helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

1. Ustavi sadrže generalno ovlašćenje za zakonodavca da uredi način
ostvarivanja pojedine slobode ili prava građana. 33 Među ustavima postoje
razlike u odnosu na uslove pod kojima zakonodavac može koristiti ovo
ovlašćenje. Sadržaj ovih pravila nije precizan. Norme su uopštene i
dopuštaju mogućnost različite interpretacije.
Npr. norma Ustava SRJ o uslovima pod kojima zakonodavac može
koristiti ovlašćenje da uredi način ostvarivanja sloboda i prava građana glasi
"kad je to Ustavom predviđeno", (jasno i nedvosmisleno pravilo koje izričito
zahteva konkretno ovlašćenje za zakonodavca u samom Ustavu) "ili kad je to
neophodno za njihovo ostvarivanje" (pravilo krajnje neodređeno, koje
relativizira prvi, jasno postavljen uslov).
2. Zakonom je moguće urediti i sadržinu, a ne samo način
ostvarivanja pojedinih sloboda i prava. U uslovima u kojima se zakonom
može urediti ne samo način ostvarivanja sloboda i prava građana, već i
sadržaj sloboda i prava, osnovna prava gube status ustavnih i postaju
zakonska prava.
Npr: Ustav Srbije (član 12 stav 1) sadrži opštu odredbu kojom
ovlašćuje zakonodavca da uredi i sadržinu sloboda i prava propisivanjem
uslova za ostvarivanje pojedinih sloboda i prava, pod uslovom da je takvo
ovlašćenje sadržano u Ustavu. Praktične primere zakonskog uređivanja
sadržaja osnovne slobode ili prava nalazimo u izbornom zakonodavstvu,
koje je propisalo dodatne uslove za sticanje biračkog prava i tako suzilo krug
subjekata kojima je Ustav to pravo garantovao. Ustav SRJ ne poznaje ovu
mogućnost, kada su u pitanju osnovna prava.
Zakonsko uređivanje sadržaja prava posebno je karakteristično za
grupu socijalno – ekonomskih prava. Ustavne garancije ovih prava su
uopštene i neprecizne. Uz najveći broj ovih prava ustavom je izričito
propisano ovlašćenje zakonodavca da uredi uslove i način njihovog
ostvarivanja. Otuda bi se za ova prava pre moglo reći da čine skup
zakonodavnih nadležnosti skupština, nego da su u pitanju osnovne ustavne
garancije.
Npr. "zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu, u skladu sa
zakonom" (član 56 stav 2 Ustava SRJ); "invalidima se jamči posebna zaštita, u
skladu sa zakonom" (član 59 Ustava SRJ); "svako ima pravo na zaštitu
zdravlja, u skladu sa zakonom" (član 60 stav 1 Ustava SRJ); "omladina, žene i
invalidi imaju posebnu zaštitu na radu, u skladu sa zakonom" (član 56 stav 3
Ustava SRJ) i sl.
3. Ustavi sadrže opšte odredbe o protivustavnosti i kažnjivosti
zloupotrebe prava, 34 a Ustav Republike Srbije i ovlašćenje za zakonodavca da
uredi slučajeve zloupotrebe prava. 35 Propisujući slučajeve zloupotrebe prava,
kao i sankcije za njih, zakonodavac je u prilici da posredno odredi stvarnu
sadržinu određene slobode ili prava i tako posredno suzi ustavom utvrđeni
sadržaj sloboda ili prava. Neusklađenost ova dva Ustava, ostavlja otvorenim
pitanje da li je zakonom je moguće urediti zloupotrebu sloboda i prava.
Postojeće rešenje dopušta mogućnost da se ovo pitanje uredi zakonom
federalne jedinice, ali ne i saveznim zakonom.
Npr: Ustav Republike Srbije propisuje protivustavnost i kažnjivost
zloupotrebe prava "kako je to zakonom predviđeno" (član 12 stav 3 in fine),
dok Ustav SRJ ne sadrži ovakvu odredbu.
4. Mesto ograničavajućih odredbi u sistematici ustava i njihova
supsidijerna priroda dozvoljava mogućnost da se ova ograničenja primene
uz svaku pojedinačnu slobodu ili pravo zagarantovano ustavom, dakle i tada
kada u ustavu nisu propisana konkretna ograničenja pojedine slobode ili
prava.
Npr. u Ustavu Republike Srbije (član 12) ove su odredbe
sistematizovane na početku poglavlja o slobodama i pravima građana, uz
odredbe kojima se ustanovljava opšti ustavni okvir garantovanja sloboda i
prava građana. Ovaj Ustav, najpre određuje opšte graniced u kojima je
ustavotvorac spreman da zajemči slobode i prava građana, a tek potom
utvrđuje sadržaj pojedinih sloboda i prava građana. Iako se može reći da je u
pitanju samo normativna tehnika, ovom se pitanju može prići i koncepcijski.
Ostaje otvoreno pitanje da li Ustav zadržava svoje bitno svojstvo osnovnog
jemca i zaštitnika sloboda i prava građana ako svojom unutrašnjom
sistematikom napre propisuje okvire i granice jemstava, a tek potom sadržaj
sloboda i prava građana. Ustav SRJ primenjuje drugu sistematiku,
svrstavajući odredbe o granicama sloboda i prava građana (član 67) na kraju
poglavlja o slobodama i pravima građana.
Faktička izmena ustava izazvana neustavnim zakonima, posebno je
česta u oblasti izbornog prava (Z Đukić Veljović, 1995\217, S.
Vučetić1997\1071, i 1998\129). Uvidom u izborno zakonodavstvo zapaža se
više primera kršenja ustava.
Posledice faktičke revizije ustava na način da zakonodavac definiše
sadržaj ustavnih garancija i tom prilikom često odstupa od osnovnog
33
Član 67 stav 2 Ustava SRJ i član 12 stav 2 Ustava Republike Srbije.
34
34
Ustav SRJ, član 67 stav 3 i Ustav Republike Srbije, član 12 stav 3.
35
Član 12 stav 3 Ustava Republike Srbije.
35