helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Sadržaj prava na kandidovanje jasno je određen Ustavom Republike<br />
Srbije 23 i Zakonom o izboru narodnih poslanika. 24 To je pravo da se nom<strong>in</strong>uje<br />
kandidat i ništa više niti manje od toga.<br />
ZAKLJUČAK: Sadržaj prava kandidovanja je predlaganje kandidata.<br />
Iz nač<strong>in</strong>a na koji se to pravo ostvaruje ne može se izvoditi zaključak u pravcu<br />
proširivanja sadržaja prava kandidovanja. Na osnovu prava kandidovanja,<br />
predlagač kandidata ne stiče i pravo da raspolaže mandatima dodeljenim<br />
kandidatima sa liste.<br />
5. Tip izbornog sistema – odnos između<br />
kandidature i izbora poslanika<br />
Tip izbornog sistema utiče samo na nač<strong>in</strong> kandidovanja (po listama<br />
ili pojed<strong>in</strong>ačno). Uslovi sticanja pasivnog biračkog prava ne zavise od tipa<br />
izbornog sistema. Subjekti koji raspolažu pravom kandidovanja takođe ne<br />
zavise od tipa izbornog sistema. Još manje od tipa izbornog sistema zavisi<br />
sudb<strong>in</strong>a poslaničkog mandata. Tip izbornog sistema će samo uticati na to na<br />
koji se nač<strong>in</strong> realizuje pravo kandidovanja.<br />
Faktički presudni uticaj političkih stranaka na proces kandidovanja<br />
je evidentan. Na taj problem već dugo upozoravaju istraživači koji se bave<br />
problematikom izbora. To je odlika i već<strong>in</strong>skih, a naročito proporcionalnih<br />
izbornih sistema. Zbog toga se u komparativnoj praksi izbora primenjuju<br />
različiti <strong>in</strong>strumenti kojima se smanjuje uticaj političkih partija u procesu<br />
kandidovanja i izbora poslanika. Ovi <strong>in</strong>strumenti odnose se na tip<br />
kandidatskih lista (slobodne, otvorene liste) i tehnike glasanja (personalni,<br />
alternativni, kumulativni glas). 25 Njihova je svrha da ograniče uticaj<br />
političkih stranaka na kandidovanje i izbor poslanika, a osnaže poziciju<br />
birača u tom procesu.<br />
Navodimo i komparativne primere proporcionalnih izbornih<br />
sistema i tehnike glasanja čiji je smisao da obezbede veći uticaj birača na<br />
izbor kandidata čiju je nom<strong>in</strong>aciju na listi kandidata istakla politička stranka:<br />
personalni glas (Austrija, Holandija, Grčka, Belgija, F<strong>in</strong>ska, Švedska);<br />
personalizovan proporcionalni sistem – dva glasa (Nemačka); alternativni<br />
23<br />
Član 42 stav 3 Ustava Republike Srbije.<br />
24<br />
Član 40 stav 1 Zakona o izboru narodnih poslanika.<br />
25<br />
Više o tome dr M. Pajvančić: Kandidatske liste i uticaj birača na popunu<br />
poslaničkih mandata, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, XXX, br. 1 –<br />
3/1996. str. 147 – 157.<br />
106<br />
glas – jedan prenosivi glas (Irska); panaširanje i slobodne liste (Luksemburg);<br />
mešoviti izborni sistem (Italija, Mađarska, Danska).<br />
ZAKLJUČAK: Tip izbornog sistema određuje nač<strong>in</strong> (tehniku)<br />
ostvarivanja prava na kandidovanje, ali ne određuje niti utiče na sadržaj<br />
ovog prava. Pravo kandidovanja obuhvata slobodu predlagača kandidatske<br />
liste da istekne kandidate.<br />
6. Priroda poslaničkog mandata – slobodni mandat<br />
U diskusiji o prirodi poslaničkog mandata (imperativni ili slobodni)<br />
vođenoj tokom XIX veka, na koju ovom prilikom samo podsećamo,<br />
preovladalo je stanovište o slobodnom mandatu. U najvećem broju<br />
Evropskih ustava eksplicitno se garantuje slobodan mandat (ili zabranjuje<br />
uspostavljanje imperativnog mandata).<br />
Navodimo neke primere. Najveći broj država imaju proporcionalne<br />
izborne sisteme.<br />
- Austrija: Članovi Nacionalnog veća i Saveznog veća nezavisni su u<br />
vršenju svog poziva. 26<br />
- Francuska: Imperativni mandat se smatra ništavim. 27<br />
- Norveška: Poslanici (donjeg doma) nisu vezani mandatom i glasaju<br />
bez <strong>in</strong>strukcija. 28 Izričito se isključuje dejstvo ove odredbe na poslanike<br />
Gornjeg doma koji reprezentuju prov<strong>in</strong>cije. 29<br />
- Švajcarska: Članovi Savezne skupšt<strong>in</strong>e glasaju bez <strong>in</strong>strukcija. Oni<br />
otvoreno izlažu svoje <strong>in</strong>terese. 30<br />
- Danska: Poslanici odlučuju slobodno i nisu vezani bilo kakvim<br />
direktivama ili <strong>in</strong>strukcijama izdatim od njihovih birača. 31<br />
- Italija: Svaki član parlamenta predstavlja naciju i u vršenju svog<br />
mandata nije vezan nalozima svojih birača. 32<br />
- Španija: Generalni Kortes predstavlja španski narod. Članovi<br />
Generalnog Kortesa nisu vezani bilo kakvim imperativnim mandatom. 33<br />
26<br />
Član 56 stav 1 Ustava Austrije.<br />
27<br />
Član 27 stav 1 Ustava Francuske.<br />
28<br />
Član 96 Ustava Norveške.<br />
29<br />
Član 101 Ustava Norveške.<br />
30<br />
Član 161 stavovi 1 i 2 Ustava Švajcarske.<br />
31<br />
Paragraf 56 Ustava Danske.<br />
32<br />
Član 67 Ustava Italije.<br />
33<br />
Član 66 stavovi 1 i 2 Ustava Španije.<br />
107
Change language