helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

SCG povređena je Ustavna povelja državne zajednice SCG koja utvrđuje
primat ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila
međunarodnog prava nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država
članica 81 i utvrđuje da se "dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava,
individualnih i kolektivnih, i građanskih sloboda ne može smanjivati". 82
Prekršena je i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim
slobodama koja garantuje "neposrednu primenu ljudskih i manjinskih prava
zajemčenih opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i
ratifikovanim međunarodnim ugovorima koji važe u državnoj zajednici". 83
Druga država članica nije donela ovaj zakon i tako prekršila Ustavnu
povelju državne zajednice SCG 84 i izazvala krizu jedne od najvažnijih
institucija državne zajednice – Skupštine SCG.
Posledice po funkcionisanje institucija državne zajednice, u ovom
slučaju Skupštine SCG predstavljale su grubo kršenje načela pravne države.
Mandat poslanika je istekao, a izbori poslanika za novi saziv Skupštine nisu
bili raspisani. Izlaz iz ovakve situacije koji bi počivao na poštovanju prava
nije postojao. Ustavna povelja niti Zakon o njenom sprovođenju nisu pravno
uredili proceduru koja bi omogućila da se ova situacija razreši na pravu
zasnovanom odlukom. I ponovo je pravo ustupilo prostor političkoj volji. U
javnosti su se pojavile različite interpretacije Ustavne povelje, uključiv i one
koje su bez ikakvog oslonca na pravni okvir, govorile da mandat poslanika
nije istekao i da poslanici zadržavaju mandat do izbora novih poslanika.
Ustavna povelja SCG ni Zakon o njenom sprovođenju, međutim, ne
dopuštaju produženje mandata poslanika nakon isteka prve dve godine
njihovog mandata, čak ni za slučaj proglašenja vanrednog stanja. Nije
predviđena mogućnost da se mandat poslanika produži odlukom Skupštine
SCG i skupština država članica koje su ih birale na prve dve godine.
Spasonosni "pravni" izlaz iz situacije nađen je u izmeni Ustavne
povelje na bazi sporazuma država članica. Predlog za izmenu Ustavne
povelje utvrđen je mesec dana po isteku mandata poslanika Skupštine SCG, 85
a skupštine država članica koje usvajaju izmenu Ustavne povelje učinile su
to kasnije 86 . Nekoliko pitanja sa tim u vezi potrebno je razmotriti.
Najpre da li su poslanici čiji je mandat istekao uopšte mogli usvojiti
izmenu Ustavne povelje SCG? Po našem mišljenju oni to nisu mogli učiniti.
Pravni akt usvojen od strane državnog organa čiji je mandat istekao pati od
krupnog formalnog nedostatka i pravno je ništav akt. Prećutnim
sporazumom o validnosti poslaničkih mandata uprkos nedvosmislenoj
odredbi 87 da njihov mandat ističe dve godine od dana konstituisanja
Skupštine SCG demonstriran je primat političke volje nad pravom.
Da li je Skupština SCG imala prostor da u ovom slučaju postupa
poštujući pravo i u skladu sa njim? Odgovor na ovo pitanje je pozitivan. Da,
Skupština SCG je imala mogućnost da tako postupi. Postupak izmene
Ustavne povelje trebalo je pokrenuti blagovremeno, ne čekajući istek
vremena na koji su poslanici prvog saziva bili izabrani. Propuštena je prilika
da se to učini.
Da li je Sud SCG imao nadležnost da razreši nastali problem? Sud
SCG je imao samo mogućnost da oceni ustavnost zakona Crne Gore o
posrednom izboru poslanika. Među nadležnostima ovog Suda utvrđene
Ustavom poveljom je i ona da odlučuje o usklađenosti zakona država članica
sa zakonom Srbije i Crne Gore. 88 Zakon Republike Crne Gore o posrednom
izboru poslanika u Skupštinu SCG mogao je biti podvrgnut oceni ustavnosti
na zahtev ovlašćenih predlagača 89 ili je to Sud mogao učiniti po službenoj
dužnosti. 90 Ovlašćeni predlagači nisu pokrenuli postupak, iako to bilo
moguće učiniti. Pravni interes da pokrenu postupak ocene zakonitosti pred
Sudom SCG svakako je imala država članica (Srbija) ali ovlašćeni predlagači
iz ove države članice, među kojima su predsednik, skupština, vlada, svaki od
ministara države članice kao i sud ili tužilaštvo u državi članici, nisu koristili
svoje pravo da pokrenu postupak. Čak i da je postupak ocene ustavnosti bio
pokrenut njegov ishod bi mogao biti samo odluka o nezakonitosti
pomenutog Zakona Crne Gore. Država članica bi na taj način barem bila
opomenuta da krši Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju,
81
Član 16 Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.
82
Član 9 stav 2 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
83
Član 7 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.
84
Član 20 stavovi 3 i 4 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
85
Sporazum o izmeni Ustavne povelje državne zajednice SCG potpisan je 7.
IV 2005 godine.
70
86
Sporazum o izmeni Ustavne povelje SCG Narodna skupština Republike
Srbije usvojila je tek nakon gotovo dva meseca (3. VI 2005.), Skupština Crne Gore
nakon više od dva meseca 23. VI 2005, kao i Skupština SCG, koja je usvojila sporazum
o izmeni Ustavne povelje 29. VI 2005 godine.
87
Član 9 Zakona za sprovođenje Ustavne povelje SCG.
88
Član 46 stav 1 alineja 6 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
89
Član 54 stav 2 Zakona o Sudu Srbije i Crne Gore.
90
Član 54 stav 1 Zakona o Sudu Srbije i Crne Gore.
71