helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
SPORNA DEMOKRATSKA LEGITIMACIJA 1<br />
Sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore (Beogradski<br />
sporazum) već na startu izaziva nedoumice među pravnicima i<br />
ekonomistima. Kako se ovde radi o uspostavljanju nove zajednice i<br />
ustavnom diskont<strong>in</strong>uitetu, postavlja se pitanje kako je moguće pribaviti<br />
demokratsku legitimaciju budućem ustavnom dokumentu.<br />
Sporazum o pr<strong>in</strong>cipima na kojima će se uspostaviti novi i drugačiji<br />
odnosi u zajednici je <strong>in</strong>icijalni akt koji sadrži polazne osnove za preuređenje<br />
odnosa u sadašnjoj federaciji.<br />
Nedorečenost Sporazuma nem<strong>in</strong>ovno će na dnevni red staviti<br />
mnoga proceduralna pitanja koja, za sada, nisu razrađena i koja otuda mogu<br />
biti povod nesporazumima, u toku daljeg rada na pripremi dokumenta, a<br />
kasnije i u njegovoj primeni. Izdvajamo nekoliko važnih ustavnih pitanja<br />
koja izazivaju nedoumicu.<br />
Sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore potpisuju<br />
predstavnici SR Jugoslavije i predstavnici obeju federalnih jed<strong>in</strong>ica, a kao<br />
svedok, posrednik u ovim pregovorima, i visoki predstavnik Evropske Unije.<br />
U ime SR Jugoslavije sporazum potpisuju potpredsednik Savezne vlade (ne i<br />
predsednik) i predsednik SR Jugoslavije. U ime Republike Srne Gore svoj<br />
potpis na Sporazum stavljaju predsednik Vlade Republike Crne Gore i<br />
predsednik Republike Crne Gore. U ime Republike Srbije Sporazum<br />
potpisuje predsednik Vlade Republike Srbije, ali ne i predsednik Republike<br />
Srbije. S pravom se može postaviti pitanje zašto sporazum nije potpisao<br />
predsednik, već potpredsednik Savezne Vlade, kao i zašto sporazum nije<br />
potpisan od strane predsednika Republike Srbije?<br />
Sporazum se upućuje na raspravu skupšt<strong>in</strong>ama država članica i<br />
Saveznoj skupšt<strong>in</strong>i. To govori u prilog nastojanju da se Beogradskom<br />
sporazumu pribavi demokratski legitimitet u izabranim telima koja<br />
reprezentuju građane. Međutim, nije jasno da li poslanici iz Crne Gore<br />
1<br />
Tekst objavljen u listu Politika, 20 marta 2002. god<strong>in</strong>e.<br />
292<br />
izabrani u Saveznu skupšt<strong>in</strong>u imaju mandat legitimnih predstavnika Crne<br />
Gore u ovom postupku, budući da vlasti u Crnoj Gori to odriču.<br />
Skupšt<strong>in</strong>e daju svoje mišljenje o Beogradskom sporazumu. Priroda i<br />
dejstvo mišljenja o dokumentu koje daju skupšt<strong>in</strong>e nisu jasni. S tim u vezi<br />
postavlja se nekoliko pitanja. Da li svaka od skupšt<strong>in</strong>a usvaja akt u kome su<br />
sadržana mišljenja koja podržava skupšt<strong>in</strong>ska već<strong>in</strong>a? Da li mišljenje<br />
usvojeno u skupšt<strong>in</strong>i obavezuje i u kom smislu ustavnu komisiju koja će<br />
sač<strong>in</strong>iti predlog ustavne povelje? Kakva je procedura u slučaju da se<br />
mišljenja usvojena u skupšt<strong>in</strong>ama razlikuju? Naposletku kakav je<br />
proceduralni izlaz ukoliko mišljenje o ovom sporazumu koje usvoji neka od<br />
skupšt<strong>in</strong>a bude negativno? Da li je ustavna komisija vezana samo sadržajem<br />
polaznih osnova def<strong>in</strong>isanih u Sporazumu o preuređenju odnosa ili vezana i<br />
mišljenjem skupšt<strong>in</strong>a republika? Na ova pitanja u Beogradskom sporazumu<br />
ne nailazimo na odgovor.<br />
Ustavnu povelju i trebalo da izradi ustavna komisija, ali se u<br />
usvojenom dokumentu ne utvrđuju kriterijumi za sastav komisije i izbor<br />
njenih članova. Ne vidi se koliko članova delegira koja strana, da li će od<br />
odlučujućeg značaja za sastav ustavne komisije biti paritit ili<br />
proporcionalnost, odnosno da li će ustavnu komisiju sač<strong>in</strong>javati samo<br />
predstavnici političkih stranaka (parlamentarnih ili i vanparlamentarnih) ili<br />
će u njen sastav ulaziti i stručnjaci? Problemi se, dakle, mogu pojaviti i u vezi<br />
sa sastavom članova ustavne komisije i nač<strong>in</strong>om njihovog izbora.<br />
S obzirom na to da postojeće skupšt<strong>in</strong>e već imaju ustavne komisije<br />
nameće se i pitanje kakva je njihova uloga u ovom prpocesu i da li uopšte<br />
uzimaju učešće u njemu? Taj problem je posebno osetljiv na nivou Savezne<br />
skupšt<strong>in</strong>e, budući da će u okviru ove skupšt<strong>in</strong>e postojati dve ustavne<br />
komisije: jedna, koja će raditi na pripremi ustavne povelje, a koja je<br />
<strong>for</strong>mirana na osnovu Beogradskog sporazuma i druga koja već postoji kao<br />
radno telo Savezne skupšt<strong>in</strong>e i koja ima određenu ulogu i nadležnost u<br />
postupku revizije saveznog Ustava, a koja će po svoj prilici biti isključena iz<br />
pripreme ustavne povelje. Da li <strong>for</strong>miranje ustavne komisije za pripremu<br />
Ustavne povelje suspenduje Komisiju za ustavna pitanja Savezne skupšt<strong>in</strong>e<br />
ili je možda je rešenje moguće potražiti proširivanjem sastava postojeće<br />
Komisije u Saveznoj skupšt<strong>in</strong>i?<br />
Nejasno je i ko donosi odluku o <strong>for</strong>miranju ustavne komisije, ko<br />
utvrđuje njen mandat i posebno osetljivo pitanje ko utvrđuje pravila po<br />
kojima radi ustavna komisija? Okvirno def<strong>in</strong>isan mandat može ustavni<br />
proces vratiti u okvire mukotrpnog "pregovaranja" čiji smo višegodišnji<br />
svedoci. Razlika će biti samo u promeni pregovarača. Logično bi bilo da<br />
293
Change language