helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
predsednik Narodne skupšt<strong>in</strong>e u ulozi zamenika predsednika Republike<br />
potpisuje ukaze o proglašenju zakona i sl. Pravni propisi ne predviđaju da u<br />
takvoj situaciji predsednik Narodne skupšt<strong>in</strong>e, ovlašćenja koja ima u tom<br />
svojstvu prenosi na nekoga od potpredsednika. Kako Narodna skupšt<strong>in</strong>a<br />
ima više potpredsednika, i kako ne postoji izričita zabrana da se ovlašćenja<br />
predsednika Narodne skupšt<strong>in</strong>e prenesu na nekoga od potpredsednika, za<br />
vreme dok predsednik Narodne skupšt<strong>in</strong>e obavlja nadležnosti predsednika<br />
Republike, to ne postoje smetnje da predsednik Narodne skupšt<strong>in</strong>e vršenje<br />
ovih svojih ovlašćenja prenese na nekoga od potpredsednika za vreme dok<br />
zamenjuje predsednika Republike i obavlja njegove nadležnosti.<br />
ZAKLJUČAK: Ličnost koja istovremeno obavlja nadležnosti<br />
predsednika Narodne skupšt<strong>in</strong>e i predsednika Republike vršeći nadležnosti<br />
predsednika Narodne skupšt<strong>in</strong>e raspisuje izbore za predsednika Republike<br />
čije nadležnosti u tom trenutku obavlja.<br />
3. ZAKON O IZBORU PREDSEDNIKA REPUBLIKE<br />
Izbor predsednika Republike uređen je i posebnim zakonom. Zakon<br />
je donet 1990. god<strong>in</strong>e, a menjan i dopunjavan 1992. god<strong>in</strong>e. Zakon je kratak,<br />
sadrži svega nešto više od 20 članova. Analiza sadržaja ovog zakona<br />
pokazuje da brojna pitanja predsedničkih izbora nisu uređena, ili izazivaju<br />
nedoumice jer su nejasna, neprecizna, protivurečna. Sledi kratak prikaz ovih<br />
pitanja.<br />
3.1 Koja ovlašćenja je Ustav delegirao zakonodavcu u vezi sa<br />
uređivanjem predsedničkih izbora?<br />
Izričitom odredbom <strong>22</strong> Ustav je na zakonodavca preneo ovlašćenje da<br />
zakonom uredi "postupak izbora i opoziva predsednika Republike." Sadržaj<br />
ovlašćenja koje je preneto na zakonodavca uređen je precizno i<br />
nedvosmisleno. Ustav je zakonodavcu naložio da uredi postupak, dakle,<br />
pravila procedure koja se primenjuju na izbor predsednika Republike i na<br />
njegov opoziv. U pitanju se, dakle, dva postupka. Postupak izbora i<br />
postupak opoziva. Zakon kojim je trebalo urediti ovu materiju donet je<br />
neposredno nakon donošenja Ustava. 23<br />
<strong>22</strong><br />
Član 87 stav 2 Ustava Republike Srbije.<br />
23<br />
Zakon je objavljen u istom broju Službenog glasnika Republike Srbije u<br />
kome je objavljen i tekst Ustava Republike Srbije (br. 1/1990. god<strong>in</strong>e).<br />
82<br />
Koliko je Zakon odgovorio zadatku postavljenom u Ustavu. Ovo<br />
pitanje biće razmotreno sa dva aspekta: prvi koji se odnosi na naziv zakona i<br />
drugi koji obuhvata sadržaj materije uređene ovim Zakonom.<br />
3.2 U odnosu na naziv Zakona postavljaju se dva pitanja. Najpre da li<br />
je naziv zakona, <strong>for</strong>malno posmatrano ostao u granicama ovlašćenja koja je<br />
Ustav preneo na zakonodavca. Potom da li sadržaj zakona odgovara<br />
njegovom nazivu. Na oba postavljena pitanja odgovor je odrečan.<br />
- Naziv Zakona je "Zakon o izboru predsednika Republike." Ustav,<br />
međutim nije ovlastio zakonodavca da uredi izbor predsednika Republike,<br />
već samo postupak njegovog izbora. To je razumljivo, jer je materijalno<br />
izborno pravo u vezi sa predsedničkim izborima rezervisano za Ustav, dok<br />
su procesna pitanja izbora delegirana zakonodavcu da ih on uredi. Naziv<br />
zakona, dakle, izlazi iz Ustavom utvrđenog okvira. Ovakav naziv zakona<br />
implicira širi sadržaj zakona (izbor predsednika Republike) od sadržaja koji<br />
je Ustav rezervisao za zakonodavca (postupak izbora predsednika<br />
Republike).<br />
- Zakon u nazivu ne navodi i opoziv predsednika Republike, iako je<br />
Ustav uređivanje postupka opoziva nedvosmisleno delegirao zakonodavcu<br />
da ga on uredi. Svojim nazivom, dakle, zakon ne obuhvata cel<strong>in</strong>u materije<br />
koju je Ustav poverio zakonodavcu da je uredi, niti naziv zakona izražava<br />
cel<strong>in</strong>u materije koju je zakon uredio. Zakonom je, naime, uređen izbor i<br />
opoziv predsednika Republike, što se iz samog naziva zakona ne može<br />
zaključiti.<br />
ZAKLJUČAK: Naziv zakona je neprecizan. Ustavni osnov za<br />
njegovo donošenje nalagao bi da Zakon o izboru predsednika Republike nosi<br />
naziv Zakon o postupku izbora i opoziva predsednika Republike.<br />
3.3 Analiza sadržaja Zakona o izboru predsednika Republike obuihvata<br />
ona zakonska rešenja koja ostavljaju otvorena pitanja, omogućuju različite<br />
<strong>in</strong>terpretacije, ukazuju na pravne prazn<strong>in</strong>e i sl.<br />
Najpre ćemo razmotriti problem shodne primene Zakona o izboru<br />
narodnih poslanika na postupak izbora predsednika Republike. Samo<br />
jednim članom 24 uređena je osnovna materija koju je Ustav prepustio<br />
zakonodavcu da he on uredi. Prvi član Zakona upućuje na "shodnu primenu<br />
odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika." Ovakvo zakonsko rešenje<br />
otvara više pitanja:<br />
- Prvo se odnosi na jezičku <strong>in</strong>terpretaciju norme. Izbor i opoziv se,<br />
naime ne "obavljaju" na osnovu shodne primene Zakona o izboru narodnih<br />
poslanika (ZINP), već na osnovu Ustava. Kako je zakonodavac ovlašćen<br />
24<br />
Član 1 Zakona o izboru predsednika Republike.<br />
83
Change language