helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

član 35 Ustavne povelje državne zajednice SCG, koji je ovakvom odlukom
prekršen jer nalaže da kandidati za ministra spoljnih poslova i ministra
odbrane budu iz različitih država članica 50 .
- Prekršena je i odredba Ustavne povelje SCG prema kojoj, nakon
perioda od dve godine, ministri spoljnih poslova i odbrane zamenjuju
funkcije sa svojim zamenicima 51 . Do zamene nije došlo iako je period od dve
godine istekao. Treba naglasiti da je odredba o zameni ministarskih mesta sa
zamenicima neprecizna i dopušta različita tumačenja. To se najpre odnosi na
identifikovanje momenta od koga teče rok od dve godine. Ustavna povelja
SCG niti Zakon o njenom sprovođenju ne uređuju posledice do kojih dolazi
primenom člana 20 stav 2 Ustavne povelje (održavanje parlamentarnih
izbora u državi članici u periodu od prve dve godine od usvajanja Ustavne
povelje) u pogledu statusa Saveta ministara i posebno položaja ministara
izabranih iz države članice u kojoj su izbori održani. Kritikujući
nedorečenost Ustavne povelje i Zakona o njenom sprovođenju dr S.
Samardžić ukazuje na moguće reperkusije vanrednih parlamentarnih izbora
u Srbiji na državnu zajednicu i njene organe, posebno na sastav Skupštine
SCG, mesto predsednika Skupštine i sastav Saveta ministara 52 .
- Prekršena je odredba Zakona za sprovođenje Ustavne povelje koja
obavezuje Skupštinu SCG da na prvoj – konstitutivnoj sednici usvoji akt o
privremenom finansiranju institucija državne zajednice SCG. 53 Odluka o
privremenom finansiranju institucija državne zajednice za period od I – III
2003 godine doneta je 17. III 2003. 54
I drugi organi državne zajednice SCG, među kojima i Predsednik
SCG, nisu poštovali Ustavnu povelju državne zajednice, već pri obavljaju
svojih nadležnosti kršili Ustavnu povelju državne zajednice SCG ili Zakon o
njenom sprovođenju.
- Predsednik SCG je bio dužan da prilikom nominacije članova
Saveta ministara poštuje izričitu odredbu Ustavne povelje koja da obavezuje
da za mesta ministra spoljnih poslova i ministra odbrane predloži kandidate
iz različitih država članica. 55 Ova odredba Ustavne povelje prekršena je čak
50
Član 35 stav 3 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
51
Član 42 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
52
Šire o ovom pitanju kod dr S. Samardžić «Uticaj izbora u Srbiji na državnu
zajednicu», Prizma, br. 1/2004 str. 19 – 26.
53
Član 6 stav 4 Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice
SCG.
54
Službeni list SCG br. 11/2003.
55
Član 35 stav 3 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
64
dva puta uzastopno, najpre prilikom prvog izbora Saveta ministara, a
potom, kada je posle godine dana menjan sastav Saveta ministara nakon
održanih prevremenih izbora u Srbiji.
Kršenje Ustavne povelje je razlog zbog koga može biti pokrenut
postupak razrešenja predsednika SCG, 56 koji za svoj rad odgovara Skupštini
SCG. 57 Postupak utvrđivanja odgovornosti predsednika SCG zbog povrede
Ustavne povelje nadležni subjekti (najmanje 20 poslanika Skupštine SCG ili
skupština države članice) 58 nisu pokrenuli. Kako u momentu kada je
nastupila ova povreda Sud SCG koji utvrđuje povredu Ustavne povelje 59 nije
bio konstituisan iako je Zakon o Sudu SCG bio donet, a izbor sudija je trebalo
izvršiti na istoj sednici na kojoj je donet Zakon o sudu 60 , izbor sudija je
kasnio, pa se postavlja pitanje da li bi postupak utvrđivanja odgovornosti za
kršenje Ustavne povelje od strane predsednika SCG uopšte mogao biti
sproveden? Odgovor na ovo pitanje moguće je naći u Zakonu za
sprovođenje Ustavne povelje, koji utvrđuje da "organi Savezne Republike
Jugoslavije", među kojima se navodi i Savezni ustavni sud i donose "odluke
koje su neophodne za nesmetano funkcionisanje državne zajednice Srbija i
Crna Gora" 61 uz samo dva ograničenja od kojih se jedno odnosi na
postupanje u uslovima vanrednog ili ratnog stanja, a drugo na mogućnost da
preuzimaju dodatne obaveze za državnu zajednicu SCG. Kako ni jedan od
ova dva uslova u tom momentu nije postojao, Savezni ustavni sud i drugi
nadležni organi koji sudeluju u odlučivanju o odgovornosti predsednika
SCG, bili su, po našem mišljenju dužni da, u okvirima svoje nadležnosti,
donesu odluke koje omogućuju da institucije državne zajednice SCG
nesmetano funkcionišu. Ova aktivnost je, međutim, izostala.
Ovaj primer pokazuje da je odstupanje od rokova za donošenje
zakona koji uređuju konstituisanje organa državne zajednice SCG, kao i
odstupanje od rokova propisanih za konstituisanje ovih organa, samo na
prvi pogled tehničko pitanje. Posledice višestrukih kršenja ovih pravila
pokazuju da su institucije državne zajednice bile onemogućene da
funkcionišu na način propisan Ustavnom poveljom, što je izazvalo dalje
kršenje njenih odredbi. Preko ovih činjenica ćutke se prelazilo, a najvažnija
načela ustavne države – princip legaliteta kao i princip da vlast deluje na
56
Član 31 stav 1 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
57
Član 28 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
58
Član 11 Zakona o izboru i prestanku mandata predsednika SCG.
59
Član 31 stav 2 Ustavne povelje državne zajednice SCG.
60
Član 10 stav 3 Zakona za sprovođenje Ustavne povelje SCG.
61
Član 3 stav 3 Zakona za sprovođenje Ustavne povelje SCG.
65