helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

- Bugarska: Ustav Bugarske garantuje slobodni mandat. 34
Obavezivanje imperativnim mandatom Ustav sankcioniše kao nevažeće 35 i
eksplicitno garantuje pravo poslanika da deluju na osnovu Ustava i zakona u
skladu sa svojom savešću i ubeđenjima. 36
- Slovenija: Poslanici su predstavnici celog naroda i nisu vezani za
bilo kakva uputstva. 37
- Hrvatska: Zastupnici nemaju obavezujući mandat. 38
- Slovačka: Ustav garantuje slobodan mandat. 39
Primere ustavnog garantovanja slobodnog mandata ne pruža samo
praksa komparativne ustavnosti već i ustavna istorija u Srbiji i u Jugoslaviji.
Kao primere možemo pomenuti:
- Ustav Knjaževine Srbije iz 1869 godine: Svaki poslanik predstavlja ceo
narod, a ne samo one koji su ga izabrali. Birači ne mogu davati, ni narodni
poslanici primati zapovedna i obavezna uputstva. 40
- Ustav Kraljevine SHS: Birači ne mogu davati ni narodni poslanici
primati zapovedna uputstva. 41
- Ustav SRJ: Savezni poslanik u Veću građana opredeljuje se i glasa
po sopstvenom uverenju. 42 Savezni poslanik u Veću građana ne može biti
opozvan. 43
Opštu garanciju slobodnog mandata prate i druga ustavna jemstva
čiji je smisao da osiguraju poštovanje načela slobodnog mandata. Naprimer:
parlamentarna nepodudarnost koju eksplicitno propisuje veliki broj ustava;
imunitetska prava poslanika koja uključuju materijalni i procesni imunitet
kao i naročit postupak odlučivanja o ovim pravima; materijalna primanja
poslanika (u Belgiji npr. uređena su detaljno u Ustavu); zaštita slobodnog
mandata (odlučivanje o mandatsko imunitetskim pitanjima u Švedskoj je
npr. povereno jednom posebnom nezavisnom telu, a svakom poslaniku je
zagarantovano pravo sredstvo koje može koristiti u cilju zaštite mandata, u
Francuskoj je odlučivanje povereno Ustavnom savetu).
34
Član 66 Ustava Bugarske.
35
Član 67 stav 1 Ustava Bugarske.
36
Član 67 stav 2 Ustava Bugarske.
37
Član 82 stav 1 Ustava Slovenije.
38
Član 74 stav 1 Ustava Hrvatske.
39
Član 73 stav 2 Ustava Slovačke.
40
Članovi 82 i 83 Ustava Knjaževine Srbije iz 1869. godine.
41
Član 74 Ustava Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca iz 1924. godine.
42
Član 86 stav 2 Ustava SFRJ iz 1992. godine.
43
Član 86 stav 3 Ustava SRJ iz 1992. godine.
108
U Ustavu Republike Srbije nema odredbe koja garantuje slobodan
mandata, ali postoje ustavna jemstva slobode delovanja poslanika, kao npr.
imunitetska prava poslanika. 44
7. Razlozi za prestanak mandata – komparativni pregled
Međunarodni standardi u vezi sa razlozima za prestanak mandata
poslanika ustanovljavaju pravo "da kandidati koji dobiju potreban broj
glasova ... na vreme preuzmu dužnost kao i da im se dozvoli da ostanu na toj
dužnosti dok im mandat ne istekne ili dok se ne okonča na drugi način
propisan zakonom i u skladu sa demokratskim parlamentarnim i ustavnim
procedurama". 45
Zbog značaja koji imaju za obezbeđivanje slobodnog mandata
razlozi za prestanak mandata, u velikom broju ustavnih sistema propisuju se
u samom ustavu (npr. Norveška, Irska, Mađarska, Bugarska). Posebnu
pažnju zaslužuju dva razloga – prestanak članstva u političkoj stranci i
ostavka poslanika.
Među razlozima za prestanak mandata ne navodi se prestanak
članstva u političkoj stranci (voljom birača ili isključenjem poslanika iz
političke stranke) na čijoj je listi kandidovan poslanik, kao ni prelazak
poslanika iz jedne u drugu političku stranku. Naprotiv, odgovarajućim
propisima (npr. Nemačka, Austrija) eksplicitno se propisuje da prestanak
članstva u političkoj stranci (izuzetak je ustavnosudska zabrana rada
političke stranke) zbog napuštanja stranke, prelaska u drugu političku
stranku ili isključenja iz političke stranke nije razlog zbog koga poslaniku
može prestati mandat. Na ovaj način štiti se slobodan mandat i jasno definiše
odnos poslanika prema političkoj stranci koja ga je nominovala za kandidata.
To je politički, ali ne i pravni odnos.
Iako je ostavka lični čin i predstavlja jedan od razloga za prestanak
mandata poslanika, komparativna legislatura (npr. Francuska, Švedska,
Austrija, Nemačka) brižljivo uređuje ovaj razlog za prestanak mandata.
Predviđa se naročit postupak podnošenja ostavke (pismena forma,
podnošenje pred predsedništvom parlamenta, saglasnost koju parlament
daje na ostavku i sl.).Eksplicitno se utvrđuje da ostavke, osobito one unapred
potpisane ili podnete političkoj stranci ne proizvode pravno dejstvo. Takve
ostavke su pravno ništave.
44
Član 77 Ustava Republike Srbije.
45
Tačka 7.9 Dokumenta iz Kopenhagena.
109