helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Posebna pažnja se poklanja odlučivanju o razlozima za prestanak
mandata (npr. Švedska, Nemačka, Austrija, Švedska). O prestanku mandata
odlučuju posebna tela ili parlament, propisana je posebna procedura po kojoj
se utvrđuje nastupanje razloga za prestanak mandata, a naročita pažnja je
posvećena instrumentima zaštite poslaničkog mandata.
Analizirajući parlamentarnu praksu u Jugoslaviji i razloge za
prestanak mandata, D. Stojanović zaključuje da se "sa aspekta načela
slobodnog mandata neki od njih u najmanju ruku mogu smatrati spornim".
U tom kontekstu posebno navodi brisanje iz registra političkih stranaka,
prestanak članstva u političkoj partiji i ostavku.
ZAKLJUČAK: Uticaj političkih stranaka na proces nominacije
kandidata je nesumnjiv i legitiman. Zakonodavstvo, upravo stoga, ostavlja
punu slobodu i samostalnost, svim ovlašćenim predlagačima kandidata u
izboru ličnosti koje će, kao svoje kandidate, istaći na kandidatskoj listi.
Zakonom se ne uređuju kriterijumi niti postupak nominacije koji se odvija u
političkoj stranci. Ova pitanja uređuju se aktima političke stranke.
U procesu glasanja i distribucije mandata koji su pripali određenoj
kandidatskoj listi prednost, međutim, dobija volja birača. To jasno dolazi do
izražaja kroz zakonsku regulativu koja se odnosi na tip kandidatske liste,
način (tehnike) glasanja, distribuciju mandata (po redosledu po kome su
kandidati navedeni na listi, s obzirom na personalne glasove i dr.) koji su
pripali određenoj kandidatskoj listi. Predlagač liste nema uticaja na ova
pitanja. Ona su uređena zakonom koji obavezuje sve učesnike u izborima
uključiv i predlagača kandidatske liste.
Skrećemo pažnju u vezi sa ovim i na rešenje iz člana 84 Zakona o
izboru narodnih poslanika, koji uređuje distribuciju mandata koji su pripali
određenoj kandidatskoj listi, a koje se može nazvati "naknadnom promenom
biračke volje" (V. Goati). Takvo rešenje nije saglasno standardima
demokratskih, slobodnih i fer izbora.
Zakonodavac eksplicitno štiti slobodan mandat, između ostalog,
propisivanjem razloga za prestanak mandata (među kojima nema onih koji
se vezuju za pripadnost političkoj stranci), posebnim postupkom u kome se
utvrđuje nastupanje razloga za prestanak mandata, poveravanjem
odlučivanja o ovim pitanjima posebnim telima i utvrđivanjem instrumenata
zaštite poslaničkog mandata. "Utvrđivanje osnova za prestanak mandata
poslanika ulazi u domen autonomije parlamenta, ali je svuda ova autonomija
ograničena ustavnim načelom slobode mandata... Spor o prestanku
poslaničkog mandata ima objektivni karakter. Njegovim rešavanjem trebalo
bi da se obezbedi zakoniti sastav predstavničkog tela. U ovom postupku,
110
međutim, prisutan je i interes poslanika da zadrži mandat. Stoga se u
postupku utvrđivanja da je mandat izgubljen istovremeno štiti i pravo
poslanika na nesmetano vršenje mandata" (D. Stojanović 46 ).
Pomenuta jemstva imaju za svrhu da garantuju slobodu predlaganja
kandidata za predlagače kandidatskih lista, osiguraju slobodu izbora za
birače i zaštite slobodan mandat
ZAKLJUČAK: Prestanak članstva u političkoj stranci (voljom birača
ili isključenjem poslanika iz političke stranke) na čijoj je listi kandidovan
poslanik, prelazak poslanika iz jedne u drugu političku stranku ne može biti
razlog za prestanak mandata poslanika. U protivnom nema slobodnog
mandata.
Naposletku nije na odmet podsetiti na reči S. Jovanovića koje sažeto
odgovaraju na pitanje koje je predmet današnje diskusije. "Poslanički
mandat, koji se može izgubiti i usled kraljevog akata (misli se na akt o
raspuštanju skupštine prim. M. Pajvančić) i usled akta samog poslanika
(misli se na ostavku prim. M. Pajvančić), ne može se izgubiti ni usled akta
birača ni usled akta Skupštine. Birači nemaju "pravo opozivanja", tj. nemaju
pravo da opozovu jednom izabranog poslanika. Skupština, takođe, nema
prava da oduzima mandat poslanicima. Među disciplinskim kaznama
postoji, istina, i kazna isključenja, ali poslanik može biti isključen samo
privremeno, a ne za uvek. Ni onaj poslanik koji nikako ne dolazi na
skupštinske sednice, ne bi mogao biti isključen zauvek". 47
Opšti zaključak
U odnosu na ocenu ustavnosti člana 88 stav 1 tačka 1 Zakona o
izboru narodnih poslanika, naše je mišljenje i zakljkučak do koga smo došli,
da osporeni član Zakona o izboru narodnih poslanika nije sagasan Ustavu
Republike Srbije 48 niti međunarodnim standardima iz Evropske konvencije o
zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, 49 dokumenta iz Kopenhagena, 50
Pakta o građanskim i političkim pravima, 51 kao i komparativnoj praksi
46
Šire videti dr D. Stojanović. Pravni položaj poslanika – na primerima
Francuske, Austrije, Nemačke i Jugoslavije, Niš 1999. godine, str. 269 – 289.
47
S. Jovanović: Ustavno pravo Kraljevine SHS, Geca Kon, Beograd, 1924.
48
Član 2 stav 2 i član 76 Ustava Republike Srbije.
49
Član 3 stav 1 protokola 1 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i
osnovnih sloboda.
50
Tačke 3, 7.2 i 7.9 Dokumenta iz Kopenhagena.
51
Član 25 Pakta o građanskim i političkim pravima.
111