helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Drugo polazište Ustavnog suda koje sledi iz obrazloženja odluke<br />
Suda je već pomenuto ovlašćenje zakonodavca da, kada je to Ustavom<br />
predviđeno može urediti uslove za ostvarivanje pojed<strong>in</strong>ih sloboda i prava, a<br />
da nač<strong>in</strong> ostvarivanja može propisati tada kada je to neophodno za njihovo<br />
ostvarivanje. U vezi sa ovim pitanjem Ustavni sud je stao na stanovište da<br />
ostvarivanje biračkog prava na nač<strong>in</strong> na koji je to Ustav uredio nije moguće u<br />
neposrednom vidu te da je Zakonom, na osnovu ovlašćenja iz Ustava uređen<br />
nač<strong>in</strong> i postupak ostvarivanja toga prava.<br />
Nesporna je ustavna norma (član 87 stav 7) da se "postupak izbora i<br />
opoziva Predsednika Republike utvrđuje zakonom". Ova odredba Ustava upravo<br />
je oslonjena na član 12 stav 2 Ustava Republike Srbije koja propisuje da se<br />
zakonom može urediti nač<strong>in</strong> ostvarivanja sloboda i prava tada kada je to<br />
neophodno za njihovo ostvarivanje. I u ovom slučaju Sud polazi sa<br />
ispravnog pravnog stanovišta, ali iz navedenih ustavnih normi ne slede<br />
zaključci do kojih je Sud došao, a naročito:<br />
- Prvo, da "postupak ne podrazumeva samo propisivanje procesnih<br />
radnji kojima bi se sprovelo biračko pravo, već i propisivanje određenih<br />
prava i obaveza, pa i obaveza u pogledu rokova u kojima se obezbeđuje<br />
sprovođenje biračkog prava". Naprotiv, ovde je upravo u pitanju<br />
propisivanje uslova za ostvarivanje pasivnog biračkog prava, a njih<br />
zakonodavac može urediti samo ako je na to izričito ovlašćen u Ustavu (član<br />
12 stav 1 Ustava). Ustav to u ovom slučaju nije uč<strong>in</strong>io, već je precizno, rečju<br />
"postupak", određuje domet i obim nadležnosti zakonodavca.<br />
- Drugo, iz č<strong>in</strong>jenice da Predsednik Republike predstavlja Republiku i<br />
oličava njeno državno jed<strong>in</strong>stvo (član 9 stav 2 Ustava) nužno ne sledi zaključak<br />
do koga je Sud došao "da je postupak ostvarivanja pasivnog biračkog prava za tu<br />
funkciju teži i komplikovaniji od ostvarivanja aktivnog biračkog prava". Ovakvo<br />
obrazloženje upravo iskazuje stav Ustavnog suda da su "razumljive" razlike<br />
između uslova za sticanje pasivnog biračkog prava za opšte i uslova za<br />
sticanje ovoga prava u predsedničkim izborima.<br />
uređuje materiju izbora. Postupajući na ovakav nač<strong>in</strong> ustavni sudovi su<br />
svojim odlukama izvršili faktičku reviziju ustava dopunjujući ustavnu<br />
odredbu o uslovima za sticanje biračkog prava, dajući ovoj odredbi šire<br />
značenje od onoga koje nalaže <strong>in</strong>terpretacija ustava. Pored toga, biračko<br />
pravo, kao jedno od prava iz grupe osnovnih ustavnih prava, u ovakvoj<br />
<strong>in</strong>tepretaciji shvaćeno je objektivno kao zakonsko, a ne ustavno pravo. Za<br />
jednoga od sudija Ustavnog suda Republike Srbije, odluka Ustavnog suda u<br />
ovom predmetu je "primer primata političkog nad pravnim kriterijumom<br />
kontrole ustavnosti". 66<br />
3. Sušt<strong>in</strong>a spora o ustavnosti i konsekvence odluka<br />
ustavnih sudova<br />
U sva tri slučaja rešavajući spor o ustavnosti zakona ustavni sudovi<br />
su odgovarali na pitanje da li je biračko pravo ustavno ili zakonsko pravo.<br />
Svojim odlukama stali su na stanovište da osporavanim zakonskim<br />
odredbama nije povređeno ustavom garantovano biračko pravo građana,<br />
niti da je zakonodavac prekoračio svoja ustavom utvrđena ovlašćenja da<br />
66<br />
S. Vučetić: Op. cit. str. 210.<br />
52<br />
53
Change language