helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

- Propisi o izborima se izrazito često menjaju, najčešće uoči samih
izbora ili neposredno pred izbore, a zabeleženi su i primeri da je izborno
zakonodavstvo menjano i nakon donošenja odluke o raspisivanju izbora. 38
Npr. promenom izbornih propisa bitno su menjani izborni uslovi:
promenom tipa izbornog sistema (Zakon o izboru narodnih poslanika donet
je 3. XI 1992. a izbori su održani decembra iste godine); promenom izborne
geometrije povećavanjem broja izbornih jedinica, čija je svrha neutralizacija
efekata proporcionalnog predstavljanja. (Zakon o izbornim jedinicama,
kojima je broj izbornih jedinica povećan sa 9 na 29, donet je 22 VII 1997. samo
tri dana pre donošenja odluke o raspisivanju izbora (25. VII 1997.) i nepuna
dva meseca pre održavanja izbora (21. IX 1997); promenom sadržaja
materijalnog izbornog prava, propisivanjem dodatnih uslova pod kojima se
stiče izborno pravo (izmenama Zakona o izboru predsednika Republike 3. XI
1992. utvrđeni su novi uslovi za sticanje pasivnog biračkog prava, a izbori su
održani decembra iste godine)
4. Izborno pravo građana nije garantovano kao osnovno ustavno
pravo građana. Izborno zakonodavstvo, protivno ustavu, propisuje dodatne
uslove za sticanje biračke sposobnosti (poslovna sposobnost, prebivalište u
izbornoj jedinici). Sadržaj materijalnog izbornog prava građana nije određen
samo ustavom već i zakonom. To menja prirodu izbornog prava, njegov
status i neposrednu ustavnu zaštitu. Ono postaje zakonsko pravo i gubi
svojstvo osnovnog ustavnog prava građana.
- Protivno ustavu koji utvrđuje da se aktivno i pasivno izborno
pravo građana stiče pod jednakim uslovima, zakon je utvrdio različite uslove
za sticanje ovih prava. Prebivalište u izbornoj jedinici propisano je kao uslov
za sticanje biračke sposobnosti (aktivno biračko pravo), a prebivalište na
teritoriji Republike je uslov za sticanje pasivnog biračkog prava.
- Sadržaj izbornog prava građana zakonodavac je uredio šire od
ustava. Ustav ovo pravo određuje restriktivno kao pravo građana da biraju i
budu birani. Zakon izborno pravo građana određuje kao više pojedinačnih
sloboda i prava koje građani i drugi učesnici u izborima ostvaruju u
izbornom procesu (pravo kandidovanja; pravo na objektivno informisanje o
kandidatima i programima kandidata i političkih stranaka; pravo na
kontrolu izbora i dr.).
- Parlamentarna nepodudarnost (poslanička sposobnost) nije
uređena ustavom, iako je u pitanju jedno od bitnih svojstava sadržaja
materijalnog izbornog prava građana. Zakonodavcu je prepušteno da uredi
38
Primer je zabeležen prilikom raspisivanja prvih višestranačkih izbora,
1991. godine.
38
ovaj institut. Među izbornim zakonima postoje razlike u pogledu razloga za
parlamentarnu nepodudarnost. Republički propis navodi više razloga
(nosilac pravosudne ili druge funkcije koji se bira u skupštini; funkcioner ili
drugo lice zaposleno u organu uprave), dok se savezni zakon zadovoljava
samo jednim (ne može istovremeno biti poslanik u oba doma Savezne
skupštine).
- Sticanje biračke sposobnosti (pasivno biračko pravo) za
predsedničke izbore u Srbiji, uslovljeno je, protivno Ustavu, cenzusom
domicila na teritoriji Republike u trajanju od jedne godine.
5. Procesna pravila pate od velikog broja pravnih praznina. Pravne
praznine u procesnoj materiji unose neizvesnost, nesigurnost i arbitrernost u
osetljivu oblast izbornog postupka. To se protivi prirodi procesnih pravila
koja zahtevaju preciznost kako bi se isključila arbitrernost i osigurala
jednakopravnost učesnika u izbornom procesu.
Npr. pravne praznine su posebno karakteristične za postupak:
kandidovanja; vođenja i kontrole biračkih spiskova; utvrđivanja i
proglašavanja kandidatskih lista; utvrđivanja i objavljivanja rezultata
glasanja; glasanja birača izvan biračkih mesta; verifikacije mandata;
postupak po kome se odvija rad organa za sprovođenje izbora, posebno
izbornih komisija i dr.
- Pravnoj neizvesnosti u oblasti procesnog izbornog prava doprinosi
i često upućivanje na shodnu primenu procesnih pravila iz drugih grana
prava. To stvara dodatne teškoće, jer zahteva interpretacije koje institut
shodne primene drugih procesnih pravila pretpostavlja. Nije redak slučaj da
nema izvesnosti o tome koja će se procesna pravila shodno primenjivati u
određenom postupku (npr. utvrđivanje činjeničnog stanja i izvođenje dokaza
na osnovu kojih izborna komisija odlučuje o povredama izbornog prava i
izbornog postupka).
Npr. sadržaj Zakona o izboru Predsednika Republike koji bi trebalo
da uredi postupak izbora redukovan na samo jedno pravilo o shodnoj
primeni procesnih pravila utvrđenih drugim zakonom. Izborna praksa (npr.
lokalni izbori 1996.) pokazala je da su, rešavajući o izbornim sporovima,
sudovi primenjivali različita procesna pravila (upravni spor; parnični
postupak; vanparnični postupak i sl.), što je neusklađena zakonodavna
regulativa dopuštala na osnovu instituta shodne primene drugih propisa.
- Neprecizno ustanovljena ovlašćenja pojedinih organa koji sudeluju
u izbornom procesu (praznine, ili identičnost ovlašćenja dva ili više organa
kao npr. reševanje izbornih sporova koje je stavljeno u sudova i Ustavnog
39