helsinÅ¡ke sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

More documents

Recommendations

Info

Primeri koji su navedeni govore o sistematskom kršenju Zakona za sprovođenje Ustavne povelje od strane Skupštine SCG i izostanku bilo kakvog pravnog odgovora na povredu prava. U ustavno uređenoj državi, međutim, "pravni sistem ne može posmatrati nesposobnost izvršenja kao beznačajnu", 42 jer to govori nemoći novog sistema da ispuni očekivanja i "razvije legitimnost na novoj bazi" 43 i može izazvati novu krizu. Sa stanovišta prava indikativne su i odredbe o stupanju na snagu navedenih propisa. Svi zakoni o institucijama državne zajednice SCG, prema izričitim odredbama navedenih zakona 44 , stupili su na snagu danom njihovog objavljivanja u Službenom listu SCG ili prvog narednog dana po objavljivanju, 45 dok je privremeni Poslovnik o radu Skupštine SCG stupio na snagu danom donošenja. 46 Opšte pravilo iz člana 52 stav 1 Ustavne povelje državne zajednice SCG o stupanju na snagu zakona i drugih opštih akata, po proteku osam dana od dana njihovog objavljivanja nije primenjeno ni u jednom slučaju u odnosu na zakone o institucijama državne zajednice. Naprotiv, izuzetak propisan članom 52 stav 2 Ustavne povelje državne zajednice SCG postao je pravilo ponašanja. Pa i ovo odredba koja izuzetno dopušta mogućnost odstupanja od opšteg pravila za stupanje na snagu zakona, prekršena je u privremenom Poslovniku o radu Skupštine SCG. Poslovnik je stupio na snagu danom donošenja, dakle pre objavljivanja u Službenom listu SCG, o čemu svedoči i odredba člana 97 ovog akta kojom je predviđeno da će privremeni Poslovnik Skupštine SCG "biti objavljen u Službenom listu SCG". Ustavna povelja državne zajednice SCG, međutim, ne dopušta da opšti pravni akt stupi na snagu danom donošenja, a pre objavljivanja. VI 2003, službeni list RCG br. 40/2003 i Narodnoj skupštini RS 2. IV, Službeni glasnik RS br.35/2003. 42 Dž. Rols: «Teorija pravde» Službeni list SRJ Beograd, CUD Podgorica, 1998, str. 223. 43 S. M. Lipset: Citirano prema «Hrestomatija političke znanosti», V. Mratović, Naprijed, Zagreb, 1971 str. 215. 44 Član 18 Zakona o izboru predsednika Republike, Službeni list SCG br. 8/2003; član 18 Zakona o izboru i prestanku mandata Saveta ministara, Službeni list SCG br. 9/2003; član 134 Zakona o Sudu SCG, Službeni list SCG, br. 26/2003. 45 Član 38 Zakona o Savetu ministara, Službeni list SCG br. 21/2003. 46 Član 97 privremenog Poslovnika o radu Skupštine SCG, Službeni list br. 7/2003. 62 Ko je kršio Ustavnu povelje državne zajednice SCG i Zakon za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice SCG Nije na odmet pokušaj da se ustanovi koji su subjekti kršili Ustavnu povelju državne zajednice i Zakon o njenom sprovođenju. Zašto ovo pitanje smatramo važnim? U ustavnoj državi vlast deluje na osnovu i u granicama prava. Bitno svojstvo ustavne države je upravo da "zauzda sve potencijalne elemente vlasti zakonskim aranžmanima". 47 Povreda prava utoliko je opasnija po ustavnu državu ukoliko do nje dolazi aktivnošću organa državne vlasti. Odgovor na pitanje da li je državna moć ograničena zakonima pokazaće da li je usvajanjem Ustavne povelje državne zajednice SCG, iza nas ostala država u kojoj se pravo povlači pred političkom voljom i da li je učinjen odlučujući zaokret ka uspostavljanju pravne države? Primeri kršenja Ustavne povelje državne zajednice SCG, a naročito primeri kršenja Zakona o njenom sprovođenju koji je instrument primene Ustavne povelje o kojima je već bilo