helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

- mandat započinje u momentu izdavanja uverenja o izboru
predsednika Republike od strane Republičke izborne komisije;
- mandat započinje od momenta objavljivanja oficijelnih rezultata
predsedničkih izbora u službenom glasilu;
- mandat započinje u momentu stupanja na dužnost predsednika
Republike, kojom prilikom predsednik Republike polaže zakletvu. 12
Iako ni Ustav ni Zakon o izboru predsednika Republike ne sadrže
izričitu odredbu o momentu započinjanja predsedničkog mandata, Ustavna
norma o stupanju na dužnost govorila bi u prilog zaključku da se taj
momenat može smatrati i momentom u kome mandat započinje. Ukoliko se
prihvati ovakvo stanovište još uvek nisu razrešena sva relevanta pitanja
vezana za momenat započinjanja mandata predsednika Republike. U toj se
situaciji, naime, može postaviti pitanje kako će se postupiti u slučaju, koji se
u praksi predsedničkih izbora može dogoditi, ukoliko u vreme u kome
predsednik Republike treba da stupi na dužnost i položi zakletvu pred
Narodnom skupštinom, Narodna skupština nije u redovnom zasedanju.
Imajući u vidu da je momenat stupanja na dužnost, vezan uz polaganje
zakletve pred Narodnom skupštinom, taj se čin ne bi mogao obaviti, pa
shodno tome ni mandat predsednika Republike ne bi mogao započeti, sve
dok se Narodne skupština ne sastane u redovno zasedanje. Od momenta
izbora, do momenta saziva Narodne skupštine u redovno zasedanje može
proći nekoliko meseci. Pored toga, postojala bi i mogućnost da se Narodna
skupština sazove u vanredno zasedanje, kako bi predsednik Republike
mogao položiti zakletvu i stupiti na dužnost. Kako je inicijativa za sazivanje
Narodne skupštine u rukama Vlade i narodnih poslanika, to bi oni bili u
prilici da koristeći se svojim ustavnim ovlašćenjem, ili izbegavajući da ga
koriste, odlažu stupanje predsednika Republike na dužnost, a time i
momenat započinjanja njegovog mandata.
Druga, situacija postoji u slučaju kada mandat prestaje ostavkom
predsednika Republike. 13 Ustavna odredba o momentu prestanka mandata
predsednika Republike, u slučaju podnošenja ostavke je nedvosmislena i
jasna. Prema toj odredbi mandat predsednika Republike prestaje danom
podnošenja ostavke.
Treća, mogućnost je situacija u kojoj mandat predsednika Republike
prestaje opozivom.
Problem: Ni Ustav ni Zakon o izboru predsednika Republike ne
preciziraju momenat prestanka mandata u situaciji u kojoj mandat prestaje
usled opoziva predsednika Republike.
Četvrta, mogućnost je prestanak mandata zbog nastupanja
nespojivosti funkcija.
Problem: Ukoliko bi se kao četvrti razlog prestanka mandata
predsednika Republike uzela nespojivost istovremenog obavljanja neke
druge javne ili profesionalne delatnosti neizvesno je kada mandat prestaje u
tom slučaju (npr: izborom na neku drugu funkciju, stupanjem na dužnost,
zapošljavanjem i dr.). Pored toga, postavlja se i pitanje ko je ovlašćen da
konstatuje prestanak mandata predsednika republike u ovom slučaju.
ZAKLJUČAK: Postoje brojne pravne praznine u vezi sa
utvrđivanjem momenta u kome prestaje mandat predsednika Republike.
2.7 Ustavom su utvrđeni rokovi u kojima se moraju održati izbori za
predsednika Republike, u slučajevima prestanka njegovog mandata. 14
Problem: I u vezi sa ovim pitanjem postoji više pravnih praznina.
Zavisno od razloga prestanka mandata moguće je razlikovati dve situacije.
Prva, u kojoj su propisani rokovi u kojima se moraju održati predsednički
izbori, i druga, u kojoj ovo pitanje ostaje otvoreno. Razmotrićemo najpre
slučajeve u kojima Ustav utvrđuje rokove, a potom slučajeve u kojima Ustav
ne propisuje rokove za održavanje predsedničkih izbora.
- U zavisnosti od razloga za prestanak mandata predsednika
Republike, moguće je izdvojiti dve situacije. Za obe je karakteristično da
Ustav izričito uređuje rok u kome se izbori moraju održati, ali ne i momenat
u kome izbori moraju biti raspisani. Prvi slučaj je prestanak mandata
predsednika Republike istekom vremena od pet godina na koliko se bira
predsednik Repubike. Drugi, kada mandat predsednika Republike prestaje
opozivom.
Kada mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na
koje je izabran 15 izbori se, saglasno izričitoj ustavnoj odredbi moraju održati
najkasnije 30 dana pre isteka mandata.
Problem: Ustav ne određuje početak, već samo kraj roka u kome se
moraju održati predsednički izbori. To može stvoriti problem u primeni
imajući u vidu da nije moguće precizno ustanoviti kada mandat započinje o
čemu je napred bilo reči. Pored toga, ovako formulisana norma dopušta
mogućnost ekstenzivne interpretacije te da se svaki momenat raspisivanja
izbora, od momenta stupanja na dužnost pa sve do najkasnije 30 dana pre
12
Član 80 stav 5 Ustava Republike Srbije.
13
Član 87 stav 3 Ustava Republike Srbije.
78
14
Član 87 stav 4 Ustava Republike Srbije.
15
Član 86 stav 4 Ustava Republike Srbije.
79