helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

predviđenih za njihovo usklađivanje sa Ustavom; nema sankcije za
neaktivnost posebne komisije kojoj je stavljeno u zadatak da se stara o
usklađivanju saveznih propisa sa Ustavom ) kao i da praksa Saveznog
ustavnog suda pokazuje da ovaj organ čiji je osnovni zadatak zaštita Ustava,
nije spreman da ostvaruje svoju nadležnost da, po sopstvenoj inicijativi
odlučuje o saglasnosti saveznih zakona sa Ustavom SRJ stvorena je ustavno –
pravna situacija koju odlikuje:
- nominalno postojanje Ustava koji je stupio na snagu;
- prikrivena revizija Ustava izvršena promenama Ustavnog zakona
za sprovođenje ustava produžavanjem rokova za usklađivanje
zakonodavstva sa Ustavom;
- faktičko suspendovanje Ustava zakonima koji mu vremenski
predhode uz prećutnu saglasnost da se primenjuju neustavni zakoni i po
isteku rokova za njihovo usklađivanje sa Ustavom;
- odsustvo bilo kakve sankcije za primenu neustavnih zakona;
- različita stanovišta ustavnih sudova o prirodi i karakteru ustavnih
zakona i mogućnosti (nemogućnosti) njihove ustavno sudske kontrole;
- izostanak zaštite Ustava od strane saveznog ustavnog suda koji je
prestao da bude čuvar i branilac Ustava.
Formalno stupanje na snagu Ustava danom njegovog donošenja (27.
IV 1992) 29 je obesmišljeno. Sedam godina od njegovog donošenja primena
Ustava više nije u sferi prava, već izvan nje. Ona obitava u sferi fakticiteta i
neograničenog voluntarizma.
Unošenjem normi materijalno pravnog karaktera u Ustavni zakon za
sprovođenje Ustava Republike Srbije, 30 pojedini, Ustavom uređeni instituti
uređeni su različito od Ustava. Odredbe Ustavnog zakona za sprovođenje
Ustava, na taj su način revidirale Ustav Republike Srbije i poslužile su kao
ustavni osnov za donošenje nekoliko zakona.
Sve to uticalo je na faktičku izmenu pravne prirode ustavnog
zakona, a dijametralno različita stanovišta ustavnih sudova o pravnoj prirodi
ustavnih zakona utiču i na praksu ovih sudova u kojoj paralelno egzitiraju
dva pristupa: jedan koji dopušta mogućnost ocene ustavnosti ustavnog
zakona pred ustavnim sudom (Ustavni sud Republike Srbije) i odrugi koji
ovakvu mogućnost ne dopušta (Savezni ustavni sud).
29
Član 144 Ustava SRJ.
30
Npr. članovi 19 1, 19 b i 20 Ustavnog zakona sprovođenju Ustava
Republike Srbije.
32
Ogled 5.
FAKTIČKA REVIZIJA USTAVA PUTEM ZAKONA
Posebno su česti slučajevi kršenja ustava do kojih dolazi donošenjam
zakona čija sadržina u materijalnom smislu nije saglasna ustavu. Ovaj vid
kršenja ustava predstavlja oblik faktičke revizije ustava budući da se
primenjuje zakon, a ne ustav, pa se tako sadržaj ustava faktički menja.
Povrede ustava koje nastaju na ovaj način posebno su teške kada se radi o
garancijama sloboda i prava građana, jer se ustavne garancije o osnovnim
slobodama i pravima građana neposredno primenjuju na osnovu samoga
ustava, pa zakon u mnogim ovakvim slučajevima uopšte nije nužan uslov za
primenu ustavne garancije.
Status osnovnih sloboda i prava građana u ustavnom sistemu nije
dosledno obezbeđen u samom ustavu. U ustavnom sistemu nema jasnih
kriterijuma za razgraničenje ustavnih od zakonskih prava. Tome doprinose
široko i neprecizno određeni uslovi (posebno u Ustavu Republike Srbije 31 )
pod kojima se zakonodavac može koristiti opštim ovlašćenjem da uređuje ne
samo postupak ("način ostvarivanja") ostvarivanja sloboda i prava građana,
već i njihovu sadržinu ("uslove ostvarivanja"), kao i zloupotrebu i kažnjivost
zloupotrebe prava. Faktičku reviziju ustava zakonima čija sadržina nije
saglasna sa ustavom ilustrovaćemo primerima statusa osnovnih sloboda i
prava i izbornog zakonodavstva. 32
Osnovna prava u ustavnom sistemu imaju status ustavnih prava.
Njihova priroda nalaže: da sadržaj ovih prava bude utvrđen ustavom; da se
ustavne odredbe o slobodama i pravima neposredno primenjuju pa zakon
nije nužan posrednik između ustava i građana, i najzad da je ovim pravima
obezbeđena ustavno – pravna zaštita. U ustavnom sistemu SRJ, posebno u
Ustavu Republike Srbije, osnovna prava građana nemaju status ustavnih, već
zakonskih prava. To je posledica nekih ustavnih rešenja sadržanih u Ustavu
SRJ, a posebno u Ustavu Republike Srbije kao i nesklada, suprotnosti i
protivurečnosti između ova dva ustava.
31
Član 12 Ustava Republike Srbije. Videti šire dr M. Pajvančić: Ustavni okviri
garantovanja ljudskih prava, Arhiv za pravne i društvene nauke, br. 2 – 3/1991, str. 221 –
231.
32
S. Vučetić: Lex specialis kao negacija vladavine prava, Pravni život br. 12/
1997/ str. 1071 i S. Vučetić Ocena ustavnosti izbornih zakona, Pravni život br. 12/ 1998
str. 129 – 141.
33