helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Kako revitalizovati sadrž<strong>in</strong>sko jezgro konstitucije?<br />
Ustavnim promenama postavljaju se temelji koji u izgled stavljaju<br />
uspostavljanje kvalitativno nove političke zajednice. Zato se u ovom<br />
trenutku ne može govoriti o ustavnoj re<strong>for</strong>mi (kont<strong>in</strong>uitet), već o sušt<strong>in</strong>skoj<br />
promeni ustava (diskont<strong>in</strong>uitet).<br />
U tom procesu, nužno je vratiti se sušt<strong>in</strong>skim vrednostima ustava –<br />
primatu osnovnih prava (prihvatanje ljudskih prava kao univerzalnih<br />
vrednosti) i konceptu ograničene vlasti (politička volja i spremnost da se<br />
vlast vrši u granicama prava) i u tim pitanjima postići m<strong>in</strong>imalni konsenzus<br />
"koji ne stalno može iznova ... biti stavljan na raspolaganje" (H. Forlander).<br />
Ima li izgleda da se o ovim – sadrž<strong>in</strong>skim pitanjima postigne<br />
socijalni konsenzus ili barem opšteprihvatljiv kompromis?<br />
Dosadašnja ustavna debata pokazuje da postoji spremnost<br />
uvažavanja standarda ljudskih prava i primata osnovnih prava. Nema većih<br />
sporova ni u pogledu koncepta ograničene vlasti, pa čak i horizontalne<br />
podele vlasti u obliku parlamentarizma. Sušt<strong>in</strong>sko nesaglasje je među<br />
konceptima vertikalne podele vlasti, dif<strong>in</strong>iciji zajednice, poziciji predsednika<br />
Republike.<br />
Šta je potrebno imati u vidu o debati o proceduri donošenja<br />
ustava?<br />
Procesna legitimacija može podstaći i olakšati ustavnu tranziciju. Ali<br />
ona može biti i ozbiljna prepreka ustavnim promenama. Izbor procedure<br />
ustavne revizije je zato prethodno i bitno pitanje.<br />
U referatu 3 o nač<strong>in</strong>u donošenja ustava D. Hiber navodi četiri pitanja<br />
koja određuju okvir rasprave o proceduri promene ustava: legalnost,<br />
reprezentativnost, (dis)kont<strong>in</strong>uitet, funkcionalnost procedure. Dodala bih<br />
tome još jedno – postizanje konsenzusa o proceduri promene ustava. Ako<br />
ustav razumemo u njegovom sušt<strong>in</strong>skom značenju (akt u kome građani<br />
def<strong>in</strong>išu prostor slobode i u koji zapisuju konsenzualno prihvaćena pravila<br />
ustrojstva zajednice u kojoj žele da žive), tada u prvi plan izbija pitanje<br />
procedure postizanja bazičnog socijalnog konsenzusa. Saglasnost o<br />
proceduri je u tome samo prvi korak.<br />
Izbor procedure ustavne revizije – koje mogućnosti stoje na<br />
raspolaganju?<br />
Pri izboru procedure ustavne revizije ne sme se izgubiti iz vida više<br />
mogućnosti koje ustavotvorcu stoje na raspolaganju. Prva je promena ustava<br />
uz puno uvažavanje postojeće ustavne procedure za reviziju ustava (ustavni<br />
kont<strong>in</strong>uitet). Druga mogućnost je promena ustava bez uvažavanja procedure<br />
propisane aktuelnim ustavom (ustavni diskont<strong>in</strong>uitet).<br />
Šta su prednosti/nedostaci optiranja za postojeću ustavnu<br />
proceduru?<br />
Primena ustavom utvrđene procedure za promenu ustava je jedna<br />
mogućnost. Ovo rešenje uvažava načelo vladav<strong>in</strong>e prava kao temelj ustavne<br />
države. Otuda se teškom č<strong>in</strong>i odbrana stanovišta, da se ustavna država može<br />
uspostaviti aktom kršenja prava.<br />
U čemu je ovde ipak problem? Na jedno pitanje potrebno je<br />
prethodno jasno odgovoriti? Postoji li pravni sistem na koji se može osloniti<br />
ustavni proces za uspostavljanje ustavne demokratije? Drugim rečima, da li<br />
je moguća promena ustava uz očuvanje pravnog kont<strong>in</strong>uiteta sa režimom<br />
koji se osporava?<br />
Postojeća procedura ustavne revizije je izrazito stroga i sadrži niz<br />
ograničenja.<br />
- U skupšt<strong>in</strong>i je potrebna 2/3 već<strong>in</strong>a za usvajanje ustava. “Tehnički,<br />
ustavotvorna politika sastoji se u izolovanju ustavotvornog postupka od<br />
dnevne politike. Sušt<strong>in</strong>ski, ustavotvorna politika je usmerena ka dosezanju<br />
ustavnog konsenzusa, odnosno ka <strong>for</strong>mulisanju ustava kao okvira koji bi bio<br />
podjednako prihvatljiv za sve građane i grupe koje sač<strong>in</strong>javaju političku<br />
zajednicu. Odavde može da sledi kako je demokratski već<strong>in</strong>ski pr<strong>in</strong>cip<br />
nepogodan za ustavotvorstvo, naročito kad je reč o ustavima koji nakon<br />
promene režima treba da <strong>for</strong>malizuju odluku o karakteru nove zajednice.<br />
Iskustvo uči da je gotovo nemoguće izbeći primenu ovog pr<strong>in</strong>cipa u<br />
parlamentu kao ustavotvornom telu". 4 (N. Dimitrijević)<br />
- Ustavotvorna vlast, bi u tom slučaju, bila ekskluzivno pravo<br />
političkih stranaka, a ustavno pitanje bilo bi redukovano na broj glasova i<br />
odnos snaga političkih grupacija reprezentovanih u skupšt<strong>in</strong>i.<br />
- Iz ustavnog procesa bili bi isključeni reprezentanti svih drugih<br />
relevantnih socijalnih aktera, a politička reprezentacija bila bi jed<strong>in</strong>a mera<br />
reprezentativnosti.<br />
- "Današnji parlament, kao pr<strong>in</strong>cipijelni ustavotvorac, nema ni<br />
sposobnost ni legitimitet za vršenje ustavotvorne funkcije. Parlament nema<br />
ustavotvornu sposobnost zato što je opterećen dnevnom politikom, i zato što<br />
se, nakon najnovijih političkih sukoba u vladajućoj koaliciji, nalazi na ivici<br />
3<br />
Publikovano u Prizmi, januar, 2003 god<strong>in</strong>e, str. 39 – 44.<br />
284<br />
4<br />
Videti Model Ustava Srbije, Forum Iuris, Novi Sad, 2001. str. 12.<br />
285
Change language