helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

ustavni sud (član 124 stav 1 tačka 7). S obzirom na prirodu materije, teško je
poverovati da bi u okolnostima pretnje ratom i drugim vanrednim prilikama
Savezni ustavni sud imao mogućnosti i dovoljno vremena koliko to
procedura njegovog rada zahteva, da o tome odlučuje.
- Utvrđeni su različiti uslovi za donošenje odluka kojima se uređuje
režim sloboda i prava građana u vreme rata, neposredne ratne opasnosti i
vanrednog stanja.
Npr. Savezna vlada može doneti akt kojim se ograničavaju slobode i
prava građana (član 99 stav 1 tačke 10 i 11) samo za vreme rata, ali ne i za
vreme neposredne ratne opasnosti pod uslovom da su kumulativno
ispunjene sledeće pretpostavke: da Savezna skupština nije u mogućnosti da
se sastane; da sasluša mišljenje predsednika veća Savezne skupštine. Ustav
Republike Srbije utvrđuje nadležnost predsednika Republike da, na predlog
Vlade, ali i po sopstvenoj inicijativi donosi akte za vreme vanrednog stanja.
Predsednik Republike obavezan je da sasluša mišljenje Vlade, pod uslovom
na Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, samo kada se rado o
donošenju odluke o utvrđivanju neposredne ratne opasnosti ili proglašenju
rata (član 83 stav 1 tačka 6), ali ne i u vezi sa aktima koje donosi i kojima
može ograničiti slobode i prava građana.
- Značajne su neusklađenosti i u odnosu na mogući opseg, sadržaj i
domašaj akata kojima se za vreme vanrednog stanja ograničavaju slobode i
prava građana. Ograničenja izvršne vlasti u takvim prilikama znatno su
preciznije i restriktivnije uređena u saveznom Ustavu, dok su u Ustavu
Republike Srbije formulisana uopšteno i široko.
Npr. Savezni Ustav taksativno navodi koje slobode i prava građana
se izuzimaju od mogućih ograničenja u vreme vanrednog stanja (član 99 stav
1 tačka 11). Ustav Republike Srbije to čini uopšteno – "mogu se ograničiti
pojedine slobode i prava" (član 83 stav 1 tačka 7). Ovim Ustavom predviđena
je i mogućnost da se aktima koje donosi predsednik Republike u vreme rata
ili neposredne ratne opasnosti "izmeni organizacija, sastav i ovlašćenja Vlade
i ministarstava, sudova i javnih tužilaštava" (član 83 stav 1 tačka 7 in fine).
Ovlašćenja predsednika Republike proširuju se i na uređivanje organizacije
vlasti, pa je zamislivo da u vreme vanrednog stanja sadržaj Ustava (slobode i
prava građana i organizacija vlasti) bude izmenjen predsedničkim
dekretima.
- Različito je uređeno i vremensko dejstvo odluke o ograničavanju
sloboda i prava građana za vreme rata, neposredne ratne opasnosti i
vanrednog stanja.
28
Npr. Prema odredbama saveznog Ustava akti kojima se uređuje
režim sloboda i prava građana u vreme rata imaju ograničeno dejstvo – "dok
to stanje traje" (član 99 stav 1 tačka 11), dok u Ustavu Republike Srbije
ovakvog izričitog ograničenja nema.
8. Neusklađenosti ustava federalnih jedinica sa Ustavom SRJ u
uređivanju odnosa međunarodnog i unutrašnjeg prava u oblasti sloboda i
prava građana stavlja građane SRJ u nejednak položaj. U ustavnom sistemu
u kome ustavi federalnih jedinica nisu usklađeni sa saveznim Ustavom,
građani SRJ nisu u istoj poziciji s obzirom na mogućnosti koje im stoje na
raspolaganju u zaštiti sloboda i prava garantovanih ustavom. Povređeno je
načelo jednakosti građana i princip jednakih mogućnosti zaštite njihovih
osnovnih sloboda i prava.
Npr. Ustav Republike Srbije uopšte ne uređuje ova pitanja. Ustav
Crne Gore (član 44 stav 2), pak daje pravo građanima ove federalne jedinice
da se obraćaju međunarodnim institucijama radi zaštite sloboda i prava
garantovanih Ustavom, mada savezni Ustav takvu mogućnost ne poznaje.
9. Načelo supremacije saveznog Ustava nad ustavima federalnih
jedinica 18 moglo bi otkloniti nedoumice o sadržaju sloboda i prava
građanina. Primenu ovog načela demantuje i višegodišnja praksa Saveznog
Ustavnog suda. 19 U proteklih sedam godina od donošenja saveznog Ustava,
uprkos inicijativama ovakve vrste, a posebno javno iznetim mišljenjima i
kritikama stručne javnosti, Savezni ustavni sud nije pokrenuo postupak
usklađivanja ustava federalnih jedinica sa saveznim Ustavom, iako je to
jedna od njegovih najznačajnijih nadležnosti utvrđena Ustavom, 20 koju
Ustavni sud ostvaruje koristeći se pravom da sam pokrene postupak za
ocenu ustavnosti. 21
Ogled 4.
SUSPENDOVANJE USTAVA IZMENAMA USTAVNOG
ZAKONA ZA SPROVOĐENJE USTAVA
Jedan poseban vid kršenja ustava opstojava već više godina u
ustavnom sistemu Jugoslavije. To je prikrivena faktička suspenzija Ustava
izvršena u formi izmena Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava.
18
Član 115 stav 2 Ustava SRJ.
19
Videti dr Z. Đukić Veljović, Op. cit. str. 227 i dalje.
20
Član 124 stav 1 tačka 1 Ustava SRJ.
21
Član 127 stav 3 Ustava SRJ.
29