helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Deo II USTAVNE KONTROVERZE – ODLUKE USTAVNOG SUDA Zakonima preti veća opasnost od vlasti mnogih nego od nasilja pojedinaca, a kad već jednom dođe do konflikta između vlasti i zakona – zakon veoma retko pobeđuje. (H. Arent) 1 ZAKON O IZBORU PREDSEDNIKA REPUBLIKE – MOGUĆI PROBLEMI U PRIMENI 2 1. PRAVNI IZVORI O PREDSEDNIČKIM IZBORIMA Materiju predsedničkih izbora, pored Ustava Republike Srbije, uređuju još dva zakona (Zakon o izboru predsednika Republike i Zakon o izboru narodnih poslanika), kao i niz podzakonskih akata donetih od strane Republičke izborne komisije u okviru njenih ovlašćenja. Ovi propisi su 1 H. Arent O revoluciji – odbrana javne slobode, Filip Višnjić, Beograd, 1991 str. 132. 2 Objavljeno u Glasniku advokatske komore Vojvodine br. 3/1998. godine pod naslovom Zakon o izboru predsednika Republike – mogući problemi u primeni; dr M. Pajvančić: Pravni propisi o predsedničkim izborima, objavljeno u izveštaju sa predsedničkih izbora održanih 1997 godine, u Zborniku Oko izbora 2, CeSID, Beograd, 1997. str. 11 – 30, kao i dr M. Pajvančić: Šta je neustavno u izbornom zakonodavstvu, Zbornik Kriza i obnova prava, Centar za unapređenje pravnih studija,Beograd, 1999. str. 101 – 113. 74 75
međusobno neusklađeni. Boluju od pravnih praznina, neodređenosti, protivurečnosti i nelogičnosti. Kako je u CeSD-ovom izveštaju sa parlamentarnih izbora 3 (dr V. Rakić Vodinelić) ukazano na nedostatke od kojih pate pravni propisi koji uređuju parlamentarne izbore, a koji se shodno primenjuju i na predsedničke izbore, to ovom prilikom izostavljamo iz analize propise koji uređuju parlamentarne izbore. Pažnja će biti usmerena na propise koji neposredno uređuju izbor predsednika Republike. To su u prvom redu Ustav Republike Srbije i Zakon o izboru predsednika Republike. 2. USTAV O IZBORU I PRESTANKU MANDATA PREDSEDNIKA REPUBLIKE U Ustavu Republike Srbije uređeno je više pitanja u vezi sa predsedničkim izborima. Neka od njih neprecizno su uređena, u vezi sa drugima postoje pravne praznine. Među pitanjima koja uređuje Ustav su: 2.1 Osnovno pravilo izbora je pravilo neposrednosti izbora 4 . 2.2 Ustav uređuje i način glasanja. 5 Glasanje je tajno. Problem: Osnovno pravilo izbora i način glasanja nisu jedine relevantne odrednice izbora predsednika Republike. Ustavom nije utvrđeno ko su subjekti kojima pripada pravo da na "neposrednim izborima tajnim glasanjem" biraju predsednika Republike, niti je utvrđeno načelo opšteg i načelo jednakog biračkog prava. 2.3 Dužina trajanja mandata predsednika Republike je utvrđena na pet godina 6 . Problem: Ni Ustav ni Zakon o izboru predsednika Republike ne sadrže norme kojima se precizno utvrđuje momenat od koga počinje teći mandat predsednika Republike, što povlači i neizvesnost u odnosu na momenat prestanka mandata. 2.4 Broj mogućih izbora istoga lica za predsednika Republike takođe je uređen Ustavom. 7 Ustavna odredba o broju mogućih izbora jednog istog lica 3 Videti šire dr V. Rakić – Vodinelić: Izveštaj o pravnim aspektima parlamentarnih i predsedničćkih izbora u Srbiji 1997, Zbornik Oko izbora, CeSID, Beograd, 1997. str. 31 – 47. 