helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

izboru predsednika Republike utvrđuje sistem dvokružnog glasanja za izbor
predsednika Republike, i pravilo većine kao princip izbora za predsednika
Republike.
Zakonom su propisana dva uslova za punovažnost izbora. Prvi je
opšti uslov i on nalaže da se izbori imaju smatrati punovažnim ako se na
izbore odazove najmanje polovina od ukupnog broja birača u Republici.
Drugi je poseban uslov i on nalaže da kandidat, da bi bio izabran, mora
osvojiti većinu glasova birača koji su glasali. On mora biti ispunjen na strani
jednoga od kandidata, da bi se kandidat smatrao izabranim. Ova ova uslova
moraju biti kumulativno ispunjena. Dakle, jedan opšti izborni uslov (da je na
izbore izašla najmanje polovina ukupnog broja birača) i drugi na strani
kandidata (da je kandidat osvojio većinu glasova birača koji su glasali).
Istovetna pravila o uslovima pod kojima se izbor može smatrati
punovažnim utvrđena su i za prvi i za drugi krug predsedničkih izbora.
Zakon, međutim, ostavlja pravnu prazninu propisujući posledice
koje nastupaju ukoliko nisu ispunjeni uslovi za izbor predsednika Republike.
Zakon uređuje posledicu koja nastupa u slučaju kada u prvom krugu
glasanja nije ispunjen uslov na strani kandidata (većina glasova birača koji su
glasali). 42 Glasanje se tada, saglasno Zakonu, ponavlja u roku od 15 dana,
dakle, sledi drugi izborni krug. Zakon, međutim, ne uređuje kako se na
postupak izbora predsednika Republike reflektuje neispunjavanje opšteg
uslova za održavanje predsedničkih izbora (izlazak na izbore najmanje
polovine od ukupnog broja birača). Postavlja se pitanje kakve su posledice
ako u postupku izbora predsednika Republike u prvom krugu glasanja na
izbore ne izađe dovoljan broj birača (najmanje polovina od ukupnog broja
birača). Autor ovog priloga stoji na stanovištu da njegovo neispunjenje ne bi
moglo ostati bez posledica na dalji tok izbora, mada u javnosti postoje i
drugačija mišljenja.
Ukoliko, dakle, nije ispunjen opšti uslov za punovažnost
predsedničkih izbora u prvom krugu, izbori se ne bi mogli smatrati
uspešnim iz čega bi sledilo kao posledica, ponavljanje celokupnog izbornog
postupka. Ovakav zaključak temeljimo na sledećoj argumentaciji:
- Ukoliko bi se prihvatilo stanovište da je i bez ispunjavanja opšteg
uslova za održavanje predsedničkih izbora, bilo moguće ići u drugi krug
glasanja, tada bi se faktički izmenilo pravilo odlučivanja o izboru
predsednika Republike. Jedna većina (blaži oblik apsolutne većine /
iznadpolovična većina) bio bi zamenjen drugim oblikom većine (relativna /
ispodpolovična većina).
42
Član 7 Zakona o izboru predsednika Republike.
90
- Pod pretpostavkom da je relativna većina dovoljna za izbor, ne bi
bilo potrebe za drugim izbornim krugom, jer se ona postiže već u prvom
izbornom krugu na osnovu kriterijuma najvećeg broja osvojenih glasova.
- Praksa izbora potvrđuje da je odaziv birača u drugi izborni krug po
pravilu manja nego odaziv u prvi izborni krug. Ukoliko se u prvom krugu
izbora ne bi dostigao odaziv birača od najmanje polovine ukupnog broja,
teško bi bilo očekivati da će se to postići u drugom izbornog krugu.
- S obzirom na ustavnu poziciju i ovlašćenja predsednika Republike,
kao i s obzirom na ustavom i zakonom propisana stroga pravila, i posebnu
većinu (preko polovine ukupnog broja upisanih birača) koja se utvrđuje kao
pravilo za opoziv predsednika Republike, teško bi bilo braniti stanovište
prema kome se predsednik Republike bira relativno lako, uz znatno manji
broj glasova, nego što je to slučaj prilikom odlučivanja o njegovom opozivu.
- Na ovakav zaključak upućuje i odredba Zakona koja uređuje drugi
krug glasanja, 43 kao i presedan drugog kruga predsedničkih izbora, održanih
septembra – oktobra 1997. godine. Uređujući drugi krug glasanja Zakon,
takođe, izričito propisuje posledicu koja nastupa samo u slučaju da nije
ispunjen uslov koji mora ispuniti kandidat da bi bio izabran, ali ne i
posledicu za slučaj da u drugom krugu izbora nije ispunjen opšti uslov
(odaziv na izbore najmanje polovine birača) za punovažnost drugog kruga
predsedničkih izbora. U neuspelim septembarskim predsedničkim izborima
odsustvo opšteg uslova za održavanje izbora imalo je za posledicu
ponavljanje celokupnog postupka izbora. Imajući u vidu identično zakonsko
rešenje u pogledu uslova za izbor predsednika, za prvi i drugi krug
predsedničkih izbora, kao i praksu septembarskih predsedničkih izbora
posledica neispunjavanja opšteg izbornog uslova u prvom krugu morala bi
biti identična posledici u drugom krugu, dakle, neuspešnost izbora i ponovo
raspisivanje izbora.
ZAKLJUČAK: Zakon o izboru predsednika Republike dopušta
mogućnost različite interpretacije u odnosu na posledice koje nastupaju ako
jedan od izbornih uslova za punovažnost predsedničkih izbora (odaziv
najmanje polovine od ukupnog broja upisanih birača) nije ispunjen u prvom
krugu glasanja.
Osmo, pitanje se odnosi na zakonsko uređivanje postupka opoziva
predsednika Republike. Iako naziv Zakona ne ukazuje da njegov sadržaj
obuhvata ne samo izbor već i opoziv predsednika Republike Zakon uređuje i
ovo pitanje. 44 Ova materija uređena je izrazito oskudno. Zakon utvrđuje
43
Član 9 Zakona o izboru predsednika Republike.
44
Članovi 10 do 14 Zakona o izboru predsednika Republike.
91