reči pokazuju da upravo institucije državne zajednice, posebno njen centralni organ – Skupština SCG nisu delovali na osnovu i u okviru prava, već su direktno kršili Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju. Ukazaćemo na primere kršenja Ustavne povelje od strane državnih organa. Pored već navedenih primera Skupština SCG je u više navrata prekršila Ustavnu povelju državne zajednice SCG kao i Zakon o sprovođenju Ustavne povelje. U nastavku će biti izneti primeri kršenja koji nisu obuhvaćeni u prethodnim razmatranjima. - Prilikom izbora Saveta ministara prekršena je izričita odredba Ustavne povelje državne zajednice SCG 48 prema kojoj ministar odbrane i ministar spoljnih poslova ne mogu biti iz iste države članice. Ministar odbrane i ministar spoljnih poslova bili su iz iste države članice (Srbija). Isto pravilo prekršeno je i godinu dana kasnije, kada je nakon prevremenih izbora, održanih u jednoj od država članica (Srbija) ponovo izvršen izbor Saveta ministara, a ministri spoljnih poslova i odbrane izabrani ponovo su izabrani iz iste države članice (Srbija). 49 Pravni osnov na koga se poziva donosilac odluke o izboru ministara (Skupština CSG) je, između ostalog, i 47 K. Levenštajn: Op. cit. str. 111. 48 Član 35 stav 3 Ustavne povelje državne zajednice SCG. Videti Službeni list SCG br. 11/2003 godine u kome je objavljen sastav Saveta ministara. 49 Odluka o izboru ministara doneta je 16. IV, Službeni list SCG br. 17/2003. 63
član 35 Ustavne povelje državne zajednice SCG, koji je ovakvom odlukom prekršen jer nalaže da kandidati za ministra spoljnih poslova i ministra odbrane budu iz različitih država članica 50 . - Prekršena je i odredba Ustavne povelje SCG prema kojoj, nakon perioda od dve godine, ministri spoljnih poslova i odbrane zamenjuju funkcije sa svojim zamenicima 51 . Do zamene nije došlo iako je period od dve godine istekao. Treba naglasiti da je odredba o zameni ministarskih mesta sa zamenicima neprecizna i dopušta različita tumačenja. To se najpre odnosi na identifikovanje momenta od koga teče rok od dve godine. Ustavna povelja SCG niti Zakon o njenom sprovođenju ne uređuju posledice do kojih dolazi primenom člana 20 stav 2 Ustavne povelje (održavanje parlamentarnih izbora u državi članici u periodu od prve dve godine od usvajanja Ustavne povelje) u pogledu statusa Saveta ministara i posebno položaja ministara izabranih iz države članice u kojoj su izbori održani. Kritikujući nedorečenost Ustavne povelje i Zakona o njenom sprovođenju dr S. Samardžić ukazuje na moguće reperkusije vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji na državnu zajednicu i njene organe, posebno na sastav Skupštine SCG, mesto predsednika Skupštine i sastav Saveta ministara 52 . - Prekršena je odredba Zakona za sprovođenje Ustavne povelje koja obavezuje Skupštinu SCG da na prvoj – konstitutivnoj sednici usvoji akt o privremenom finansiranju institucija državne zajednice SCG. 53 Odluka o privremenom finansiranju institucija državne zajednice za period od I – III 2003 godine doneta je 17. III 2003. 54 I drugi organi državne zajednice SCG, među kojima i Predsednik SCG, nisu poštovali Ustavnu povelju državne zajednice, već pri obavljaju svojih nadležnosti kršili Ustavnu povelju državne zajednice SCG ili Zakon o njenom sprovođenju. - Predsednik SCG je bio dužan da prilikom nominacije članova Saveta ministara poštuje izričitu odredbu Ustavne povelje koja da obavezuje da za mesta ministra spoljnih poslova i ministra odbrane predloži kandidate iz različitih država članica. 