helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
sudovi kada odlučuju o izbornim sporovima; u kom se postupku odlučuje o verifikaciji mandata poslanika i sl. - Otvoreno je i pitanje da li je primena nekih instituta pravne zaštite izbora i izbornog prava uopšte praktično moguća, s obzirom na uslove propisane za primenu tog instituta. 40 Npr. institut ustavne žalbe pred Saveznim Ustavnim sudom. - Nejasno je koji subjekti raspolažu pravom pokretanja izbornih sporova. Da li su to samo subjekti čije pravo u izborima je neposredno povređeno ili ovim pravom raspolaže svaki birač kao osnovni subjekt izbornog prava. Npr. Savezni propis pravo legitimacije u izbornom sporu koncipira načelno šire (svaki birač) dok je republički propis restriktivniji. - U postupku rešavanja o izbornim sporovima nije dosledno obezbeđen princip ravnopravnosti stranaka u postupku, kako s obzirom na momenat u kome stiču pravo da sudeluju u radu organa za sprovođenje izbora, tako i s obzirom na jednake mogućnosti da se koriste institutima pravne zaštite izbornog prava u postupku odlučivanja o izbornom sporu. Npr: predstavnici podnosilaca izbornih lista koji stiču pravo da sudeluju u radu izbornih komisija tek nakon što ispune zakonom propisane uslove, objektivno nisu u mogućnosti da saznaju za eventualne povrede izbornog prava ili postupka izbora, koje su nastale do momenta njihovog uključivanja u rad izborne komisije; strani na čiju štetu je usvojen prigovor od strane izborne komisije u postupku odlučivanja o povredi izbornog prava ili postupka izbora, nije data mogućnost da se koristi nekim od raspoloživih pravnih sredstava u takvom slučaju. Ogled 6. KRŠENJE USTAVA PODZAKONSKIM PRAVNIM AKTIMA Podzakonski pravni akti mogu biti predmet ocene ustavnosti. Otuda sledi da povreda ustava može biti izazvana i aktima podzakonskog karaktera. Specifičnu grupu podzakonskih akata predstavljaju uredbe vlade. Na osnovu generalnog ustavnog ovlašćenja 41 ili ovlašćenja sadržanog u 40 Dr D. Stojanović: Ustavno sudstvo i zaštita sloboda i prava građana, Pravni život br. 12/1995. str. 185; S. Bajić: Ibidem. 41 Član 99 stav 1 tačka 4 Ustava SRJ i član 90 stav 1 tačka 2 Ustava Republike Srbije. 42 zakonima vlada donosi uredbe "za izvršavanje zakona". 42 Ustav određuje prirodu uredaba koje se donose u cilju izvršavanje zakona i služe izvršavanju zakona.. Ovako određena pravna priroda uredaba vlade upućuje na zaključak da se uredbama ne mogu meritorno uređivati društveni odnosi koji se meritorno uređuju zakonima. Utoliko pre se uredbom ne može uređivati ustavna materija, niti se uredbom mogu menjati ili suspendovati ustavne norme. Uprkos ovom načelnom stavu pravni sistem u SRJ pruža i ovakve primere. Primer koji ilustruje ovaj vid kršenja ustava je Uredba o merama finansijske discipline u izvršavanju obaveza u 1998. godini, 43 koju je donela Vlada Republike Srbije. Postupak ocene ustavnosti ove Uredbe iniciran je od strane brojnih subjekata, pa je uredba stavljena van snage novom uredbom koju je Vlada donela samo nekoliko nedelja kasnije. 