4 Član 86 stav 1 Ustava Republike Srbije. 5 Član 86 stav 1 Ustava Republike Srbije. 6 Član 86 stav 2 Ustava Republike Srbije. 7 Član 86 stav 3 Ustava Republike Srbije. 76 za predsednika Republike je nedvosmislena. Isto lice može biti birano za predsednika Republike najviše dva puta. Problem: Iako nedvosmisleno isključuje mogućnost trećeg izbora, u javnosti je bilo izneto mišljenje da je moguć i treći izbor, ukoliko mandat predsednika Republike nije trajao punih pet godina, već kraće. O ovom mišljenju vođena je i polemika. 2.5 Razlozi za prestanak mandata pre isteka vremena na koje je biran predsednik Republike. 8 Pored isteka vremena na koje je biran predsednik Republike Ustav izričito navodi još samo dva razloga za prestanak mandata. To su: ostavka i opoziv. Problem: Raspisivanju predsedničkih izbora septembra 1997. godine nije predhodilo podnošenje ostavke, niti jepredsednik Republike bio opozvan i najzad nije istekao ni period od pet goduina na koliko je izabran predsednik Republike. Na situaciju koja je postojala u momentu raspisivanja predsedničkih izbora mogla bi biti primenjana dva ustavna pravila. Prvo, koje isključuje mogućnost da predsednik Republike istovremeno sa predsedničkim poslovima obavlja bilo koju drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost 9 . Istovremeno obavljanje funkcija predsednika SRJ i predsednika Republike Srbije je, dakle, isključeno, ali nije izričito propisano kao razlog za prestanak mandata. Drugo, prema kome predsednika Republike zamenjuje predsednik Narodne skupštine "ako je predsednik Republike iz bilo kog razloga privremeno sprečen da vrši svoju funkciju." 10 ZAKLJUČAK: U momentu raspisivanja predsedničkih izbora mandat predsednika Republike nije prestao. 2.6 Momenat u kome prestaje mandat predsednika Republike. 11 U zavisnosti od razloga zbog kojih prestaje mandat predsednika Republike, moguće je razlikovati četiri situacije: Prva, je istek vremena od pet godina, na koje je biran predsednik Republike. Problem: U ovom slučaju može se postaviti pitanje od kog momenta započinje da teče mandat novoizabranog predsednika Republike, jer Ustav nije izričito utvrdio momenat u kome mandat započinje. Postoje četiri mogućnosti kako odrediti momenat zaopočinjanja mandata: - mandat započinje od momenta saopštavanja konačnih oficijelnih rezultata predsedničkih izbora; 8 Član 87 stav 1 Ustava Republike Srbije. 9 Član 86 stav 8 Ustava Republike Srbije. 10 Član 87 stav 6 Ustava Republike Srbije. 11 Članovi 86 i 87 Ustava Republike Srbije. 77
- Page 1 and 2: Br. 22 Biblioteka Helsinške SVESKE
- Page 3 and 4: Reč autorke U knjizi SRBIJA IZMEĐ
- Page 5 and 6: savezna država. Sadržaj toga nač
- Page 7 and 8: kao instrument kojeg valja preoteti
- Page 9 and 10: - Ustavom načelno utvrđen primat
- Page 11 and 12: Ogled 1. POVREDA USTAVA U POSTUPKU
- Page 13 and 14: građana u vreme vanrednog stanja,
- Page 15 and 16: ustavni sud (član 124 stav 1 tačk
- Page 17 and 18: predviđenih za njihovo usklađivan
- Page 19 and 20: ustavnog rešenja ilustrujemo prime
- Page 21 and 22: suda) dodatno otežavaju primenu pr