55 Ova odredba Ustavne povelje prekršena je čak 50 Član 35 stav 3 Ustavne povelje državne zajednice SCG. 51 Član 42 Ustavne povelje državne zajednice SCG. 52 Šire o ovom pitanju kod dr S. Samardžić «Uticaj izbora u Srbiji na državnu zajednicu», Prizma, br. 1/2004 str. 19 – 26. 53 Član 6 stav 4 Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice SCG. 54 Službeni list SCG br. 11/2003. 55 Član 35 stav 3 Ustavne povelje državne zajednice SCG. 64 dva puta uzastopno, najpre prilikom prvog izbora Saveta ministara, a potom, kada je posle godine dana menjan sastav Saveta ministara nakon održanih prevremenih izbora u Srbiji. Kršenje Ustavne povelje je razlog zbog koga može biti pokrenut postupak razrešenja predsednika SCG, 56 koji za svoj rad odgovara Skupštini SCG. 57 Postupak utvrđivanja odgovornosti predsednika SCG zbog povrede Ustavne povelje nadležni subjekti (najmanje 20 poslanika Skupštine SCG ili skupština države članice) 58 nisu pokrenuli. Kako u momentu kada je nastupila ova povreda Sud SCG koji utvrđuje povredu Ustavne povelje 59 nije bio konstituisan iako je Zakon o Sudu SCG bio donet, a izbor sudija je trebalo izvršiti na istoj sednici na kojoj je donet Zakon o sudu 60 , izbor sudija je kasnio, pa se postavlja pitanje da li bi postupak utvrđivanja odgovornosti za kršenje Ustavne povelje od strane predsednika SCG uopšte mogao biti sproveden? Odgovor na ovo pitanje moguće je naći u Zakonu za sprovođenje Ustavne povelje, koji utvrđuje da "organi Savezne Republike Jugoslavije", među kojima se navodi i Savezni ustavni sud i donose "odluke koje su neophodne za nesmetano funkcionisanje državne zajednice Srbija i Crna Gora" 61 uz samo dva ograničenja od kojih se jedno odnosi na postupanje u uslovima vanrednog ili ratnog stanja, a drugo na mogućnost da preuzimaju dodatne obaveze za državnu zajednicu SCG. Kako ni jedan od ova dva uslova u tom momentu nije postojao, Savezni ustavni sud i drugi nadležni organi koji sudeluju u odlučivanju o odgovornosti predsednika SCG, bili su, po našem mišljenju dužni da, u okvirima svoje nadležnosti, donesu odluke koje omogućuju da institucije državne zajednice SCG nesmetano funkcionišu. Ova aktivnost je, međutim, izostala. Ovaj primer pokazuje da je odstupanje od rokova za donošenje zakona koji uređuju konstituisanje organa državne zajednice SCG, kao i odstupanje od rokova propisanih za konstituisanje ovih organa, samo na prvi pogled tehničko pitanje. Posledice višestrukih kršenja ovih pravila pokazuju da su institucije državne zajednice bile onemogućene da funkcionišu na način propisan Ustavnom poveljom, što je izazvalo dalje kršenje njenih odredbi. Preko ovih činjenica ćutke se prelazilo, a najvažnija načela ustavne države – princip legaliteta kao i princip da vlast deluje na 56 Član 31 stav 1 Ustavne povelje državne zajednice SCG. 57 Član 28 Ustavne povelje državne zajednice SCG. 58 Član 11 Zakona o izboru i prestanku mandata predsednika SCG. 59 Član 31 stav 2 Ustavne povelje državne zajednice SCG. 60 Član 10 stav 3 Zakona za sprovođenje Ustavne povelje SCG. 61 Član 3 stav 3 Zakona za sprovođenje Ustavne povelje SCG. 65
Page 1 and 2: Br. 22 Biblioteka Helsinške SVESKE
Page 3 and 4: Reč autorke U knjizi SRBIJA IZMEĐ
Page 5 and 6: savezna država. Sadržaj toga nač
Page 7 and 8: kao instrument kojeg valja preoteti
Page 9 and 10: - Ustavom načelno utvrđen primat
Page 11 and 12: Ogled 1. POVREDA USTAVA U POSTUPKU
Page 13 and 14: građana u vreme vanrednog stanja,
Page 15 and 16: ustavni sud (član 124 stav 1 tačk
