helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
1. Status i priroda pasivnog biračkog prava ZAKON O IZBORU NARODNIH POSLANIKA 1 (Ocena ustavnosti razloga za prestanak mandata narodnih poslanika) U referatu sudije izvestioca su pokrenuta tri osnovna pitanja u vezi sa čl. 88 stav 1 tačka 1 Zakona o izboru narodnih poslanika: 1. Prestanak članstva u političkoj stranci (ili koaliciji) kao razlog za prestanak mandata poslanika pre isteka vremena na koje je poslanik izabran; članstvo u političkog stranci kao uslov za kandidovanje i prestanak članstva u koaliciji kao razlog za prestanak mandata poslanika pre isteka vremena na koje je izabran. Parametri koji su relevantni za odgovor na postavljena pitanja su: priroda pasivnog biračkog prava; uslovi pod kojima se stiče pasivno biračko pravo; koga reprezentuju poslanici izabrani u Narodnu skupštinu; subjekti koji raspolažu pravom kandidovanja; tip izbornog sistema, način (tehnike) kandidovanja, tip kandidatske liste, tehnike glasanja o kandidatskim listama; slobodan mandat i garancije koje štite status poslanika u parlamentu i osnov sticanja poslaničkog mandata i odnos prema osnovima i razlozima prestanka mandata. Pravni izvori na koje se oslanjaju odgovori na navedena pitanja obuhvataju: Međunarodne standarde: opšte (UD OUN, PGP) i regionalne (Evropska konvencija, dokument iz Kopenhagena, Pariski principi); Ustav Republike Srbije; Zakon o izboru narodnih poslanika i komparativna iskustva evropskih država u kojima postoje proporcionalni izborni sistemi. 1 Referat na javnoj raspravi održanoj 26. II 2003. godine u Ustavnom sudu Republike Srbije u predmetu IU- 197/02 – osporavanje ustavnosti člana 88 stav 1 tačka 1 Zakona o izboru narodnih poslanika. 102 Međunarodni standardi određuju pasivno b iračko pravo kao pravo građana da nastoje da steknu političke ili javne funkcije, kao pojedinci ili predstavnici političkih partija ili organizacija, bez diskriminacije. 2 Pasivno pravo je jedno u nizu izbornih prava građana. To je individualno pravo, spada u grupu osnovnih ustavnih prava, ostvaruje se direktno iz ustava i uživa ustavno – pravnu zaštitu. Garantuje ga Ustav Republike Srbije, 3 a Zakon o iozboru narodnih poslanika ga definiše kao jedno u nizu izbornih prava građana ("pravo da budu kandidovani" 4 ). Naše zakonodavstvo ne uvažava standard dokumenta iz Kopenhagena, 5 koji je garantovan i Ustavom Republike Srbije, 6 a prema kome je pasivno biračko pravo individualno pravo građana da "budu birani u organe državne vlasti". 2. Uslovi pod kojima se stiče pasivno biračko pravo Uslovi pod kojima se stiče pasivno biračko pravo taksativno su navedeni u Ustavu i Zakonu o izboru narodnih poslanika i obuhvataju: državljanstvo, punoletstvo 7 i poslovnu sposobnost, 8 kao i parlamentarnu nepodudarnost. 9 Saglasno tome isticanje kandidature na listi kandidata nije uslov za sticanje pasivnog biračkog prava, već samo način (tehnika) ostvarivanja prava na kandidovanje. Tehnika kandidovanja zavisi od prirode izbornog sistema, pa je za većinske izborne sisteme karakteristično uninominalno kandidovanje, a za proporcionalne sisteme kandidovanje po listama. Ukoliko bi se prihvatilo stanovište da je način kandidovanja jedan od uslova za sticanje pasivnog biračkog prava tada bi se npr. u mešovitim izbornim sistemima uslovi za sticanje pasivnog biračkog prava razlikovali. Kandidati koji se biraju po proporcionalnom principu, sticali bi pasivno biračko pravo pod strožijim uslovima nego kandidati birani po većinskom principu. Osim 2 Tačka 7.5 Dokumenta iz Kopenhagena. 3 Član 34 Ustava Republike Srbije. 4 Član 9 Zakona o izboru narodnih poslanika. 5 Tačka 7.5 Dokumenta iz Kopenhagena. 6 Član 42 stav 1 Ustava Rwepublike Srbije. 7 Član 42 stav 1 Ustava Republike Srbije. 8 Član 10 Zakona o izboru narodnih poslanika. 9 Član 11 Zakona o izboru narodnih poslanika. 103