- Page 23 and 24: prelazak granice, 51 svojinska prav
- Page 25 and 26: primer: vojnici na odsluženju vojn
- Page 27 and 28: Drugo polazište Ustavnog suda koje
- Page 29 and 30: proglašenja u Saveznoj skupštini
- Page 31 and 32: izbora predsednika SCG donese zakon
- Page 33 and 34: član 35 Ustavne povelje državne z
- Page 35 and 36: posmatrati u drugom svetlu. U pravn
- Page 37: institucije državne zajednice poka
- Page 41 and 42: isteka mandata, može smatrati lega
- Page 43 and 44: samo da uredi postupak izbora i opo
- Page 45 and 46: izbora konstituisane izborne komisi
- Page 47 and 48: mogućnost opoziva predsednika Repu
- Page 49 and 50: Republike Ustav nije uredio, premda
- Page 51 and 52: Koja pravna pravila treba uzeti u o
- Page 53 and 54: toga, i u većinskim izbornim siste
- Page 55 and 56: - Bugarska: Ustav Bugarske garantuj
- Page 57 and 58: evropskih država u kojima se posla
- Page 59 and 60: USTAVNOST ODLUKE O PROGLAŠENJU VAN
- Page 61 and 62: 2. Definicija vanrednog stanja Odgo
- Page 63 and 64: 3. Da li je predlog za proglašenje
- Page 65 and 66: primenjuju u vreme vanrednog stanja
- Page 67 and 68: kritičkih analiza aktuelnog ustava
- Page 69 and 70: - Bliže se određuje priroda i kar
- Page 71 and 72: Inkompatibilnost državnih i javnih
- Page 73 and 74: Tradicionalne odredbe osnovnih nač
- Page 75 and 76: počiva takav koncept države i pos
- Page 77 and 78: izričito garantuje neposredna usta
- Page 79 and 80: osnovnih prava, u ustavnom sistemu.
- Page 81 and 82: opšteprihvaćenim principima među
- Page 83 and 84: 3. Sistem i oblici zaštite ljudski
- Page 85 and 86: i odugovlačenja, pravo na delotvor
- Page 87 and 88: 1. Osnovni pristup ljudskim pravima
Deo II<br />
USTAVNE KONTROVERZE – ODLUKE<br />
USTAVNOG SUDA<br />
Zakonima preti veća opasnost od vlasti<br />
mnogih nego od nasilja pojed<strong>in</strong>aca, a kad već<br />
jednom dođe do konflikta između vlasti i zakona –<br />
zakon veoma retko pobeđuje.<br />
(H. Arent) 1<br />
ZAKON O IZBORU PREDSEDNIKA REPUBLIKE<br />
– MOGUĆI PROBLEMI U PRIMENI 2<br />
1. PRAVNI IZVORI O PREDSEDNIČKIM IZBORIMA<br />
Materiju predsedničkih izbora, pored Ustava Republike Srbije,<br />
uređuju još dva zakona (Zakon o izboru predsednika Republike i Zakon o<br />
izboru narodnih poslanika), kao i niz podzakonskih akata donetih od strane<br />
Republičke izborne komisije u okviru njenih ovlašćenja. Ovi propisi su<br />
1<br />
H. Arent O revoluciji – odbrana javne slobode, Filip Višnjić, Beograd, 1991 str.<br />
132.<br />
2<br />
Objavljeno u Glasniku advokatske komore Vojvod<strong>in</strong>e br. 3/1998. god<strong>in</strong>e<br />
pod naslovom Zakon o izboru predsednika Republike – mogući problemi u primeni; dr M.<br />
Pajvančić: Pravni propisi o predsedničkim izborima, objavljeno u izveštaju sa<br />
predsedničkih izbora održanih 1997 god<strong>in</strong>e, u Zborniku Oko izbora 2, CeSID, Beograd,<br />
1997. str. 11 – 30, kao i dr M. Pajvančić: Šta je neustavno u izbornom zakonodavstvu,<br />
Zbornik Kriza i obnova prava, Centar za unapređenje pravnih studija,Beograd, 1999.<br />
str. 101 – 113.<br />
74 75
Change language