helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Ustavni zakon za sprovođenje Ustava donet je istovremeno sa
donošenjem Ustava SRJ kao akt sprovođenja Ustava. Stupio je na snagu kada
i Ustav. 22
Ustavni zakon uredio važenje ranije donetih zakona i pravni režim
usklađivanja zakona sa Ustavom SRJ. 23 Utvrđeni su rokovi u kojima se
savezni zakoni moraju uskladiti sa Ustavom, izuzimajući taksativno
navedene zakone 24 koji su prestali da važe danom stupanja na snagu Ustava.
Savezni zakoni grupisani su u dve grupe. U prvoj grupi 25 taksativno su
navedeni savezni zakoni (ukupno 37) koji su morali biti usklađeni sa
Ustavom SRJ do kraja 1992. godine (31. XII). U drugoj grupi 26 su svi ostali
zakoni za koje je rok usklađivanja sa Ustavom SRJ isticao 31. XII 1994.
godine.
Izmenama i dopunama Ustavnog zakona u četiri navrata su
produžavani rokovi za usklađivanje saveznih zakona sa Ustavom SRJ.
Poslednji put to je učuinjeno 1994. godine. Rok sa usklađivanje zakona iz
člana 15 produžen je za dve godine i isticao je 31. XII 1994, dok je za zakone
iz člana 16 rok produžen do 30 VI 1995. godine. Najzad, prilikom izmene
Ustavnog zakona produžavani su čak i rokovi koji su već bili istekli. Od
1994. godine kada je poslednji put formalnim izmenama Ustavnog zakona
produženo važenje zakona donetih na osnovu Ustava SFRJ iz 1974, rokovi
više nisu produžavani. Rokovi za usklađivanje sakona sa Ustavom su istekli,
a mnogi zakoni ni do danas, četiri godine po isteku poslednjeg roka nisu
usaglašeni sa ustavom niti su uklonjeni iz pravnog sistema.
Ovakva pravna situacija primer je drastične povrede Ustava.
1. Produžavanjem rokova za usklađivanje zakona sa Ustavom,
Ustavnim zakonom za sprovođenje ustava ustav je faktički suspendovan. Na
snazi i dalje opstaju zakoni ranijeg pravnog sistema čija rešenja se
neposredno primenjuju iako su suprotna Ustavu ili nisu sa njim usklađena.
Na sceni je svojevrsni "kontinuitet" dela starog pravnog sistama kojim se
derogira Ustav, posebno onaj deo koji sadrži garancije sloboda i prava
građana. Derogiranjem ustavnih garancija sloboda i prava građana derogira
se suština Ustava, budući da su garancije i zaštita sloboda i prava građana
daju smisao ustavu i razlog su njegovog postojanja.
22
Član 1 Ustavnog zakona za sprovođenje ustava.
23
S. Vučetić: Odnos pravnog i političkog karaktera kontrole ustavnosti
zakona, Pravni život br. 12\1995 str. 201.
24
Članovi 13 i 14 Ustavnog zakona za sprovođenje ustava.
25
Član 15 Ustavnog zakona za sprovođenje ustava.
26
Član 16 Ustavnog zakona za sprovođenje ustava.
30
Ustavne garancije sloboda i prava građana na ovaj su način
suspendovane uprkos izričitoj i nedvosmislenoj ustavnoj odredbi da se
slobode i prava građana ostvaruju, a dužnosti ispunjavaju na osnovu
Ustava, 27 koja omogućava da se Ustav nepoisredno primeni, a primena
neustavnih zakona isključi.
Npr. u materiji sloboda i prava građana nalazimo više ovakvih
primera. Jedan od najupečatljivijih odnosi se na ličnu slobodu građana i
njenu zaštitu. Odredbama Zakona o krivičnom postupku koji nije usklađen
sa Ustavom derogiraju se ustavne garancije lične slobode (članovi 23 i 24),
uprkos veoma preciznim ustavnim odredbama koje je moguće neposredno
primeniti na osnovu Ustava (član 67 stav 1) budući da sudovi i drugi državni
organi ostvaruju svoje nadle.žnosti na osnovu ustava i zakona. Stav
Ustavnog suda da se ustavne odredbe o garantovanju sloboda i prava
građana ne mogu neposredno primeniti na osnovu samoga Ustava, samo je
potvrda nespremnosti da se formalno proklamovane ustavne garancije
sloboda i prava građana i praktično uvaže i primene. Posledica je primena
neustavnih zakona koja traje više od sedam godina od donošenja Ustava.
2. Ustavni zakon je od akta sprovođenja Ustava postao akt revizije
Ustava. Sledeći načelo hijerarhije propisa u pravnom sistemu koje Ustav SRJ
eksplicitno utvrđuje kogentnom normom prema kojoj "svi propisi i opšti akti
moraju biti saglasni sa Ustavom," 28 Ustavni zakon bi morao biti saglasan sa
Ustavom SRJ. Navedeni ustavni princip ne dopušta interpretaciju koja menja
prirodu Ustavnog zakona.. Uprkos tome Ustavni zakon je promenuo svoju
prirodu i od akta sprovođenja preobražava ga u akt prikrivene faktičke
revizije Ustava. Dva su osnovna indikatora koja govore o promeni prirode
Ustavnog zakon. Prvi je produžavanje rokova za usaglašavanje zakona sa
Ustavom. Drugi predstavljaju norme materijalno – pravnog karaktera kojima
se određena ppravna pitanja uređuju različito od ustava.
Praksa izmena Ustavnog zakona demonstrirana u više navrata
rezultirala je prećutnim produžavanjem važenja zakona koji derogiraju
Ustav i nakon isteka poslednjeg roka za njihovo usklađivanje sa Ustavom.
Krajnja konsekvenca ovakve "pravne" situacije je protivustavno
produžavanje važenja starog pravnog sistema do u nedogled i
suspendovanje primene novog pravnog sistema.
Budući da su rokovi za usklađivanje zakonodavstva sa ustavom
odavno istekli kao i da Ustavni zakon ne poznaje sankciju za ovakav slučaj
(npr. nema odredbe o prestanku važenja ovih zakona po isteku rokova
27
Član 67 stav 1 Ustava SRJ.
28
Član 115 stav 1 Ustava SRJ.
31