helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
kolapsa. Ova dva razloga takođe delegitimiraju parlament kao<br />
ustavotvorca". 5 (N. Dimitrijević).<br />
- Već<strong>in</strong>a na referendumu koju je teško dostići. Podsetiću na neke<br />
podatke. Biračko telo broji približno 6,600.000 birača. Već<strong>in</strong>a potrebna za<br />
donošenje ustava je oko 3,400.000 birača. U proteklih 10 god<strong>in</strong>a u izbornim<br />
ciklusima S. Milošević je kao predsednički kandidat osvajao sledeći broj<br />
glasova 3,285.799 (na izborima 1990), 2,.515.047 (na izborima 1992). Na<br />
ponovljenim predsedničkim izborima decembra 1997, M. Milut<strong>in</strong>ović<br />
izabran u drugom krugu sa 2.,181.808 glasova. Na predsedničkim izborima<br />
za Predsednika SRJ V. Koštunica je osvojio 2,470.304 glasa. U proteklih 10<br />
god<strong>in</strong>a ni u jednom izbornom ciklusu ni jedna stranka ili kandidat nisu<br />
osvojili broj glasova potreban za uspeh referenduma o donošenju ustava.<br />
- Nepouzdani i krajnje diskutabilni podaci o ukupnom broju birača u<br />
Republici.<br />
- Teškoće sa organizovanjem referenduma na Kosovu i Metohiji.<br />
- Ovaj izbor puta ustavne revizije, po mom mišljenju, nije prihvatljiv<br />
iz sušt<strong>in</strong>skih razloga. Nije prihvatljiv, jer nova zajednica nema (niti treba da<br />
zadrži) sadrž<strong>in</strong>ski kont<strong>in</strong>uitet sa prethodnom. Naprotiv, uslov njenog<br />
uspostavljanja je jasno iskazan sadrž<strong>in</strong>ski diskont<strong>in</strong>uitet.<br />
Procedure o kojima se diskutuje<br />
Nepoštovanje postojeće procedure ustavne revizije ne znači nužno i<br />
odsustvo procedure. Naprotiv. Ustavni diskont<strong>in</strong>uitet ne negira proceduru.<br />
Ali on uspostavlja nova pravila procedure. Zato ustavni diskont<strong>in</strong>uitet kao<br />
prvi korak pretpostavlja sporazum relevantnih socijalnih i političkih snaga o<br />
proceduri donošenja ustava.<br />
Dosadašnja debata o proceduri promene ustava upućuje na<br />
zaključak da se prednost daje procedurama različitim od one propisane u<br />
aktuelnom ustavu. Možda postoje izgledi da saglasnost o ovom pitanju bude<br />
prvi korak ka konsenzuru o proceduri.<br />
Alternativne procedure promene ustava<br />
Postoji više mogućnosti prihvatanja i primene alternativnih<br />
procedura donošenja ustava.<br />
5<br />
Videti Videti dr N. Dimitrijević Ustavna demokratija za Jugoslaviju: između<br />
re<strong>for</strong>me i revolucije, objavljeno u Zborniku Izumeđu autoritarizma i demokratije – Srbija,<br />
Crna Gora, Hrvatska, CEDET Beograd, CEDEM Podgorica, CTCSR Zagreb, 2002, str. 36<br />
– 42.<br />
286<br />
Ustavotvorna skupšt<strong>in</strong>a. Ovaj put odriče legitimnost postojećem<br />
ustavnom okviru. Ustav donet od strane ovakve posebne skupšt<strong>in</strong>e je ustav<br />
diskont<strong>in</strong>uiteta. Uprkos tome ovom izboru se pr<strong>in</strong>cipijelno može<br />
prigovoriti. Raspisivanje izbora za ustavotvornu skupšt<strong>in</strong>u moguće samo u<br />
veoma kratkom vremenu koje odlikuje konsenzus aktera društvenih<br />
promena i građana o potrebi redef<strong>in</strong>isanja osnova na kojima zajednica<br />
