helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Republike Ustav nije uredio, premda je to ustavna materija. Trebalo bi dakle,
menjati Ustav, a postupak promene Ustava zahteva nedostižnu
referendumsku većinu.
Dva uslova potrebno je ispuniti za punovažnost i uspeh izbora.
Prvi je opšti uslov i on nalaže da se izbori imaju smatrati punovažnim
ako se na izbore odazove najmanje polovina od ukupnog broja birača u
Republici. Ustavnost ovog opšteg uslova je osporena.
Drugi je poseban uslov. On nalaže da kandidat, da bi bio izabran,
mora osvojiti većinu glasova birača koji su glasali.
Oba uslova moraju biti kumulativno ispunjena.
Ranije zakonsko rešenje dopuštalo je mogućnost različite
interpretacije u odnosu na posledice koje nastupaju ako jedan od izbornih
uslova za punovažnost predsedničkih izbora (odaziv najmanje polovine od
ukupnog broja upisanih birača) nije ispunjen u prvom krugu glasanja. Takvo
rešenje je kritikovano i ukazano je na pravnu prazninu u tom pogledu. 5 U
slučaju kada opšti uslov nije ispunjen izbori se moraju smatrati neuspešnim.
Drugačije tumačenje, koje bi dopuštalo organizovanje drugog kruga glasanja
i kada opšti uslov za punovažnost izbora nije ispunjen, obesmišljava sistem
izbora u obliku dvokružnog većinskog sistema.
U drugom krugu, za izbor predsednika Republika je dovoljna većina
glasova birača koji su izašli na izbore. 6
Izborni cenzus (različiti modaliteti) u komparativnoj praksi
većinskih izbornih sistema, pa i izbora za šefa države nije neuobičajen
(Makedonija, Hrvatska, Francuska, Crna Gora). Naprotiv, izborni cenzus ima
za cilj da osnaži demokratski legitimitet neposredno biranog šefa države.
Naposletku, izborni cenzus u vidu zakonskog izbornog prag čest je i u
proporcionalnim izbornim sistemima, pa i u izbornom sistemu u Srbiji.
ZAKLJUČAK: Ukoliko bi se prihvatila argumentacija za stanovište
da izborni cenzus predstavlja povredu principa suverenosti građana sledio
bi, kao jedina logična konsekvenca, zaključak da jedino izborni sistem koji
dopušta izbor na bazi relativne većine (najveći broj glasova birača koji su
izašli na izbore) ne ugrožava načelo suverenosti građana. Komparativna
praksa uverava nas u suprotno – postoje različiti cenzusi za uspešnost izbora
šefa države. I domaće pravo (Zakon o izboru narodnih poslanika) postavlja
zakonski prag (5%), kao uslov da kandidatska lista stekne pravo na
raspodelu mandata. 7 Zakonski prag, koji je uvek viši od prirodnog praga,
eliminiše iz raspodele mandata kandidatske liste koje su osvojile određeni
broj glasova, ali nisu ispunile ovaj uslov, a ipak se zakonski prag u
komparativnom izbornom zakonodavstvu i teoriji izbora ne smatra
povredom principa suverenosti građana.
Argumentacija koja osporava izborni cenzus zasnovana na
analogijama, posebno onim između Skupštine i predsednika Republike i
njihove pozicije u ustavnom sistemu nije ni pravno ni teorijski zasnovana.
Neuspeh izbora
Treba razlikovati tri situacije u kojima se predsednik Narodne
skupštine može naći prilikom donošenja odluke o raspisivanju izbora.
Razlika među njima značajna je za odgovor na pitanja:
- kada se mora doneti odluka o raspisivanju izbora i
- u kom roku se izbori moraju održati?
Prvi slučaj su redovni izbori koji se raspisuju zato što je istekao
mandatni period za koji je predsednik Republike izabran. Pravila za ovu
situaciju sadržana su u Ustavu 8 i Zakonu. 9 Ustav propisuje momenat u kome
se moraju održati izbori. Izbori se moraju održati najkasnije 30 dana pre
isteka mandata predsednika Republike. Svi rokovi računaju se, dakle, s
obzirom na dan u kome se moraju održati izbori. Novelama Zakona
utvrđeno je vreme kada mora biti doneta odluka o raspisivanju izbora.
Odluka se donosi se najranije 90, a najkasnije 30 dana pre dana održavanja
izbora.
Problem: Ni Ustav ni Zakon o izboru predsednika Republike ne
određuju precizno momenat od koga počinje teći predsednički mandat, a
ovaj momenat relevantan je za donošenje odluke o raspisivanju izbora.
Nekoliko momenata mogu biti uzeti u obzir kao momenat od koga započinje
teći mandat predsednika Republike: od saopštavanja konačnih oficijelnih
rezultata izbora; od izdavanja uverenja o izboru; od objavljivanja oficijelnih
rezultata izbora u službenom glasilu; od stupanja na dužnost i polaganja
zakletve. 10
Drugi slučaj postoji kada mandat predsednika Republike istekne pre
vremena za koje je biran, zbog ostavke ili opoziva. Pravila postupanja u ovoj
11 – 31.
5
Videti prilog M. Pajvančić u “Oko izbora” – br. 2, CeSID, Beograd, 1997 str.
6
Član 5 a stav 5 Zakona o izboru predsednika Republike.
96
7
Član 87 Zakona o izboru narodnih poslanika.
8
Član 86 stav 4 Ustava Republike Srbije.
9
Član 4 a Zakona o izboru predsednika Republike.
10
Član 80 stav 5 Ustava Republike Srbije.
97