helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

1. Argumentujući svoj stav pristalice ovog stanovišta pozivaju se,
između ostalog i na član 6 stav 4 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima.
Stavom 4 ovog člana utvrđuje se nadležnost država članica da
svojim ustavima i zakonima urede mere odstupanja od ljudskih prava u
oblastima koje su u njihovoj nadležnosti, a u skladu sa Ustavnom poveljom.
Mere odstupanja iz citiranog člana Povelje o ljudskim i manjinskim pravima
odnose se, međutim, samo na ratno ili vanredno stanje i mere odstupanja od
ustavom garantovanih ljudskih prava u takvim okolnostima. U skladu sa
tim, "među apsolutno zaštićenim pravima u odnosu na koja mere odstupanja
ni u kom slučaju nisu dozvoljene" su, između ostalog i pravo na pravično
suđenje (član 17 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima).
Odredbe Povelje na koje se pozivaju pristalice ovog stanovišta, ne
odnose se na redovne prilike, pa ova argumentacija ne bi mogla biti
prihvaćena. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima koristi u tom pogledu
terminologiju međunarodnih izvora (npr. PGP) u kojima se izraz
"odstupanja" od ljudskih prava koristi za vanredne prilike, dok se termin
"ograničenje", odnosi na konkretrnu slobodu ili pravo koja, pod ustavom
utvrđenim uslovima može biti ograničena u redovnim prilikama.
2. Pristalice ovog stanovišta pozivaju se i na član 24 Ustava
Republike Srbije, koji garantuje pravo na odbranu. Tačno je da navedeni član
Ustava ne zabranjuje da se u okviru prava na odbranu, odgovarajućim
zakonima propiše bliže sadržaj prava na odbranu (npr. članovi 5 i 6
osporenog Zakona). Nije, naravno sporno da Ustav ne zabranjuje
zakonodavcu da bliže uredi sadržaj prava na odbranu. To pitanje i nije
predmet osporavanja ustavnosti Zakona. Možemo se složiti i u tome da
Ustav "zajemčuje, na nivou načela, pravo na odbranu i pravo na branioca",
kao i sa tim da se "obim, sredstva, uslovi i oblici ova dva prava uređuju i
konkretnije razrađuju u posebnim zakonima". U tome nema spora.
Zakonodavac ima pravo da uredi sadržaj prava o kojima je ovde reč.
Sporna je, međutim, nejednakost među građanima u pogledu
sadržaja prava na odbranu koju zakonodavac uređuje posebnim zakonima.
Osporenim Zakonom garantuju se posebna prava samo jednoj grupi građana
(državljana) – onima koji su optuženi pred Međunarodnim krivičnim
tribunalom. Istovrsna prava ne uživaju svi građani (državljani), a
diskriminacija građana i građanki "po bilo kom osnovu" je zabranjena (član 3
stav 3 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima". Skrećem pažnju na
argumentaciju iz dela V Referata sudije izvestioca. Otuda se ni ovaj
argument ne bi mogao uzeti u obzir.
Prema mom mišljenju, iscrpna argumentacija koju su izneli
podnosioci predloga za ocenu ustavnosti Zakona upućuje na zaključak da su
osporenim odredbama Zakona povređeni članovi 13 i 22 Ustava Republike
Srbije, te da osporeni članovi Zakona nisu u skladu sa Ustavom Republike
Srbije.
114
115