helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

situaciji utvrđena su u Ustavu 11 i Zakonu. 12 Ustav propisuje da se tada izbori
moraju održati u roku od 60 dana računajući od dana prestanka mandata.
Zakon utvrđuje rok za donošenje odluke o raspisivanju izbora. Kao i u
prethodnom slučaju, odluka o raspisivanju izbora mora biti doneta najranije
90, a najkasnije 30 dana pre dana održavanja izbora.
Problem 1: Ni Ustav ni Zakon ne preciziraju momenat prestanka
mandata usled opoziva predsednika Republike.
Problem 2: Neizvesno je kada mandat prestaje zbog nespojivosti
funkcija (npr: izborom na neku drugu funkciju, stupanjem na dužnost,
zapošljavanjem i dr.) i ko je ovlašćen da konstatuje prestanak mandata u
ovom slučaju.
Treći je slučaj kada za predsednika Republike izbori bili neuspešni, jer
nije ispunjen izborni cenzus (odaziv od najmanje 50% od ukupnog broja
birača) u prvom izbornom krugu. I to je slučaj koji je pred nama.
U čemu je ova situacija različita od prethodno navedenih? Za razliku
od prva dva slučaja, do novela Zakona o izboru predsednika Republike, za
slučaj neuspešnih izbora nije postojalo pravno pravilo – postojala je pravna
praznina. Ni u Ustavu ni u Zakonu nije bilo uređeno kako se postupa kada
izbori nisu bili uspešni. Novelama Zakona utvrđeno je pravilo za ovaj
slučaj. 13 Treba, međutim, primetiti da je zakonodavac uredio samo rok u
kome predsednik Narodne skupštine treba da "odluči o raspisivanju
izbora". 14 U istom članu nije, međutim, eksplicitno utvrdio rok u kome se
moraju održati predsednički izbori. Ali, novele Zakona 15 sadrže i generalnu
odredbu da odluka o raspisivanju izbora mora biti doneta najranije 90, a
najkasnije 30 dana pre dana održavanja izbora.
Nesumnjivo da se ustavna situacija u kojoj isto lice istovremeno
obavlja i funkciju predsednika parlamenta i funkciju šefa države nije održiva
na duži vremenski period. Tačno je, da u tom slučaju nastaje svojevrsna
simbioza zakonodavne i izvršne vlasti koja ne dopušta da se, saglasno načelu
podele vlasti, svaka vlast kreće u granicama svoje ustavne pozicije. Upravo
to je razlog zbog koga u komparativnom pravu nalazimo različita rešenja čiji
smisao je da otklone ovu konfuziju ovlašćenja. 16 Na žalost, naš ustavotvorac
nije imao u vidu, inače dobra, komparativna iskustva u nekim zemljama. Na
primer, zabrana korišćenja nekih ovlašćenja šefa države: zakonodavni veto
(Mađarska), raspuštanje parlamenta (Francuska, Mađarska, Rumunija,
Slovačka, Rusija, Grčka), premapotpis izuzev za tačno određene akte
(Slovačka), podnošenje predloga za reviziju ustava (Rusija), smena vlade
(Grčka), iznošenje zakona ili međunarodnih ugovora na referendum
(Francuska), imenovanje državnih funkcionera (Slovačka) i dr. Treba,
međutim, naglasiti da komparativna praksa poznaje i rešenja prema kojima,
na osnovu izričite ustavne odredbe lice koje privremeno zamenjuje šefa
države obavlja sve njegove nadležnosti (Urugvaj). Naposletku, veći broj
ustava, među kojima je i Ustav Srbije ne sadrže izričite odredbe o obimu
ovlašćenja šefa države koja može obavljati ličnost koja ga zamenjuje. Kako
nema izričite ustavne odredbe koja zabranjuje ili isključuje mogućnost
obavljanje nekih nadležnosti šefa države, ostaje da se zaključi da je
ustavotvorac u ovoj situaciji dopustio da ista ličnost obavlja istovremeno i
poslove predsednika Narodne skupštine i poslove predsednika Republike ne
smatrajući to povredom načela podele vlasti.
Donošenje odluke o raspisivanju izbora
Kakve su konsekvence i moguće interpretacije ovakvih pravila?
Ovako formulisana pravila izazvala su različita tumačenja. 17
Prema jednom, izbori se moraju održati najpre 30, a najkasnije 90
dana, računajući od dana donošenja odluke o raspisivanju izbora.
Prema drugom, odluka o raspisivanju izbora mora biti doneta u
zakonom predviđenom roku. U odluci se mora precizirati vreme održavanja
izbora, ali predsednik Narodne skupštine nije vezan nikakvim posebnim
pravilom u pogledu roka u kome se izbori moraju održati.
Prema trećem, predsednik Narodne skupštine je dužan da u
zakonom propisanom roku odluči da li će doneti (ili ne) odluku o
raspisivanju izbora.
11
Član 87 stav 5 Ustava Republike Srbije.
12
Član 4 a Zakona o izboru predsednika Republike.
13
Član 5 i stav 3 Zakona o izboru predsednika Republike.
14
Član 5 i stav 3 Zakona o izboru predsednika Republike.
15
Član 4 a Zakona o izboru predsednika Republike.
98
16
O komparativnim iskustvima šire kod dr M. Pajvančić Nemogućnost šefa
države da obavlja svoje funkcije, Glasnik advokatske komore Vojvodine br. 5/1997, str.
175 – 183.
17
O tome šire obrazloženje kod dr M. Pajvančić: Odluka o raspisivanju
predsedničkih izbora – pravni okvir i interpretacije, Glasnik Advokatske komore
Vojvodine, br. 1 –2/ 2003, str. 34 – 38.
99