44 U roku od samo dve nedelje, koliko je primenjivana, ova Uredba je doživela brojna osporavanja od strane predstavnika pravne struke 45 , a u praksi je izazvala pometnju u platnom prometu, prometu nepokretnosti i prometu motornih vozila i ugrozila opštu pravnu sigurnost građana. Uredbom je povređeno više odredaba Ustava SRJ. 1. Uredba je doneta pozivom na generalno ovlašćenje Vlade da donosi uredbe, 46 ali se pri tome izašlo iz okvira generalnog ovlašćenja vlade da donosi uredbe, budući da to ovlašćenje obuhvata samo uredbe "za izvršavanje zakona," 47 a ne i ovlašćenje za donošenje uredaba kojima se meritorno uređuje zakonska materija. 2. Donoseći Uredbu o merama finansijske discipline, Vlada Republike Srbije povredila je načelo supremacije saveznog Ustava i saveznih zakona nad ustavima i zakonima federalnih jedinica, jer je svojom uredbom uredila pitanja koja, prema izričitim odredbama Ustava SRJ predstavljaju domen zakonodavne nadležnosti federacije. To su oblasti: obligacionih odnosa, 48 osnova svojinsko – pravnih odnosa, 49 bezbednosti saobraćaja, 50 42 Član 99 stav 1 tačka 4 Ustava SRJ i član 90 stav 1 tačka 2 in fine Ustava Republike Srbije. 43 Službeni glasnik Republike Srbije br. 2 od 5. II 1998. 44 Uredba je doneta 20. II 1998. 45 Dr J. Salma: O nezakonitim elementima Vladine Uredbe o "finansijskoj discplini", Glasnik advokatske komore Vojvodine, br. 3\98 str. 103. 46 Član 2 tačka 2 Zakona o Vladi Republike Srbije. 47 Član 90 stav 1 tačka 2 Ustava Republike Srbije. 48 Član 77 stav 1 tačka 5 Ustava SRJ. 49 Član 77 stav 1 tačka 5 Ustava SRJ. 50 Član 77 stav 1 tačka 5 Ustava SRJ. 43
prelazak granice, 51 svojinska prava na nepokretnostima i način njihovog ostvarivanja, 52 osnivanje preduzeća i drugih oblika organizovanja privrednih subjekata. 53 3. Povređene su ustavne garancije prava svojine. Ustav SRJ štiti pravo svojine garantujući da se svojina ne može ograničiti osim ako to zahteva opšti interes utvrđen zakonom 54 . Članom 11 Uredbe pravo raspolaganja svojinom se ograničava propisivanjem administrativno utvrđenih kupoprodajnih cena. 4. Propisivanjem obaveza Narodnoj banci Jugoslavije 55 povređen je Ustavom SRJ utvrđeni status ove ustanove kao samostalne i jedinstvene emisione ustanove monetarnog sistema SRJ. 56 5. Odredbama sporne Uredbe (član 4) povređen je Ustavom SRJ utvrđen položaj i ovlašćenja guvernera Narodne banke Jugoslavije 57 preuzimanjem njegovih ovlašćenja od strane Vlade Republike Srbije propisivanjem oblika bezgotovinskog i gotovinskog plaćanja. 6. Konačno,u postupku donošenja Uredbe povređeno je Ustavno pravilo o stupanju na snagu zakona i drugih propisa i opštih akata u roku od osam dana 58 budući da je uredba stupila na snagu dan nakon objavljivanja, a da pri tom nisu utvrđeni razlozi koji opravdavaju ranije stupanje na snagu ovog akta, što Ustav izričito nalaže u slučajevima kada pravni akt iz opravdanih razloga stupa na snagu pre proteka ovog roka. Ogled 7. DA LI JE USTAVNI SUD ČUVAR I BRANILAC USTAVA Praksa ustavnih sudova pruža više upečatljivih primera koji govore u prilog zaključku da ustavni sudovi ne deluju u ustavnom sistemu kao čuvari i branitelji ustava, već često i sami krše ustav. Za razliku od prethodnih oblika u kojima se ogleda kršenje ustava, praksa ustavnih sudova ima dalekosežnije posledice. Njime se stvara ustavni presedan. Ona 51 Član 77 stav 1 tačka 6 Ustava SRJ. 52 Član 72 Ustava SRJ. 53 Član 74 stav 1 Ustava SRJ. 54 Član 69 stav 3 Ustava SRJ. 55 Član 2 stavovi 1 do 3 Uredbe. 