toga, i u većinskim izbornim sistemima u kojima je kandidovanje, po pravilu uniniminalno (postoje u nekim većinskim sistemima i višemandatne izborne jedinice), kandidate ne nominuju samo građani neposredno već i političke stranke. Otuda se ne može argumentovano braniti stanovište da je isticanje kandidata na listi političke stranke u proporcionalnim izbornim sistemima uslov sticanja pasivnog biračkog prava. ZAKLJUČAK: način kandidovanja (liste ili uninominalno) nije uslov za sticanje pasivnog biračkog prava. Pasivno biračko pravo uživa svaki punoletni državljanin kao subjeiktivno javno pravo, na osnovu samog ustava. 3. Koga reprezentuju poslanici u Narodnoj skupštini Međunarodni standardi relevantni za odgovor za postavljeno pitanje uključuju: pravo na slobodne izbore – slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonodavnih tela; 10 slobodan izbor voljom građana svih poslanika u barem jednom od domova parlamenta 11 i pravo građana na učešće u javnoj vlasti. 12 Ustav Republike Srbije utvrđuje da poslanik reprezentuje građane u izbornoj jedinici u kojoj je izabran. 13 Ovom treba dodati da je Srbija jedna izborna jedinica, 14 pa otuda poslanik reprezentuje sve građane Srbije. Opšte načelo reprezentacije građana, na kome počiva legitimitet i ustavni položaj zakonodavnog tela i pravo građana da sudeluju u vršenju javnih poslova neposredno i preko svojih slobodno izabranih prestavnika 15 postavljeno je u Ustavu saglasno međunarodnim standardima i komparativnoj ustavnoj praksi. Najveći broj ustava evropskih država to i eksplicitno navodi. Pravo isticanja kandidata 16 ne znači da kandidat reprezentuje samo one koji su ga kandidovali. Jednom izabrani poslanik, nezavisno od toga na koji je način kandidovan reprezentuje građane – birače na osnovu čijih glasova je postao poslanik. Osnov sticanja mandata su glasovi birača. ZAKLJUČAK: poslanici reprezentuju građane Srbije, a ne političke stranke koje su ih nominovale na kandidatskoj listi. 4. Subjekti koji raspolažu pravom kandidovanja Međunarodni standardi u ovoj oblasti uključuju načelo pravičnosti, 17 koje nalaže da se obezbede jednaki uslovi svim učesnicima u izbornom procesu, da se svim biračima obezbede osnovni podaci o svim kandidatima kao i pitanjima koja oni zastupaju. Subjekti koji raspolažu pravom kandidovanja utvrđeni su Ustavom Republike Srbije 18 i Zakonom o izboru narodnih poslanika. 19 Pravom kandidovanja raspolažu: političke stranke (samostalno ili u koaliciji), druge političke organizacije i grupe građana. Među njima nema razlike u pogledu obima i sadržaja prava kojima raspolažu u procesu kandidovanja. U našem zakonodavstvu, međutim, nedostaje garancija prava pojedinca da se kandiduje (tzv. nezavisni kandidat) koje garantuje dokument iz Kopenhagena. Ustav Republike Srbije i Zakon o izboru narodnih poslanika koriste identične termine kada uređuju kandidovanje. Sasvim ispravno koristi se termin kandidati "kandidata može predložiti", 20 odnosno "kandidate mogu predlagati". 21 Pravo na kandidovanje određuje se, dakle, kao individualno pravo. Zakon za sve subjekte koji raspolažu pravom kandidovanja koristi opšti naziv "podnosilac izborne liste" i ne pravi nikakvu razliku između njih. Kada definiše sadržaj izbornog prava Zakon o izboru narodnih poslanika 22 ne pravi razliku između statusa kandidata i statusa političkih stranaka koje nominuju kandidate. Tome u prilog govore odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika kojima se definišu prava birača da odlučuju o predloženim kandidatima i izbornim listama; kandidatima javno postavljaju pitanja, kao i njihovo pravo na obaveštavanje o programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista i o kandidatima sa tih lista. 10 Član 3 protokola 1 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i građanskih sloboda 11 Tačka 7.2 Dokumenta iz Kopenhagena. 12 Član 25 Pakta o građanskim i političkim pravima. 13 Član 2 stav 2 i član 76 Ustava Republike Srbije. 14 Član 4 Zakona o izboru narodnih poslanika. 15 Član 2 stav 2 Ustava Republike Srbije. 16 Član 42 stav 3 Ustava Republike Srbije. 104 17 Tačka 3 Deokumenta iz Kopenhagena. 18 Član 42 stav 3 Ustava Republike Srbije. 19 Član 40 Zakona o izboru narodnih poslanika. 20 Član 42 stav 3 Ustava Republike Srbije. 21 Član 40 stav 1 Zakona o izboru narodnih poslanika. 22 Član 9 Zakona o izboru narodnih poslanika. 105
