helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

mogućnost opoziva predsednika Republike, 45 što je u ustavno, a ne zakonsko
pitanje. Zakonodavac nije naime, ovlašćen da uređuje institut opoziva, jer je
u pitanju ustavna materija i institut koji je ustanovljen Ustavom. 46 Zakonom
je uređeno pokretanje postupka opoziva predsednika Republike i utvrđena
potrebna većina u Narodnoj skupštini, da bi postupak opoziva bio
pokrenut. 47 I ova norma preuzeta je iz Ustava. 48 Zakon o izboru predsednika
Republike propisao je većinu koju je potrebno postići u biračkom telu za
opoziv, 49 preuzimajući i pri tome ustavnu normu koja, takođe, utvrđuje
potrebnu većinu za opoziv predsednika Republike. 50
Ostaje, najzad samo jedan član 51 koji uređuje postupak opoziva.
Zakon propisuje shodnu primenu odredbi o postupku izbora predsednika
Republike i na postupak njegovog opoziva. Svoje ustavno ovlašćenje da
uredi postupak opoziva predsednika Republike zakonodavac je realizovao
samo jednim članom Zakona kojim predviđa shodnu primenu pravila o
postupku izbora. Ako se, pri tom, ima u vidu da je i osnovno pravilo
postupka izbora, pravilo shodne primene Zakona o izboru narodnih
poslanika, tada se može zaključiti da Zakon praktično i nije uredio pitanja
koja mu je delegirao Ustav, jer je kako u odnosu na postupak izbora, tako i u
odnosu na postupak opoziva ustanovio pravilo shodne primene odredbi
ZINP.
ZAKLJUČAK: Deo materije koju je uredio zakonodavac, nije
zakonska, već ustavna materija, a Ustav je ta pitanja i uredio. Svoj osnovni
zadatak zakonodavac nije ispunio. Zakon nije uredio postupak opoziva već
je uputio na shodnu primenu pravila o postupku izbora, na koja se, kako
Zakon utvrđuje shodno primenjuju pravila postupka utvrđena drugim
zakonom – Zakonom o izboru narodnih poslanika.
Uvid u pravne propise (prvenstveno Ustav i Zakon o izboru
predsednika Republike) koji uređuju postupak izbora i postupak opoziva
predsednika Republike, pored posebnih zaključaka iznetih u vezi sa
određenim pitanjima postupka izbora i postupka opoziva, nameću se još dva
opšta zapažanja.
Zakon nije uredio postupak izbora i opoziva predsednika
Republike. Shodna primena pravila izborn og postupka koji se primenjuje na
parlamentarne izbore ustanovljena je kao osnovno zakonsko pravilo i
osnovno rešenje, što ostavlja širok prostor diskrecionog postupanja. Odredbe
Zakona su nepotpune. Postoje brojne pravne praznine u Zakonu. One
omogućavaju različite interpretacije i unose pravnu nesigurnost u procesna
pravila. Širok prostor za različite interpretacije unosi neizvesnost u procesna
pravila, relativizira njihov sadržaj i kogentnu prirodu i stvara ambijent
nesigurnosti za učesnike izborne utakmice i njihova prava i dužnosti u
izbornom postupku.
Zakon je uredio i deo ustav ne materije u ovoj oblasti. Dve su
posledice takvog postupanja. Izvršena je dekonstitucionalizacija ustavnih
normi a ustavna prava dobila su status zakonskih prava.
45
Član 10 Zakona o izboru predsednika Republike.
46
Član 87 stav 1 Ustava Republike Srbije.
47
Član 11 Zakona o izboru predsednika Republike.
48
Član 88 stav 2 Ustava Repulike Srbije.
49
Član 14 Zakona o izboru predsednika Republike.
50
Član 88 stav 3 Ustava Republike Srbije.
51
Član 13 Zakona o izboru predsednika Republike.
92
93