56 Član 114 stav 1 Ustava SRJ. 57 Član 114 stav 2 Ustava SRJ. 58 Član 116 Ustava SRJ. 44 proizvodi pravne posledice koje se teško mogu ukloniti iz pravnog sistema, jer su stvoreni presedani koji se primenjuju i na druge slične slučajeve, a više nema pravnih mogućnosti da se oni izmene, jer su upravo ustavni sudovi oni organi državne vlasti čija je osnovna nadležnost otklanjanje neustavnosti i zaštita ustava. Od brojnih primera prakse ustavnih sudova za ilustraciju je izabrano je nekoliko odluka koje se odnose na jedno od osnovnih prava građana – biračko pravo. Predmet analize su odluke Ustavnog suda Jugoslavije i Ustavnog suda Srbije u kojima su predmet ustavno – sudske kontrole ustavnosti bile odredbe zakona o izborima (opštim i predsedničkim) o prebivalištu kao uslovu ostvarivanja aktivnog i pasivnog biračkog prava. 1. Predmet osporavanja ustavnosti Savezni ustavni sud je o prebivalištu kao uslovu sticanja biračkog prava odlučivao u dva navrata: Prvi put, novembra 1991 godine 59 kada je svojim rešenjem odbio da prihvati inicijativu za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti članova 4 i 62 Zakona o izboru narodnih poslanika. Podnosilac inicijative osporavao je ustavnost odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika kojima je utvrđeno da poslanike u Narodnu skupštinu biraju građani sa opštim biračkim pravom koji imaju prebivalište na području izborne jedinice u kojoj se vrši izbor kao i da se za poslanika može izabrati građanin koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Aktivno biračko pravo zakonodavac je, dakle, vezao za prebivalište u izbornoj jedinici u kojoj se ono ostvaruje. Pasivno biračko pravo je postavljeno šire i vezano je uz prebivalište na teritoriji Republike. Kako Ustav SFRJ, koji je tada još bio na snazi, ostvarivanje aktivnog i pasivnog biračkog prava vezuje izričito samo uz ispunjenje dva uslova (državljanstvo i punoletstvo), 60 predmet ocene ustavnosti bilo je pitanje da li je prebivalište u izbornoj jedinici u kojoj građanin ostvaruje svoje biračko pravo, uslov ostvarivanja biračkog prava ili je u pitanju postupak (način) ostvarivanja toga prava. Drugi put, oktobra 1993 godine 61 , kada je svojom odlukom, odbio predlog za ocenu ustavnosti i nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti člana 3 Zakona o izboru Predsednika Republike. Podnosilac predloga kao i podnosilac inicijative smatrali su da je pomenutom odredbom Zakona, 59 Predmet IU br. 147\1 - 91 od 6. XI 1991. 60 Član 156 stav 1 Ustava SFRJ. 61 Predmet br. 60\92 i 61\92. 45
- Page 1 and 2: Br. 22 Biblioteka Helsinške SVESKE
- Page 3 and 4: Reč autorke U knjizi SRBIJA IZMEĐ
- Page 5 and 6: savezna država. Sadržaj toga nač
- Page 7 and 8: kao instrument kojeg valja preoteti
- Page 9 and 10: - Ustavom načelno utvrđen primat
- Page 11 and 12: Ogled 1. POVREDA USTAVA U POSTUPKU
- Page 13 and 14: građana u vreme vanrednog stanja,
- Page 15 and 16: ustavni sud (član 124 stav 1 tačk
- Page 17 and 18: predviđenih za njihovo usklađivan
- Page 19 and 20: ustavnog rešenja ilustrujemo prime
- Page 21: suda) dodatno otežavaju primenu pr
- Page 25 and 26: primer: vojnici na odsluženju vojn
- Page 27 and 28: Drugo polazište Ustavnog suda koje