- Page 1 and 2: Br. 22 Biblioteka Helsinške SVESKE
- Page 3 and 4: Reč autorke U knjizi SRBIJA IZMEĐ
- Page 5 and 6: savezna država. Sadržaj toga nač
- Page 7 and 8: kao instrument kojeg valja preoteti
- Page 9 and 10: - Ustavom načelno utvrđen primat
- Page 11 and 12: Ogled 1. POVREDA USTAVA U POSTUPKU
- Page 13 and 14: građana u vreme vanrednog stanja,
- Page 15 and 16: ustavni sud (član 124 stav 1 tačk
- Page 17 and 18: predviđenih za njihovo usklađivan
- Page 19 and 20: ustavnog rešenja ilustrujemo prime
- Page 21 and 22: suda) dodatno otežavaju primenu pr
- Page 23 and 24: prelazak granice, 51 svojinska prav
- Page 25 and 26: primer: vojnici na odsluženju vojn
- Page 27 and 28: Drugo polazište Ustavnog suda koje
- Page 29 and 30: proglašenja u Saveznoj skupštini
- Page 31 and 32: izbora predsednika SCG donese zakon
- Page 33 and 34: član 35 Ustavne povelje državne z
- Page 35 and 36: posmatrati u drugom svetlu. U pravn
- Page 37 and 38: institucije državne zajednice poka
- Page 39 and 40: međusobno neusklađeni. Boluju od
- Page 41 and 42: isteka mandata, može smatrati lega
- Page 43 and 44: samo da uredi postupak izbora i opo
- Page 45 and 46: izbora konstituisane izborne komisi
- Page 47 and 48: mogućnost opoziva predsednika Repu
- Page 49 and 50: Republike Ustav nije uredio, premda
- Page 51: Koja pravna pravila treba uzeti u o
- Page 55 and 56: - Bugarska: Ustav Bugarske garantuj
- Page 57 and 58: evropskih država u kojima se posla
- Page 59 and 60: USTAVNOST ODLUKE O PROGLAŠENJU VAN
- Page 61 and 62: 2. Definicija vanrednog stanja Odgo
- Page 63 and 64: 3. Da li je predlog za proglašenje
- Page 65 and 66: primenjuju u vreme vanrednog stanja
- Page 67 and 68: kritičkih analiza aktuelnog ustava
- Page 69 and 70: - Bliže se određuje priroda i kar
- Page 71 and 72: Inkompatibilnost državnih i javnih
- Page 73 and 74: Tradicionalne odredbe osnovnih nač
- Page 75 and 76: počiva takav koncept države i pos
- Page 77 and 78: izričito garantuje neposredna usta
- Page 79 and 80: osnovnih prava, u ustavnom sistemu.
- Page 81 and 82: opšteprihvaćenim principima među
- Page 83 and 84: 3. Sistem i oblici zaštite ljudski
- Page 85 and 86: i odugovlačenja, pravo na delotvor
- Page 87 and 88: 1. Osnovni pristup ljudskim pravima
- Page 89 and 90: nisu naišli na odjek u tadašnjem
- Page 91 and 92: nadležnim organima za otklanjanje
- Page 93 and 94: zaštite i unapređenja ljudskih pr
- Page 95 and 96: 1. Odredbe o pravima pripadnika nac
- Page 97 and 98: U osnovnim odredbama Ustava Srbije
- Page 99 and 100: jednakost građana u pravima i duž
- Page 101 and 102: Pažljiviji uvid u predložene nacr
toga, i u već<strong>in</strong>skim izbornim sistemima u kojima je kandidovanje, po pravilu<br />
un<strong>in</strong>im<strong>in</strong>alno (postoje u nekim već<strong>in</strong>skim sistemima i višemandatne izborne<br />
jed<strong>in</strong>ice), kandidate ne nom<strong>in</strong>uju samo građani neposredno već i političke<br />
stranke. Otuda se ne može argumentovano braniti stanovište da je isticanje<br />
kandidata na listi političke stranke u proporcionalnim izbornim sistemima<br />
uslov sticanja pasivnog biračkog prava.<br />
ZAKLJUČAK: nač<strong>in</strong> kandidovanja (liste ili un<strong>in</strong>om<strong>in</strong>alno) nije uslov<br />
za sticanje pasivnog biračkog prava. Pasivno biračko pravo uživa svaki<br />
punoletni državljan<strong>in</strong> kao subjeiktivno javno pravo, na osnovu samog<br />
ustava.<br />
3. Koga reprezentuju poslanici u Narodnoj skupšt<strong>in</strong>i<br />
Međunarodni standardi relevantni za odgovor za postavljeno pitanje<br />
uključuju:<br />
pravo na slobodne izbore – slobodno izražavanje mišljenja naroda<br />
pri izboru zakonodavnih tela; 10 slobodan izbor voljom građana svih<br />
poslanika u barem jednom od domova parlamenta 11 i pravo građana na<br />
