helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

posmatrati u drugom svetlu. U pravnom sistemu bi trebalo da postoje
nadležni organi, pravni instrumenti, procedure koje omogućuju da se
nesklad u pravnom sistemu otkloni. Proverićemo ovu hipotezu.
Rok u kome je trebalo uskladiti ustave država članica sa Ustavnom
poveljom istekao je septembra 2003 godine, a države članice nisu izvršile
svoju obavezu. Dve godine je prošlo od tada, a ustavi država članica nisu
usklađeni sa Ustavnom poveljom. Države članice prekršile su izričitu
odredbu Ustavne povelje koja nalaže da "ustavi, zakoni i nadležnosti država
članica moraju biti usklađeni" sa Ustavnom poveljom, zakonima i
nadležnostima SCG, 69 kao i odredba Zakona o sprovođenju Ustavne povelje
da će države članice okončati ovu aktivnost "u roku od šest meseci od dana
stupanja na snagu Ustavne povelje". 70
Organ u čijoj je nadležnosti odlučivanje o "usklađenosti ustava
država članica sa Ustavnom poveljom" 71 je Sud Srbije i Crne Gore. Postupak
za ocenjivanje usklađenosti opštih akata pokreću ovlašćeni predlagači među
kojima su "predsednik SCG, Savet ministara, najmanje 10 poslanika
Skupštine SCG, predsednik države članice, ministar SCG, skupština države
članice, ministar države članice, sud ili tužilaštvo u državi članici,
ombudsman i pravna lica koja vrše javne ovlašćenja". 72 Među ovlašćenim
predlagačima Zakon o Sudu SCG eksplicitno ne pominje i Sud SCG. Uprkos
tome može se zaključiti da Sud ima pravo da pokrene postupak ocene
ustavnosti (u Ustavnoj povelji se koristi termin "ocenjivanje usklađenosti
akata") i to "po službenoj dužnosti", 73 pod uslovom da "za pokretanje
postupka glasa više od polovine ukupnog broja sudija". 74 Propisan je i
postupak odlučivanja u ovim sporovima. Budući da su proceduralna pitanja
u ovom slučaju izuzetno delikatna, neka od njih uređena su samom
Ustavnom poveljom. Ustavna povelja sadrži izričitu odredbu prema kojoj u
postupku odlučivanja o usklađenosti opštih akata "u radu sednice Suda SCG
učestvuju i odlučuju i sudije ustavnog suda država članica" 75 . U pravnom
sistemu postoje jasna pravila o pravnom dejstvu odluka Suda SCG. 76
Sudeći po normativnom okviru, pravni put izlaska iz stanja
neusaglašenosti akata u pravnom poretku je postojao. Postojao je nadležni
organ državne zajednice SCG koji o tome odlučuje. Zakon je odredio
subjekte koji imaju pravo da pokrenu postupak, pravne instrumente za
pokretanje postupka, pravila postupka pred Sudom SCG kao i pravno
dejstvo njegovih odluka. Zašto se ipak dogodilo da ni jedan od inače velikog
broja, subjekata ovlašćenih da pokrenu postupak za ocenjivanje usklađenosti
ustava država članica sa Ustavnom poveljom nije koristio ovo pravo, niti je
Sud SCG pokrenuo postupak po službenoj dužnosti? Da li je i u ovom
slučaju prećutna volja ugovornih strana demonstrirala svoju superiornost
nad pravom? Koncept ugovorne zajednice koji leži u osnovi Ustavne povelje
kao "ustava – ugovora" vodi ka tome da se ustavni spor, čak i u slučaju kada
su konstitucionalna pravila jasna (ne ostavljaju dileme i ne izazivaju
nedoumicu), ne rešava ustavnom procedurom, na osnovu i u granicama
prava, već u izvanpravnom prostoru. Konstitucionalna pravila poštuju se
samo kada spora nema, dakle kada su volje ugovornih strana u saglasju.
- Zakon za sprovođenje Ustavne povelje propisuje da se nakon
perioda od dve godine od konstituisanja prvog saziva Skupštine SCG,
raspisuju i održavaju neposredni izbori za poslanike u Skupštinu SCG.
Budući da su prethodno navedeni zakoni uredili posredan izbor poslanika
(poslanike prvog saziva Skupštine SCG birale su skupštine država članica)
bilo je neophodno doneti nove zakone i njima urediti neposredan izbor
poslanika za Skupštinu SCG.
Samo u jednoj državi članici (Srbija) donet je ovaj zakon. 77
Zakonodavac, međutim, nije poštovao jedan od međunarodnih standarda
ravnopravnosti polova (najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog
pola), koji je prihvaćen ratifikacijom Konvencije o sprečavanju svih oblika
diskriminacije žena i tako postao sastavni deo unutrašnjeg prava, premda se
ovi standardi poštuju prilikom izbora odbornika lokalnih skupština, 78
poslanika Skupštine AP Vojvodine 79 i poslanika Narodne skupštine Srbije. 80
Izostankom ovog pravila iz zakona koji uređuje izbor poslanika u Skupštinu
69
Član 51 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
70
Član 20 stav 2 Zakona za sprovođenje Ustavne povelje.
71
Član 46 stav 1 alineja 4 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
72
Član 54 stav 2 Zakona o Sudu SCG.
73
Član 58 stav 2 Zakona o Sudu SCG.
74
Član 59 stav 3 Zakona o Sudu SCG.
75
Član 49 stav 2 Ustavne povelje SCG.
76
Članovi 118 stavovi 2 i 3 i član 123 stav 1 Zakona o Sudu SCG.
68
77
Republika Srbija donela je Zakon o izboru poslanika u Skupštinu SCG 24.
XII 2004, Službeni glasnik RS br. 137/2004. Crna Gora nije donela zakon.
78
Član 20 stav 3 Zakona o lokalnim izborima, Službeni glasnik RS, br.
33/2002 i 37/2002.
79
Odluka o izboru poslanika Skupštine AP Vojvodine, Službeni glasnik
APV, br. 12 /2004
80
Član 40 a, Zakona o izboru narodnih poslanika, Službeni glasnik RS, br.
18/2004
69