- Page 29 and 30: proglašenja u Saveznoj skupštini
- Page 31 and 32: izbora predsednika SCG donese zakon
- Page 33 and 34: član 35 Ustavne povelje državne z
- Page 35 and 36: posmatrati u drugom svetlu. U pravn
- Page 37 and 38: institucije državne zajednice poka
- Page 39 and 40: međusobno neusklađeni. Boluju od
- Page 41 and 42: isteka mandata, može smatrati lega
- Page 43 and 44: samo da uredi postupak izbora i opo
- Page 45 and 46: izbora konstituisane izborne komisi
- Page 47 and 48: mogućnost opoziva predsednika Repu
- Page 49 and 50: Republike Ustav nije uredio, premda
- Page 51 and 52: Koja pravna pravila treba uzeti u o
- Page 53 and 54: toga, i u većinskim izbornim siste
- Page 55 and 56: - Bugarska: Ustav Bugarske garantuj
- Page 57 and 58: evropskih država u kojima se posla
- Page 59 and 60: USTAVNOST ODLUKE O PROGLAŠENJU VAN
- Page 61 and 62: 2. Definicija vanrednog stanja Odgo
- Page 63 and 64: 3. Da li je predlog za proglašenje
- Page 65 and 66: primenjuju u vreme vanrednog stanja
- Page 67 and 68: kritičkih analiza aktuelnog ustava
- Page 69 and 70: - Bliže se određuje priroda i kar
- Page 71 and 72: Inkompatibilnost državnih i javnih
prelazak granice, 51 svoj<strong>in</strong>ska prava na nepokretnostima i nač<strong>in</strong> njihovog<br />
ostvarivanja, 52 osnivanje preduzeća i drugih oblika organizovanja privrednih<br />
subjekata. 53<br />
3. Povređene su ustavne garancije prava svoj<strong>in</strong>e. Ustav SRJ štiti<br />
pravo svoj<strong>in</strong>e garantujući da se svoj<strong>in</strong>a ne može ograničiti osim ako to<br />
zahteva opšti <strong>in</strong>teres utvrđen zakonom 54 . Članom 11 Uredbe pravo<br />
raspolaganja svoj<strong>in</strong>om se ograničava propisivanjem adm<strong>in</strong>istrativno<br />
utvrđenih kupoprodajnih cena.<br />
4. Propisivanjem obaveza Narodnoj banci Jugoslavije 55 povređen je<br />
Ustavom SRJ utvrđeni status ove ustanove kao samostalne i jed<strong>in</strong>stvene<br />
emisione ustanove monetarnog sistema SRJ. 56<br />
5. Odredbama sporne Uredbe (član 4) povređen je Ustavom SRJ<br />
utvrđen položaj i ovlašćenja guvernera Narodne banke Jugoslavije 57<br />
preuzimanjem njegovih ovlašćenja od strane Vlade Republike Srbije<br />
propisivanjem oblika bezgotov<strong>in</strong>skog i gotov<strong>in</strong>skog plaćanja.<br />
6. Konačno,u postupku donošenja Uredbe povređeno je Ustavno<br />
pravilo o stupanju na snagu zakona i drugih propisa i opštih akata u roku od<br />
osam dana 58 budući da je uredba stupila na snagu dan nakon objavljivanja, a<br />
da pri tom nisu utvrđeni razlozi koji opravdavaju ranije stupanje na snagu<br />
ovog akta, što Ustav izričito nalaže u slučajevima kada pravni akt iz<br />
opravdanih razloga stupa na snagu pre proteka ovog roka.<br />
Ogled 7.<br />
DA LI JE USTAVNI SUD ČUVAR I BRANILAC USTAVA<br />
Praksa ustavnih sudova pruža više upečatljivih primera koji govore<br />
u prilog zaključku da ustavni sudovi ne deluju u ustavnom sistemu kao<br />
čuvari i branitelji ustava, već često i sami krše ustav. Za razliku od<br />
prethodnih oblika u kojima se ogleda kršenje ustava, praksa ustavnih sudova<br />
ima dalekosežnije posledice. Njime se stvara ustavni presedan. Ona<br />
51<br />