Page 17 and 18: predviđenih za njihovo usklađivan
Page 19 and 20: ustavnog rešenja ilustrujemo prime
Page 21 and 22: suda) dodatno otežavaju primenu pr
Page 23 and 24: prelazak granice, 51 svojinska prav
Page 25 and 26: primer: vojnici na odsluženju vojn
Page 27 and 28: Drugo polazište Ustavnog suda koje
Page 29 and 30: proglašenja u Saveznoj skupštini
Page 31: izbora predsednika SCG donese zakon
Page 35 and 36: posmatrati u drugom svetlu. U pravn
Page 37 and 38: institucije državne zajednice poka
Page 39 and 40: međusobno neusklađeni. Boluju od
Page 41 and 42: isteka mandata, može smatrati lega
Page 43 and 44: samo da uredi postupak izbora i opo
Page 45 and 46: izbora konstituisane izborne komisi
Page 47 and 48: mogućnost opoziva predsednika Repu
Page 49 and 50: Republike Ustav nije uredio, premda
Page 51 and 52: Koja pravna pravila treba uzeti u o
Page 53 and 54: toga, i u većinskim izbornim siste
Page 55 and 56: - Bugarska: Ustav Bugarske garantuj
Page 57 and 58: evropskih država u kojima se posla
Page 59 and 60: USTAVNOST ODLUKE O PROGLAŠENJU VAN
Page 61 and 62: 2. Definicija vanrednog stanja Odgo
Page 63 and 64: 3. Da li je predlog za proglašenje
Page 65 and 66: primenjuju u vreme vanrednog stanja
Page 67 and 68: kritičkih analiza aktuelnog ustava
Page 69 and 70: - Bliže se određuje priroda i kar
Page 71 and 72: Inkompatibilnost državnih i javnih
Page 73 and 74: Tradicionalne odredbe osnovnih nač
Page 75 and 76: počiva takav koncept države i pos
Page 77 and 78: izričito garantuje neposredna usta
Page 79 and 80: osnovnih prava, u ustavnom sistemu.
Page 81 and 82: opšteprihvaćenim principima među
Page 83 and 84:
3. Sistem i oblici zaštite ljudski
Page 85 and 86:
i odugovlačenja, pravo na delotvor
Page 87 and 88:
1. Osnovni pristup ljudskim pravima
Page 89 and 90:
nisu naišli na odjek u tadašnjem
Page 91 and 92:
nadležnim organima za otklanjanje
Page 93 and 94:
zaštite i unapređenja ljudskih pr
Page 95 and 96:
1. Odredbe o pravima pripadnika nac
Page 97 and 98:
U osnovnim odredbama Ustava Srbije
Page 99 and 100:
jednakost građana u pravima i duž
Page 101 and 102:
Pažljiviji uvid u predložene nacr
Page 103 and 104:
5.1 Prava koja u identičnom obliku
Page 105 and 106:
je "poštovanje ljudskih prava svih
Page 107 and 108:
najvećim delom implementirani u us
Page 109 and 110:
"Model Ustava Srbije", Forum Iuris-
Page 111 and 112:
Peto, slobodu odlučivanja o rađan
Page 113 and 114:
4. Predlozi za novi ustav Republike
Page 115 and 116:
Ustavno uređivanje tipa izbornog s
Page 117 and 118:
Postupak po kome se donose ovi zako
Page 119 and 120:
ilo pokrenuto interpelacijom ne mo
Page 121 and 122:
imunitet štiti poslanika od odgovo
Page 123 and 124:
prazninom u pogledu rokova za raspi
Page 125 and 126:
pokrajine uočavaju se razlike međ
Page 127 and 128:
2.2 Pravni akti kojima se uređuju
Page 129 and 130:
U nekim predlozima predviđeni su i
Page 131 and 132:
4.4 Princip solidarnosti. Princip s
Page 133 and 134:
6.2 Odlučivanje o području na kom
Page 135 and 136:
8. Ovlašćenja autonomne pokrajine
Page 137 and 138:
kao što su npr: problem usklađiva
Page 139 and 140:
pripremljena u političkim strankam
Page 141 and 142:
- Ustavno garantovanje sloboda i pr
Page 143 and 144:
Kako revitalizovati sadržinsko jez
Page 145 and 146:
Dvostepena strategija - dualitet st
Page 147 and 148:
SPORNA DEMOKRATSKA LEGITIMACIJA 1 S
Page 149 and 150:
Deo III PREDLOZI ZA NOVI USTAV SRBI
show all

helsinÅ¡ke sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?