učešće u javnoj vlasti. 12<br />
Ustav Republike Srbije utvrđuje da poslanik reprezentuje građane u<br />
izbornoj jed<strong>in</strong>ici u kojoj je izabran. 13 Ovom treba dodati da je Srbija jedna<br />
izborna jed<strong>in</strong>ica, 14 pa otuda poslanik reprezentuje sve građane Srbije. Opšte<br />
načelo reprezentacije građana, na kome počiva legitimitet i ustavni položaj<br />
zakonodavnog tela i pravo građana da sudeluju u vršenju javnih poslova<br />
neposredno i preko svojih slobodno izabranih prestavnika 15 postavljeno je u<br />
Ustavu saglasno međunarodnim standardima i komparativnoj ustavnoj<br />
praksi. Najveći broj ustava evropskih država to i eksplicitno navodi.<br />
Pravo isticanja kandidata 16 ne znači da kandidat reprezentuje samo<br />
one koji su ga kandidovali. Jednom izabrani poslanik, nezavisno od toga na<br />
koji je nač<strong>in</strong> kandidovan reprezentuje građane – birače na osnovu čijih<br />
glasova je postao poslanik. Osnov sticanja mandata su glasovi birača.<br />
ZAKLJUČAK: poslanici reprezentuju građane Srbije, a ne političke<br />
stranke koje su ih nom<strong>in</strong>ovale na kandidatskoj listi.<br />
4. Subjekti koji raspolažu pravom kandidovanja<br />
Međunarodni standardi u ovoj oblasti uključuju načelo pravičnosti, 17<br />
koje nalaže da se obezbede jednaki uslovi svim učesnicima u izbornom<br />
procesu, da se svim biračima obezbede osnovni podaci o svim kandidatima<br />
kao i pitanjima koja oni zastupaju.<br />
Subjekti koji raspolažu pravom kandidovanja utvrđeni su Ustavom<br />
Republike Srbije 18 i Zakonom o izboru narodnih poslanika. 19 Pravom<br />
kandidovanja raspolažu: političke stranke (samostalno ili u koaliciji), druge<br />
političke organizacije i grupe građana. Među njima nema razlike u pogledu<br />
obima i sadržaja prava kojima raspolažu u procesu kandidovanja.<br />
U našem zakonodavstvu, međutim, nedostaje garancija prava<br />
pojed<strong>in</strong>ca da se kandiduje (tzv. nezavisni kandidat) koje garantuje dokument<br />
iz Kopenhagena.<br />
Ustav Republike Srbije i Zakon o izboru narodnih poslanika koriste<br />
identične term<strong>in</strong>e kada uređuju kandidovanje. Sasvim ispravno koristi se<br />
term<strong>in</strong> kandidati "kandidata može predložiti", 20 odnosno "kandidate mogu<br />
predlagati". 21 Pravo na kandidovanje određuje se, dakle, kao <strong>in</strong>dividualno<br />
pravo. Zakon za sve subjekte koji raspolažu pravom kandidovanja koristi<br />
opšti naziv "podnosilac izborne liste" i ne pravi nikakvu razliku između njih.<br />
Kada def<strong>in</strong>iše sadržaj izbornog prava Zakon o izboru narodnih<br />
poslanika <strong>22</strong> ne pravi razliku između statusa kandidata i statusa političkih<br />
stranaka koje nom<strong>in</strong>uju kandidate. Tome u prilog govore odredbe Zakona o<br />
izboru narodnih poslanika kojima se def<strong>in</strong>išu prava birača da odlučuju o<br />
predloženim kandidatima i izbornim listama; kandidatima javno postavljaju<br />
pitanja, kao i njihovo pravo na obaveštavanje o programima i aktivnostima<br />
podnosilaca izbornih lista i o kandidatima sa tih lista.<br />
10<br />
Član 3 protokola 1 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i<br />
građanskih sloboda<br />
11<br />
Tačka 7.2 Dokumenta iz Kopenhagena.<br />
12<br />
Član 25 Pakta o građanskim i političkim pravima.<br />
13<br />
Član 2 stav 2 i član 76 Ustava Republike Srbije.<br />
14<br />
Član 4 Zakona o izboru narodnih poslanika.<br />
15<br />
Član 2 stav 2 Ustava Republike Srbije.<br />
16<br />
Član 42 stav 3 Ustava Republike Srbije.<br />
104<br />
17<br />
Tačka 3 Deokumenta iz Kopenhagena.<br />
18<br />
Član 42 stav 3 Ustava Republike Srbije.<br />
19<br />
Član 40 Zakona o izboru narodnih poslanika.<br />
20<br />
Član 42 stav 3 Ustava Republike Srbije.<br />
21<br />
Član 40 stav 1 Zakona o izboru narodnih poslanika.<br />
<strong>22</strong><br />
Član 9 Zakona o izboru narodnih poslanika.<br />
105
Change language