helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
suda) dodatno otežavaju primenu procesnih pravila. Pred različitim<br />
organima primenjuju i različita procesna pravila.<br />
Npr. procesna pravila koja se primenjuju u radu organa za<br />
sprovođenje izbora (izbornih komisija i biračkih odbora). Organi za<br />
sprovođenje izbora u toku svoga rada donose odluke i prilikom odlučivanja<br />
koriste određena pravila procedure. To je posebno značajno u slučaju kada<br />
ovi organi, u okviru svoje nadležnosti rešavaju o povredama izbornog prava<br />
i izbornog postupka i odlučuju o zaštiti izbornog prava. U ostvarivanju ove<br />
nadležnosti organi za sprovođenje izbora utvrđuju č<strong>in</strong>jenično stanje, izvode<br />
dokaze sa ciljem utvrđivanja podataka relevantnih za odluku kojom rešavaju<br />
o povredi izbornog prava. Da bi to mogli ostvariti neophodna je primena<br />
procesnih pravila koja bi učesnicima u izbornom sporu obezbedila pravnu<br />
sigurnost i garantovala njihovu jednakopravnost. U postojećim pravnim<br />
propisima nije izvesno koja procesna pravila se primenjuju u ovakvim<br />
slučajevima u radu organa za sprovođenje izbora, posebno izbornih<br />
komisija. U svoj oštr<strong>in</strong>i ovaj se problem postavio u radu Savezne izborne<br />
komisije, prilikom decembarskih izbora 1996. god<strong>in</strong>e.<br />
- Iz pravnih propisa se ne može pouzdano zaključiti kakva je priroda<br />
organa za sprovođenje izbora. To je posebno slučaj sa drugostepenim<br />
organima (izborne komisije u izbornim jed<strong>in</strong>icama i centralna izborna<br />
komisija). I u normativnoj regulativi i u izbornoj praksi ostaje otvoreno<br />
pitanje da li su to organi uprave ili svojevrsni parasudski organi (posebno<br />
ako se ima u vidu nadležnost u rešavanju izbornih sporova). Odsustvo<br />
pravila koja određuju prirodu organa za sprovođenje izbora i različita praksa<br />
u izborima neposredno utiče na primenu pravila izbornog postupka, jer je<br />
primena procesnih pravila vezana prirodu organa koji ih primenjuje. U<br />
situaciji kada priroda organa nije određena ostaje neodređeno i otvoreno<br />
pitanje koja pravila postupka će se primenjivati u radu ovih organa.<br />
- Nisu postavljene jasne <strong>in</strong>stitucionalne, organizacione i<br />
funkcionalne pretpostavke koje bi garantovale nezavisnost i samostalnost<br />
organa za sprovođenje izbora i, saglasno načelu podele vlasti utvrđenom u<br />
Ustavu, osigurale osnovne uslove za objektivan i nepristrasnan rad ovih<br />
organa.<br />
Npr. personalni sastav ovih organa (nema prepreka da članovi, pa i<br />
predsednik izborne komisije bude sudija, odnosno predsednik suda koji<br />
odlučuje o izbornim sporovima koje su rešavale izborne komisije); javnost<br />
rada izbornih komisija (izborne komisije nisu odobrile akreditaciju domaćim<br />
posmatračima izbora); materijalna nezavisnost u radu izbornih komisija<br />
(materijalna nadoknada za rad u ovim organima) i dr.<br />
40<br />
6. Zaštita izbornog prava i postupka izbora poverena je različitim<br />
organima a njihove nadležnosti nisu precizno razgraničene. Ova pitanja su u<br />
nadležnosti organa za sprovođenje izbora; ona su i nadležnost redovnih<br />
sudova; o njima odlučuju ustavni sudovi 39 i najzad sam parlament.<br />
- Propisi ne ustanovljavaju precizna merila za razgraničenje<br />
nadležnosti ovih organa što u praksi stvara nedoumice, omogućava različito<br />
postupanje u istim ili srodnim situacijama, a učesnike izbornih aktivnosti<br />
ostavlja u dilemi kom organu treba da se obrate u slučaju konkretne povrede<br />
izbornog prava ili pravila izbornog postupka.<br />
Npr. praksa lokalnih izbora iz 1996. god<strong>in</strong>e pokazala sve<br />
manjkavosti pravnog uređivanja zaštite izbornog prava i postupka izbora.<br />
- Pravni propisi koji uređuju zaštitu izbornog prava nisu usaglašeni,<br />
a zakon isključuje neke organe predviđene Ustavom, u čijoj je nadležnosti<br />
zaštita izbornog prava.<br />
Npr. Ustav Republike Srbije predviđa nadležnost Ustavnog suda<br />
Republike da odlučuje o izbornim sporovima koji nisu u nadležnosti sudova<br />
ili drugih državnih organa, a Zakon o izboru narodnih poslanika kao organe<br />
zaštite izbornog prava utvrđuje samo izborne komisije i redovne sudove.<br />
- Instrumenti koji učesnicima izbora stoje na raspolaganju i kojima se<br />
oni mogu koristiti u cilju raštite izbornog prava i izbornog postupka različito<br />
su koncipirani u saveznom ustavu, odnosno Ustavu Republike Srbije.<br />
Npr. Savezni Ustav i Zakon o izboru Saveznih poslanika kao<br />
<strong>in</strong>strument zaštite izbornog prava, između ostalog, utvrđuju i ustavnu žalbu,<br />
dok Ustav Republike Srbije i prateći zakoni (o izboru poslanika, o Ustavnom<br />
sudu) ne poznaju ovaj <strong>in</strong>stitut.<br />
- Pravna priroda pojed<strong>in</strong>ih <strong>in</strong>stituta zaštite izbornog prava i dejstvo<br />
koje oni imaju u postupku zaštite izbora nisu jasno određeni.<br />
Npr. pravna priroda prigovora koji se upućuje organu za<br />
sprovođenje izbora za povredu izbornog prava ili postupka izbora.<br />
- Izrazite su pravne prazn<strong>in</strong>e, kontraverze i sporna pitanja u vezi sa<br />
procesnim pravilima po kojima pojed<strong>in</strong>i organi odlučuju o zaštiti izbornog<br />
prava i izbora.<br />
Npr. na koji se nač<strong>in</strong> utvrđuju č<strong>in</strong>jenice u postupku zaštite izbora<br />
koji se odvija u izbornim komisijama; koja procesna pravila primenjuju<br />
39<br />
Šire kod Z. Đukić Veljović: "Ustavno - sudska zaštita izbornog prava",<br />
Pravni žiivot br.12\1995 str. 217. i S. Bajić: Izborni sporovi pred ustavnim sudom, Pravni<br />
život, br. 12/1996 str. 351.<br />
41
Change language