helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

izbora konstituisane izborne komisije izbornih jedinica, kao organi čija je
nadležnost vezana za parlamentarne izbore i Republička izborna komisija
čija se nadležnost proteže i na parlamentarne i na predsedničke izbore.
Sa ovom zakonskom odredbom 35 potrebno je povezati sa izmenama
Zakona o izboru predsednika Republike, 36 koje uređuju nadležnost biračkih
odbora u slučaju istovremenog odvijanja parlamentarnih i predsedničkih
izbora. Prema ovoj odredbi Zakona birački odbori obrazovani za
parlamentarne izbore "neposredno rukovode glasanjem za izbor
predsednika Republike." 37 Birački odbori, formirani za parlamentarne izbore,
imaju, na zakonu zaslovana ovlašćenja i u predsedničkim izborima ukoliko
se oni odvijaju paralelno sa parlamentarnim izborima. Zakon je, međutim, iz
postupka predsedničkih izbora, svojom izričitom odredbom isključio izborne
komisije izbornih jedinica, čak i tada kada se predsednički i parlamentarni
izbori odvijaju istovremeno, a poslove izbornih komisija izbornih jedinica
poverio Republičkoj izbornoj komisiji. Saglasno tome, organi za sprovođenje
predsedničkih izbora su birački odbori i Republička izborna komisija. Kada
se parlamentarni i predsednički izbori odvijaju istovremeno postoji
mogućnost da birački odbori formirani za parlamentarne izbore, rukovode i
glasanjem za predsedničke izbore.
Dosadašnja praksa predsedničkih izbora 38 kršila je ovo pravilo, a
izborne komisije u izbornim jedinicama imale su određena ovlašćenja u
predsedničkim izborima, posebno pri utvrđivanju rezultata glasanja. O tome
svedoče obrasci propisani za izborne materijale, koje je svojim Uputstvom o
sprovođenju Zakona utvrdila Republička izborna komisija. 39 Na primer:
- Obrazac PRS-13 koji se odnosi na zapisnik o radu izborne komisije
izborne jedinice na utvrđivanju rezultata glasanja za izbor predsednika
Republike;
- Obrazac PRS-12 40 (zapisnik o radu biračkog odbora na utvrđivanju
rezultata glasanja na biračkom mestu, za izbor predsednika Republike), a
kojom se nedovosmisleno ukazuje na komunikaciju između biračkog odbora
i izborne komisije izborne jedinice pri utvrđivanju rezultata glasanja za
35
Član 5 Zakona o izboru predsednika Republike.
36
Član 5 a) izmena Zakona o izboru predsednika Republike izvršenih
novembra 1992. godine.
37
Član 5 a) izmena Zakona o izboru predsednika Republike izvršenih
novembra 1992. godine.
38
Predsednički izbori održani 1992. godine i septembra 1997. godine.
39
Uputstvo je objavljeno u Službenom glasniku Republike Srbije, br. 36/1997.
40
Tačka 18 obrasca PRS – 12.
88
predsedničke izbore. O tome ilustrativno govori sadržaj iz navedenog
obrasca u kome stoji "zaključeno je da se prvi primerak ovog materijala
dostavi odmah izbornoj komisiji izborne jedinice...";
- Obrasci PRS-14 i PRS-15 (zapisnik o predaji i primenu izbornog
materijala za izbor predsednika Republike).
Razloge što su izostale reakcije na kršenje odredbe Zakona o izboru
predsednika Republike kojom se u predsedničkim izborima ovlašćenja
izbornih komisija izbornih jedinica prenose na Republičku izbornu komisiju
treba, možda, potražiti u nesnalaženju ili prosto nepoznavanju propisa koji
uređuju materiju predsedničkih izbora, ili pak u do sada paralelnom
održavanju parlamentarnih i predsedničkih izbora, kada ovaj problem nije
bio lako vidljiv.
Problem je postao transparentan tek u situaciji u kojoj su
predsednički izbori odvojeni od parlamentarnih 41 kada je Republička izborna
komisija, na određeni način aktivirala izborne komisije izbornih jedinica
(npr. sastanci izbornih komisija izbornih jedinica pre održavanja izbora,
izveštavanje o rezultatima izbora po izbornim jedinicama i na osnovu
njihovih izveštaja). Republička izborna komisija nema ovakva ovlašćenja, jer
ju je Zakon o izboru predsednika Republike obavezao da sama obavi poslove
izbornih jedinica. U predsedničkim izborima područje Republike Srbije je
jedna izborna jedinica u kojoj se obrazuje jedna izborna komisija (Republička
izborna komisija) koja neposredno komunicira sa biračkim odborima ili to
može učiniti preko svojih predstavnika dislociranih u više mesta, ali ne i
preko izbornih komisija.
Povreda ovog pravila je, prema našem mišljenju, povreda Zakona o
izboru predsednika Republike, ali ta povreda nije sankcionisana, a shodna
primena ZINP u ovom slučaju nije moguća, jer parlamentarni izbori poznaju
više izbornih jedinica i saglasno tome izborne komisije u njima imaju
određene nadležnosti u izbornom postupku u okviru izborne jedinice.
ZAKLJUČAK: Poslove koje je Zakon o izboru predsednika
Republike izričito poverio Republičkoj izbornoj komisiji nisu mogle
obasvljati izborne komisije izbornih jedinica, jer za tako nešto nisu imale
ovlašćenja. Zakon o izboru predsednika Republike, pravilo kojim na
Republičku izbornu komisiju prenosi ovlašćenja izbornih komisija u
izbornim jedinicama, upravo formuliše kao izuzetak od pravila o shodnoj
primeni ZINP na postupak predsedničkih izbora.
Sedmo, pitanje odnosi se na ispunjavanje uslova za punovažnost
izbora i posledice koje nastupaju ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni. Zakon o
41
Predsednički izbori održani decembra 1997. godine.
89