helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

osnovu i u granicama prava ozbiljno su dovedena u pitanje. Jasni
proceduralni izlazi iz ustavne krize nisu ponuđeni u Ustavnoj povelji što
govori da ovaj akt, koji ne počiva na "izvornom konstituisanju poretka" 62 već
na "ugovoru među nacionalnim političarima", 63 jeste doduše instrument koji
uređuje neke oblasti života u državnoj zajednici, ali ne uspeva da odgovori
zahtevima ustavne države,
- Svoju obavezu da raspiše izbore za poslanike Skupštine SCG,
nakon dve godine od konstituisanja Skupštine SCG 64 predsednik SCG nije
ispunio. Za razliku od prethodnog, u ovom slučaju postojali su svi uslovi za
pokretanje postupka razrešenja predsednika SCG. Svi organi državne
zajednice koji sudeluju u postupku odlučivanja u slučaju kada predsednik
SCG prekrši Ustavnu povelju bili su konstituisani. Postupak utvrđivanja
odgovornosti predsednika SCG uprkos tome ovlašćeni subjekti nisu
pokrenuli.
Možda razlog tome treba tražiti u činjenici da Crna Gora nije donela
zakon o neposrednom izboru poslanika u Skupštinu SCG, što je faktički
onemogućilo predsednika SCG da donese odluku o raspisivanju
neposrednih izbora. Čak i pod uslovom da u tome leži "izvorni greh" za
kršenje Ustavne povelje od strane predsednika SCG, to ga ne ekskulpira od
odgovornosti za kršenje Ustavne povelje, niti može biti pravno relevantan
argument za izostanak postupanja organa državne zajednice koji odlučuju o
njegovoj odgovornosti. Ponovo je, dakle, bilo na delu višestruko kršenje
Ustavne povelje od strane različitih subjekata koje je ugrozilo legalni rad
Skupštine SCG.
Ustavnu povelju prekršile su i države članice odnosno nadležni
organi u državama članicama.
- Svakako najznačajnije kršenje Ustavne povelje ogleda se u činjenici
da ustavi država članica do danas nisu usklađeni sa odredbama Ustavne
povelje državne zajednice SCG iako je to, prema izričitoj odredbi Ustavne
povelje trebalo učiniti u roku od šest meseci od njenog usvajanja 65 . Rok za
usklađivanje ustava država članica sa Ustavnom poveljom državne zajednice
SCG istekao je pre gotovo dve godine (septembra 2003.). Nije na odmet,
upravo na ovom mestu podsetiti, da je u Sporazumu o Polaznim osnovama
za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore – Beogradski sporazum – (14. III
2002 godine) bilo utvrđeno da će "države članice izvršiti izmenu svojih
62
Dr Z. Đinđić Op. cit. str. 81.
63
Dr Z. Đinđić Op. cit. str. 103.
64
Član 9 Zakona za sprovođenje Ustavne povelje SCG.
65
Član 65 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
66
ustava u saglasnosti sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore ili doneti nove
ustave najdalje do kraja 2002. godine". 66 Ustavna komisija, formirana sa
zadatkom da pripremi Ustavnu povelju je, bila je u svom radu vezana
sadržajem Sporazuma o polaznim osnovama. To je i eksplicitno sadržano u
Poslovniku o radu ove Komisije, koji utvrđuje da "Komisija izrađuje tekst
Ustavne povelje na osnovu i u okviru određenja u dokumentu Polazne
osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore" 67 kao i da su "određenja u
dokumentu Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore
primarni kriterijum za opredeljenje i utvrđivanje pojedinačnih odredbi teksta
Ustavne povelje u celini". 68 Komisija za pripremu Ustavne povelje prekršila
je u svom radu izričitu odredbu Beogradskog sporazuma. Kao što je poznato,
Komisija je svoj rad završila svoj rad sa zakašnjenjem, tek februara 2003
godine. Čak i da je u državama članicama postojala politička volja da poštuju
Beogradski sporazum i u roku predviđenom ovim aktom usklade svoje
ustave sa Ustavnom poveljom, one bi u tome bile onemogućene, jer Komisija
koja je radila na pripremi Ustavne povelje nije radila "na osnovu i u okviru"
Beogradskog sporazuma. Komisija je svojim postupanjem prekršila
Beogradski sporazum iako je bila obavezna da ga poštuje. Prećutni pristanak
na kršenje Beogradskog sporazuma od strane aktera koji su učestvovali u
ustavnom procesu, pre svega članova Komisije koja je radila na pripremi
Ustavne povelje, mogla bi se označiti kao faktička saglasnost volja potpisnika
Beogradskog sporazuma sa kršenjem njegovih odredbi. To se manifestovalo
izostankom bilo kakve reakcije (političke ili pravne) na evidentno kršenje
odredbi Beogradskog sporazuma. Ovaj primer samo ilustruje primat
političke volje nad pravom, čak i tako osetljivom pitanju kao što je kršenje
procedure po kojoj se saglasnost volja političkih aktera koji kreiraju ustav –
ugovor pozitivira i transponuje u pravni okvir.
Danas kada je Ustavna povelja pravni akt državne zajednice
nepoštovanje rokova za usklađivanje ustava država članica sa Ustavnom
poveljom i nesklad između ustava država članica i Ustavne povelje, mora se
66
Citat je prenet iz dnevne štampe, list «Dnevnik» od 15. III 2002 godine, str.
4, jer Polazne osnove nisu publikovane u Službenom listu SRJ niti u Službenom
glasniku Republike Srbije, a u Službenom listu Crne Gore br. 17/2002 od 9. IV 2002
godine, publikovana je odluka o usvajanju Sporazuma o polaznim osnovama za
preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, ali ne i tekst polaznih osnova.
67
Član 2 stav 2 Poslovnika o radu Komisije za izradu teksta Ustavne povelje
državne zajednice Srbija i Crna Gora od 23. VI 2002 godine.
68
Član 2 stav 3 Poslovnika o radu Komisije za izradu teksta Ustavne povelje
državne zajednice Srbija i Crna Gora od 23. VI 2002 godine.
67