helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

samo da uredi postupak izbora i opoziva, to bi ova norma morala glasiti "na
postupak izbora i postupak opoziva predsednika Republike shodno se
primenjuju pravila Zakona o izboru narodnih poslanika."
- Drugo, ZINP ne uređuje postupak opoziva narodnih poslanika, jer
institut opoziva narodnih poslanika ne postoji u ustavnom sistemu. Saglasno
tome, ZINP sadrži samo pravvila postupka po kome se biraju narodni
poslanici, te ne postoji mogućnost shodne primene pravila o postupku
opoziva, jer ZINP uopšte ne sadrži pravila o postupku opoziva. Zakon o
izboru predsednika Republike sadrži odredbu prema kojoj se "postupak za
opoziv sprovodi na način na koji se vrši izbor predsednika Republike," 25 što
je samo upućujuća norma za shodnu primenu pravila postupka sadržanih u
ZINP.
- Treće, ako je Ustavom izričito naloženo zakonodavcu da uredi
postupak izbora i postupak opoziva predsednika Republike, postavlja se
pitanje, da li je zakonodavac bio ovlašćen da kao osnovno rešenje u zakonu
ustanovi načelo shodne primene ZINP, ili je ovo načelo moglo biti samo
supsidijerno primenjeno u Zakonu.
ZAKLJUČAK: Zakon o izboru predsednika Republike nije uredio
postupak izbora i opoziva, već je samo ustanovio pravilo o shodnoj primeni
ZINP na postupak izbora i opoziva predsednika Republike. Pravilo shodne
primene, kao osnovno pravilo Zakona može izazvato potrebu za
interpretacijom, uvek zavisno od konkretne situacije ili konkretnog problema
izborne procedure. To unosti neizvesnost u pravila izbornog postupka i
postupka opoziva, stvara probleme u praktičnoj primeni i ne ganatuje da će
se postupak izbora (opoziva) uvek odvijati na identičan način.
Drugo pitanje, koje okupira našu pažnju odnosi se na status i
svojstva izbornog prava građana. Zakon utvrđuje uslove pod kojima građani
stiču pravo da biraju predsednika Republike. 26 Ova pravila uređuju
materijalno izborno pravo građana propisivanjem uslova koji moraju biti
ispunjeni da bi građanin stekao jedno subjektivno javno pravo – pravo da
bira predsednika Republike. Sadržaj ove norme i njeno mesto u Zakonu
povod su da se postavi nekoliko putanja.
- Najpre pitanje da li je pravo građana da neposredno biraju
predsednika Republike ustavno ili zakonsko pravo? Odgovor koji Ustav
pruža na ovo pitanje 27 ostavlja nedoumice, posebno s obzirom na subjekte
izbornog (biračkog) prava. Nedoumice postaju vidljive ako se uporede
Ustavom utvrđeni uslovi za sticanje biračkog prava (građanin sa navršenih
18 godina) i dodatni uslovi koje utvrđuje zakon. Zakon o izboru predsednika
Republike ustanovio je pored punoletstva još i sledeća tri uslova za sticanje
aktivnog izbornog prava: državljanstvo (uslov koji za sticanje biračkog prava
propisuje i ZINP); poslovna sposobnost (uslov koji ustanovljava i ZINP) i
prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Uslovi za sticanje izbornog prava
građana određuju krug subjekata kojima pripada izborno pravo. Izborno
pravo pripada grupi osnovnih individualnih prava građana, čije bitno
svojstvo je neposredno ustavno jemstvo sadržaja prava, njihov individualni
karakter, i jednaki opšti uslovi pod kojima se to pravo stiče. Propisujući
uslove za sticanje biračkog prava zakonodavac je zašao u domen ustavne
materije. Na takvo postupanje zakonodavac nije ovlašćen u Ustavu, jer
sadržaj prava građana da biraju predsednika Republike nije procesno već
materijalno pitanje izbornog prava. Ustav je, nedvosmisleno, ovlastio
zakonodavca da uredi pitanja izbornog postupka, ali mu nije delegirao i
ovlašćenje da uredi sadržaj izbornog prava i na taj način odredi subjekte koji
se ovim pravom mogu koristiti.
ZAKLJUČAK: Ustav je ovlastio zakonodavca da uredi kako se bira
predsednik Republike, a ne ko ga bira. Kako je izborno pravo grđana
ustavno, a ne zakonsko pravo, to uslovi pod kojima se ovo pravo stiče kao i
njegovu sadržinu uređuje Ustav. Ukoliko bi ova pitanja bila uređena
zakonom izborno pravo građana imalo bi status zakonskog, a ne ustavnog
prava.
Treći problem koji beležimo je pitanje da li su dopustive razlike
između aktivnog i pasivnog izbornog prava u predsedničkim izborima u
pogledu uslova propisanih za njihovo sticanje?
Zakon 28 uređuje uslove za sticanje pasivnog biračkog prava za izbor
predsednika Republike. Već nabrojanim uslovima pridodat je još jedan. On
na strani kandidata za predsednika Republike zahteva da ima prebivalište na
teritoriji Republike u trajanju od najmanje godinu dana pre održavanja
izbora. Uslovi za sticanje pasivnog biračkog prava strožiji su od uslova za
sticanje aktivnog biračkog prava, što direktno protivureči Ustavu 29 koji ne
poznaje bilo kakvu razliku između aktivnog i pasivnog biračkog prava kada
je reč o uslovima pod kojima se ta prava stiču. Ovo zakonsko rešenje bilo je
predmet ocene ustavnosti u postupku pred Saveznim ustavnim sudom kao i
pred Ustavnim sudom Republike Srbije. 30
25
Član 13 Zakona o izboru predsednika Republike.
26
Član 2 Zakona o izboru predsednika Republike.
27
Član 86 stav 1 i član 42 Ustava Republike Srbije.
84
28
Član 3 Zakona o izboru predsednika Republike.
29
Član 42 stav 1 Ustava Republike Srbije.
30
O tome šire u prilogu koji posebno komentariše odluke ustavnih sudova.
85