Član 77 stav 1 tačka 6 Ustava SRJ.<br />
52<br />
Član 72 Ustava SRJ.<br />
53<br />
Član 74 stav 1 Ustava SRJ.<br />
54<br />
Član 69 stav 3 Ustava SRJ.<br />
55<br />
Član 2 stavovi 1 do 3 Uredbe.<br />
56<br />
Član 114 stav 1 Ustava SRJ.<br />
57<br />
Član 114 stav 2 Ustava SRJ.<br />
58<br />
Član 116 Ustava SRJ.<br />
44<br />
proizvodi pravne posledice koje se teško mogu ukloniti iz pravnog sistema,<br />
jer su stvoreni presedani koji se primenjuju i na druge slične slučajeve, a više<br />
nema pravnih mogućnosti da se oni izmene, jer su upravo ustavni sudovi oni<br />
organi državne vlasti čija je osnovna nadležnost otklanjanje neustavnosti i<br />
zaštita ustava.<br />
Od brojnih primera prakse ustavnih sudova za ilustraciju je izabrano<br />
je nekoliko odluka koje se odnose na jedno od osnovnih prava građana –<br />
biračko pravo. Predmet analize su odluke Ustavnog suda Jugoslavije i<br />
Ustavnog suda Srbije u kojima su predmet ustavno – sudske kontrole<br />
ustavnosti bile odredbe zakona o izborima (opštim i predsedničkim) o<br />
prebivalištu kao uslovu ostvarivanja aktivnog i pasivnog biračkog prava.<br />
1. Predmet osporavanja ustavnosti<br />
Savezni ustavni sud je o prebivalištu kao uslovu sticanja biračkog<br />
prava odlučivao u dva navrata:<br />
Prvi put, novembra 1991 god<strong>in</strong>e 59 kada je svojim rešenjem odbio da<br />
prihvati <strong>in</strong>icijativu za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti članova<br />
4 i 62 Zakona o izboru narodnih poslanika. Podnosilac <strong>in</strong>icijative osporavao<br />
je ustavnost odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika kojima je<br />
utvrđeno da poslanike u Narodnu skupšt<strong>in</strong>u biraju građani sa opštim<br />
biračkim pravom koji imaju prebivalište na području izborne jed<strong>in</strong>ice u kojoj<br />
se vrši izbor kao i da se za poslanika može izabrati građan<strong>in</strong> koji ima<br />
prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Aktivno biračko pravo<br />
zakonodavac je, dakle, vezao za prebivalište u izbornoj jed<strong>in</strong>ici u kojoj se ono<br />
ostvaruje. Pasivno biračko pravo je postavljeno šire i vezano je uz<br />
prebivalište na teritoriji Republike. Kako Ustav SFRJ, koji je tada još bio na<br />
snazi, ostvarivanje aktivnog i pasivnog biračkog prava vezuje izričito samo<br />
uz ispunjenje dva uslova (državljanstvo i punoletstvo), 60 predmet ocene<br />
ustavnosti bilo je pitanje da li je prebivalište u izbornoj jed<strong>in</strong>ici u kojoj<br />
građan<strong>in</strong> ostvaruje svoje biračko pravo, uslov ostvarivanja biračkog prava ili<br />
je u pitanju postupak (nač<strong>in</strong>) ostvarivanja toga prava.<br />
Drugi put, oktobra 1993 god<strong>in</strong>e 61 , kada je svojom odlukom, odbio<br />
predlog za ocenu ustavnosti i nije prihvatio <strong>in</strong>icijativu za ocenu ustavnosti<br />
člana 3 Zakona o izboru Predsednika Republike. Podnosilac predloga kao i<br />
podnosilac <strong>in</strong>icijative smatrali su da je pomenutom odredbom Zakona,<br />
59<br />
Predmet IU br. 147\1 - 91 od 6. XI 1991.<br />
60<br />
Član 156 stav 1 Ustava SFRJ.<br />
61<br />
Predmet br. 60\92 i 61\92.<br />
45
Change language