helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
PROCEDURA USTAVNE REVIZIJE –<br />
LEGITIMACIJSKI KAPACITETI 1<br />
Želim da iznesem nekoliko napomena o pitanju kome, po mom<br />
sudu, nije poklonjena dužna pažnja, a nužno je imati ga vidu u dijalogu o<br />
konstituciji. Na to pitanje potrebno je odgovoriti u momentu kada u društvu<br />
započ<strong>in</strong>je dijalog o promeni ustava. Po mom mišljenju ono je prethodno i<br />
osnovno. Reč je o nač<strong>in</strong>u ustavne revizije. Ako ustav razumemo u njegovom<br />
sušt<strong>in</strong>skog značenju akta u koji građani zapisuju konsenzualno prihvaćena<br />
pravila ustrojstva zajednice u kojoj žele da žive, tada u prvi plan izbija<br />
pitanje procedure postizanja bazičnog konsenzusa.<br />
Kada u zajednici započne debata o ustavnom pitanju potrebno je<br />
imati jasnu predstavu o subjektu ustavotvorne vlasti (ko donosi ustav), o<br />
tome kako je moguće doći do ustavnog konsenzusa (procedura donošenja<br />
ustava) i o društvenim prilikama u kojima se ustav donosi (momenat<br />
donošenja ustava).<br />
Pitanje kako doći do novog ustava postavljeno je u zemljama<br />
trancizije kao sušt<strong>in</strong>sko prethodno pitanje ustavnog procesa. U svim<br />
projektima/modelima ustava ovo pitanje je s razlogom otvoreno. Ponuđena<br />
su različita rešenja. Otvorena je i debata u stručnoj javnosti o ovom važnom<br />
pitanju.<br />
Pažljivija analiza pokazuje da problem legaliteta ustavne promene<br />
preovladava u pristupima. Supstancijalnom aspektu ustavne revizije<br />
(legitimitet ustavnog procesa) ozbiljnije su pristupili autori projekta Forum<br />
Iuris-a. Na ovo pitanja pažnja stručne javnosti tek je odnedavno je usmerena.<br />
Podstaknuta je raspravom povodom referata o nač<strong>in</strong>u donošenja novog<br />
ustava Srbije, koju je organizovao Centar za liberalno demokratske studije.<br />
1<br />
Referat na okruglom stolu posvećenom raspravi o Načelima za Novi Ustav<br />
Srbije koje je pripremila Demokratska stranka Srbije, održanom na Pravnom fakultetu u<br />
Beogradu, januara 2003. god<strong>in</strong>e. Tekst je sa određenim skraćenjima publikovan u<br />
Zborniku Pravni sistem i država u demokratskoj tranziciji, Fondacija Konrad Adenauer,<br />
Beograd, 2003. god<strong>in</strong>e, str. 86 - 90<br />
282<br />
Ustavna revizija ima svoj supstancijalni i proceduralni aspekt.<br />
Supstancijalni je osnova legitimiteta. Proceduralni je merilo legaliteta. Za<br />
odgovor na pitanje ustavni kont<strong>in</strong>uitet ili ustavni diskont<strong>in</strong>uitet oba imaju<br />
podjednak značaj. Tako se uvažava dvostruko svojstvo ustava, kao<br />
<strong>in</strong>strumenta (skup pravila koji regulišu politički poredak i pravila političkih<br />
odluka) i simbola (vrednosni poredak i politička kultura – identitetska<br />
funkcija ustava), a ustav <strong>for</strong>muliše, prema rečima H. Forlandera "posebnim<br />
č<strong>in</strong>om ustavotvorstva".<br />
Spremnost da se uvaži i prihvati podjednak značaj obe komponente<br />
ustavotvornog procesa povećava izglede ka uspostavljanju ustavne države i<br />
vraća kredibilitet ustavu. Postavlja ga na mesto koje mu pripada u zajednici<br />
(kao utemeljujućem aktu) i u pravnom sistemu (kao osnovnom i najvišem<br />
pravnom aktu).<br />
Zašto je ovo pitanje važno?<br />
Postupak donošenja ustava je važno prethodno pitanje iz više<br />
razloga.Važno je zato što def<strong>in</strong>iše pravila sporazumevanja o bazičnom<br />
društvenom konsenzusu o utemeljujućim pr<strong>in</strong>cipima zajednice, koje su svi<br />
(građani i vlast) spremni da prihvate i poštuju.Važno je zato što stvara<br />
pretpostavke i omogućuje dijalog o novom identitetu zajednice. Važno je<br />
zato što pribavlja demokratsku legitimaciju ustavnom procesu.<br />
Šta se ne sme izgubiti iz vida?<br />
Prilikom donošenja Ustava ne smeju se izgubiti iz vida društvene<br />
prilike u kojima se donosi on donosi. Naročito su važna dva momenta:<br />
Prvi je sušt<strong>in</strong>ska razlika između uslova nastanka političke zajednice<br />
na zapadu i uslova u kojima se ona uspostavlja u postsocijalizmu. To ima<br />
posledice po ustav, jer ne postoje socijalne pretpostavke ustavne države. 2 U<br />
takvim okolnostima, ustav nije akt u kome se pozitiviraju konsenzualno<br />
prihvaćeni pr<strong>in</strong>cipi na kojima počiva zajednica. On preuzima ulogu<br />
<strong>in</strong>strumenta koji stvara normativne pretpostavke kvalitativno drugačije<br />
zajednice. Utoliko je teža uloga koju ustav ima u procesu tranzicije,<br />
očekivanja od njega su veća, a izgledi na uspeh neizvesni.<br />
Drugi je strah kao potencijalna prepreka procesu promena (strah od<br />
obnove autoritarnog režima i mogućeg socijalnog kolapsa izazvanog<br />
promenama) koji utiče na tok i ishod ustavne debate. Pomenuću neke.Ustav<br />
se koristi kao sredstvo preraspodele političke moći. Normativno je<br />
preopterećen. Izrazit je ustavni d<strong>in</strong>amizam. Gubi se sušt<strong>in</strong>ska razlika između<br />
ustavne i zakonske politike.<br />
2<br />
Šire kod dr N. Dimitrijevića: Konstitucionalizam i privatizovane države, Arhiv<br />
za pravne i društvene nauke, br. 2 – 3/ 2001 str. 331 – 357.<br />
283
Change language