević u opsežnoj analizi<br />
ustava i ustavnosti u post-komunističkoj Evropi, ističući da "u post –<br />
komunizmu ustavi i zakoni (još uvek) ne obrazuju sistem vladav<strong>in</strong>e prava<br />
(rule of law), nego funkcionišu kao <strong>in</strong>strumenti vladav<strong>in</strong>e uz pomoć prava<br />
(rule by law), što pravnu situaciju č<strong>in</strong>i mnogo bližom klasičnoj nemačkoj<br />
tradiciji Rechtsstaatlichkeit nego anglo – saksonskom liberalnom<br />
(konstitucionalnom) konceptu rule of law, gde se pravo vidi kao sistem<br />
normi koje štite ljudska prava i društvo od svake državne vlasti... Od samog<br />
početka pravni sistem nije shvaćen kao objektivni okvir nove zajednice, nego<br />
9<br />
K. Loewenste<strong>in</strong>: Political Power and the Governmental Process, Chicago, 1957.<br />
str. 144 – 150.<br />
11
Change language