počiva. Posle septembarskih izbora 2000. postojao je legitimacijski kapacitet<br />
da se novim ustavom donetim od ustavotvorne skupšt<strong>in</strong>e def<strong>in</strong>iše prostor<br />
slobode u zajednici.<br />
Iako je o izboru ustavotvorne skupšt<strong>in</strong>e bilo izgovoreno mnogo<br />
predizbornih obećanja, u ovom trenutku, ova mogućnost je, po mom<br />
mišljenju, iza nas. Vreme u ovom slučaju nije bilo saveznik. Trenutak za<br />
izbor ustavotvorne skupšt<strong>in</strong>e je propušten. Izbor ustavotvorne skupšt<strong>in</strong>e u<br />
ovom momentu bio bi samo odluka o preraspodeli političke moći.<br />
I to nije jed<strong>in</strong>i problem. Čak i ako bi se prihvatila ideja ustavotvorne<br />
skupšt<strong>in</strong>e kao donosioca novog ustava brojna pitanja ostaju nerešena – ko bi<br />
bio reprezentovan u ustavotvornoj skupšt<strong>in</strong>i, ko bi utvrdio pravila izbora za<br />
ustavnotvornu skupšt<strong>in</strong>u, kako bi se donosile odluke u ustavotvornoj<br />
skupšt<strong>in</strong>i i dr.? Širu argumentaciju nalazimo u projektu Forum Iurs-a kod N.<br />
Dimitrijevića 6 .<br />
6<br />
Dr N. Dimitrijević iznosi sledeću argumentaciju: “Nije sporno da se može<br />
ustanoviti ustavotvorna skupšt<strong>in</strong>a i u okvirima postojećeg režima, čime bi na skladan<br />
nač<strong>in</strong> bile <strong>in</strong>tegrisane opcije ustavnog kont<strong>in</strong>uiteta i novog početka. Iako važeći Ustav<br />
ne poznaje ustavotvornu skupšt<strong>in</strong>u, moguće je promenom samih revizionih pravila<br />
uspostaviti ovo telo. No, ovim bi se tek otvorila najvažnija pitanja. Ko bi bio<br />
predstavljen u ustavotvornoj skupšt<strong>in</strong>i, i na koji nač<strong>in</strong>? Da li bi predstavništvo u<br />
ovom telu bilo organizovano na pr<strong>in</strong>cipu političke kompeticije, odnosno da li bi se<br />
skupšt<strong>in</strong>a <strong>for</strong>mirala na slobodnim izborima u kojima bi učešće uzele političke partije?<br />
Kao izuzetno važno postavilo bi se pitanje karaktera izbornog sistema za ovu<br />
skupšt<strong>in</strong>u, što bi vodilo još jedan korak nazad, do pitanja koje će telo i po kojoj<br />
proceduri utvrditi izborni sistem. Ako se ponudi verovatno jed<strong>in</strong>i mogući odgovor –<br />
da će izborni sistem ustanoviti parlament, ne izlazi se iz začaranog kruga. Začarani<br />
krug se zove već<strong>in</strong>ski pr<strong>in</strong>cip.<br />
Partije zastupljene u ustavotvornoj skupšt<strong>in</strong>i nudile bi konkurentske nacrte<br />
ustava, pa bi se moglo dogoditi da u procesu ustavotvorne deliberacije i postizanja<br />
kompromisa odlučan argument bude snaga, odnosno broj glasova kojim akteri<br />
raspolažu. Manj<strong>in</strong>ski glas izgubio bi snagu dobrog argumenta, jednostavno zato što je<br />
manj<strong>in</strong>ski. U našoj situaciji morao bi se izbeći već<strong>in</strong>ski pr<strong>in</strong>cip u procesu <strong>for</strong>miranja<br />
novog ustavnog sistema. Otuda rezerva prema ideji kompetitivnog pluralističkog<br />
ustrojstva ustavotvorne skupšt<strong>in</strong>e. Demokratska i stabilna politička zajednica je<br />
nemoguća bez jednog m<strong>in</strong>imuma saglasnosti o temeljnim i utemeljujućim normama<br />
287
Change language